Reanimacija

Kada dođe do srčanog zastoja, najvažniji minuti su oni pre dolaska hitne pomoći. Zato prvi „spasilac“ često nije zdravstveni radnik, već neko ko se zatekao u blizini.

Upravo zbog toga, Evropski savet za reanimaciju (ERC) redovno ažurira svoje smernice, prateći naučne dokaze i iskustva iz prakse. Najnovije preporuke iz 2025. godine donose jasna uputstva namenjena zdravstvenim radnicima i svima koji žele da znaju kako pravilno da reaguju u slučaju srčanog zastoja.

Takođe, jedna od preporuka Evropskog saveta za reanimaciju koja privlači pažnju nije vezana za bolnice, već za učionice. Stručnjaci smatraju da bi osnovne veštine oživljavanja trebalo da budu deo školskog obrazovanja, jer upravo građani najčešće prvi stižu do osobe kojoj je potrebna pomoć.

Rano prepoznavanje srčanog zastoja, poziv službe hitne medicinske pomoći i blagovremeno započinjanje kardiopulmonalne reanimacije (KPR) predstavljaju najvažnije korake u spasavanju života.

Zašto je važno reagovati odmah?

Kada srce prestane da pumpa krv, mozak i ostali vitalni organi ostaju bez kiseonika. Bez cirkulacije, moždane ćelije ubrzo počinju da odumiru, zbog čega je svako odlaganje dragocenog vremena povezano sa manjim šansama za oporavak.

Brojna istraživanja pokazala su da rano započinjanje osnovnih mera održavanja života od strane prisutnih osoba može višestruko povećati šanse za preživljavanje. Zbog toga savremene smernice naglašavaju da je bolje odmah započeti reanimaciju, nego čekati dolazak zdravstvenih radnika. 

Kako prepoznati srčani zastoj?

Na srčani zastoj treba posumnjati kada osoba:

• iznenada izgubi svest;
• ne reaguje na dozivanje ili blago protresanje;
• ne diše ili ne diše normalno.

Važno je znati da povremeni, nepravilni ili glasni uzdasi (agonalno disanje) nisu znak da osoba normalno diše. Upravo zbog toga mnogi očevici pogrešno procene stanje i odlažu započinjanje reanimacije. Uloga dispečera je u ovom trenutku izuzetno važna, a poruka koju šaljemo je da čim posumnjate da neko nepravilno diše, bez odlaganja pozovete hitnu medicinsku pomoć.

Prvi koraci mogu napraviti veliku razliku

Nakon što pozovete hitnu pomoć, uključite i prisutne, ukoliko ih ima. Jedna osoba može započeti kompresiju grudnog koša, dok druga može potražiti automatski spoljašnji defibrilator (AED) ili sačekati ekipu hitne pomoći i usmeriti je do mesta događaja.

Tokom telefonskog razgovora dispečer može dati jasna uputstva kako da pravilno započnete reanimaciju. Zato je važno da ne prekidate vezu.

Kako pravilno izvoditi kompresije grudnog koša?

Kompresije grudnog koša predstavljaju osnovu uspešne kardiopulmonalne reanimacije jer privremeno održavaju cirkulaciju krvi i dopremaju kiseonik do mozga i drugih vitalnih organa.

Kako bi ispravno uradili reanimaciju, potrebno je:

• započeti kompresije što je pre moguće;
• postaviti koren jedne šake na sredinu grudnog koša, odnosno donju polovinu grudne kosti, a drugu šaku preko nje;
• ukrstiti prste kako bi se izbegao pritisak na rebra;
• držati ruke i laktove potpuno ispravljene;
• ramena postaviti neposredno iznad grudnog koša;
• pritiskati grudni koš do dubine od 5 do 6 centimetara;
• izvoditi 100 do 120 kompresija u minuti;
• nakon svake kompresije omogućiti da se grudni koš vrati u početni položaj;
• praviti što manje prekida tokom reanimacije i ne sklanjati ruke tokom pauze, kako se ne bi izgubilo odabrano mesto kompresije.

Ako odeća onemogućava pronalaženje odgovarajućeg mesta za kompresije, treba je pomeriti ili ukloniti.

Kada dati spasilačke udahe?

Najpre, treba uraditi proveru disanja, na koju ne treba utrošiti više od 10 sekundi.

Ako ste prošli obuku iz prve pomoći i znate kako se pravilno daju spasilački udasi, preporučuje se primena odnosa 30 kompresija i 2 spasilačka udaha.

Podizanje brade uz istovremeni pritisak na čelo jeste jedina metoda koja se preporučuje za otvaranje disajnog puta kod osobe bez svesti.

Svaki udah treba da traje približno jednu sekundu i da bude dovoljno snažan da izazove vidljivo podizanje grudnog koša. Prekomerno uduvavanje vazduha nije poželjno, jer može smanjiti efikasnost reanimacije.

Ukoliko se grudni koš ne podigne ni nakon dva pokušaja, moguće je da postoji opstrukcija disajnog puta stranim telom.

Šta ako ne znate da dajete veštačko disanje?

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih očevici ne započnu reanimaciju jeste strah da neće pravilno izvesti spasilačke udahe ili nelagodnost zbog kontakta sa nepoznatom osobom.

Najnovije ERC smernice poručuju da to ne treba da bude razlog da se pomoć ne pruži.

Ako niste obučeni za izvođenje spasilačkih udaha ili ih ne želite dati, nastavite sa kompresijama grudnog koša sve do dolaska hitne medicinske pomoći ili dok osoba ne pokaže jasne znake oporavka.

Takva pomoć je daleko korisnija nego ne preduzeti ništa.

Kako bi se sprečio zamor, preporučuje se da se spasioci zamene mesta na svaka 2 minuta i pri tome ne prave veću pauzu u kompresiji grudnog koša.

Automatski spoljašnji defibrilator može spasiti život

Ukoliko je u blizini dostupan automatski spoljašnji defibrilator (AED), treba ga doneti i uključiti što je pre moguće. Savremeni AED uređaji namenjeni su i osobama bez medicinskog obrazovanja. Glasovnim uputstvima vode spasioca kroz svaki korak i jasno pokazuju kada treba izvršiti defibrilaciju, a kada nastaviti kompresije grudnog koša.

Važno je naglasiti da AED neće preporučiti isporuku električnog šoka ukoliko za to ne postoji medicinska potreba.

Najveća greška je ne reagovati

Mnogi ljudi strahuju da će pogrešiti ili dodatno povrediti osobu kojoj pokušavaju da pomognu. Međutim, stručnjaci ističu da je najveća greška upravo izostanak bilo kakve reakcije.

Savremene smernice jasno pokazuju da rano započinjanje kardiopulmonalne reanimacije predstavlja jedan od najvažnijih faktora koji utiču na preživljavanje nakon srčanog zastoja. Čak i kada spasilac nije medicinski radnik, pravovremeno izvođenje kompresija grudnog koša može održati cirkulaciju do dolaska hitne medicinske pomoći i značajno povećati šanse za oporavak.

Zbog toga je važno da što više građana stekne osnovna znanja iz prve pomoći i kardiopulmonalne reanimacije. Nekoliko minuta reakcije može nekome pružiti novu priliku za život.

Izvor: European Resuscitation Council Guidelines 2025; European Resuscitation Council Guidelines 2025 – Guidelines for Everyone.