Sekundarni parkinsonizam


Parkinsonova bolest je predstavnik ekstrapiramidnih oboljenja, jer je česta, zahvata čitavu motoriku, a neretko i psihičke funkcije i ozbiljno remeti funkcionisanje bolesnika, kako u obavljanju svakodnevnih aktivnosti tako i u socijalnim relacijama.

Uzrok nastanka

Sekundarni parkinsonizam ima drugačiju etiologiju i patologiju od Parkinsonove bolesti. Uzroci mogu biti:
  • Infektivni (AIDS, postencefalitički, Creutzfeldt - Jakobova bolest, subakutni sklerozirajući panenecefalitis)
  • Arterioskleroza
  • Medikamentozni (litijum, rezerpin, blokatori dopaminskih receptora)
  • Toksični (ugljenik monoksid, ugljenik dioksid, mangan, živa, cijanid, metanol, etanol)
  • Vaskularni (multiinfarktna stanja, Binswangerova bolest)
  • Trauma
  • Drugo (poremećaji paratiroideje, hipotireoidizam, stečena hepatocerebralna degeneracija, tumori mozga, normotenzivni i nekomunikantni hidrocefalus i dr.)
Međutim, u svim navedenim slučajevima moraju biti ispunjen određene pretpostavke:
  • postojanje određene predispozicije u vidu manje vrednosti odgovarajućih neuronskih sistema ili postojanje rane, subkliničke forme bolresti, i
  • jasno oštećenje, anatomsko ili funkcionalno, nigro - strijatnog dopaminergičnog sistema.

Klinička slika

Kardinalni znaci parkinsonovog sindroma su rigor, bradikinezija, tremor u miru i oštećenje posturalnih refleksa. Bolesnik zauzima karakterističan poguren stav sa rukama flektiranim u laktovima i adukovanim uz telo. Lice mu je ukočeno kao maska. Hoda sitnim koracima. Svi pokreti su usporeni i otežani. Naročito je upadljivo pri hodu i okretanju u hodu ili u krevetu (bradikinezija). Upadljivo je osiromašenje automatskih pokreta, npr. nedostaje mahanje rukama pri hodu, čak je i treptanje retko (hipokinezija).

Rigor je posebna vrsta mišićne hipertonije koja se manifestuje ujednačenim otporom pri pasivnim pokretima (olovna šipka) ili povremenim popuštanjem tonusa kao da se u zglobu nalazi zupčasti točak (Negroov fenomen). Najlakše se uočava na vratu i rukama.

Tremor ( podrhtavanje) u miru je grub, najčešće velike amplitude, 4 Hz. Jako je promenljiv, pojačava se sa uzbuđenjem, a nestaje pri voljnim radnjama i u snu. Stari neurolozi su ga opisivali ka "pravljenje pilula" ili "brojanje novca" na rukama, odnosno "gaženje pedala" na nogama. Ređe su zahvaćeni vilica, jezik i kapci.

Druga vrsta tremora koja se takođe može naći, je finiji tremor, lako iregularan tremor ruku, koji se održava za vreme voljnog pokreta i gubi se kod relaksacije.

Oštećenje posturalnih refleksa se manifestuje nestabilnošću i zanošenjem pri hodanju, naročito pri okretanju. Nekada se pri hodu bolesnici naginju, kao da ih nešto vuče napred (anteropulsio), nazad (retropulsio) ili na stranu (lateropulsio). Nekada ubrzavaju hod (festinatio) ili postaju jako brzi kad se uzbude, npr. kad se uplaše od gaženja vozilom (kinesis paradoxica). Rukopis se menja, postaje sitan i drhtav. Govor vremenom postaje monoton, slabo modulisan, sliven, tih i na kraju nerazumljiv.

Kod ovih bolesnika može se naći hiperhidroza, curenje pljuvačke, masno, seboroično lice. Značajan broj bolesnika ima depresiju, a u oko jedne trećine može se registrovati i intelektualno propadanje - demencija.

Lečenje

Lečenje simptoma bolesti uspešno je posebno u ranom stadijumu bolesti. Ali lečenje ne zaustavlja napredovanje bolesti.
  • Levodopa: jedan od najdelotvornijih lekova. Podiže nivo dopamina, supstanci koja nedostaje u mozgu obolelih.
  • Dopaminergički agonisti: bromokriptin, apomorfin, pramipeksol, ropinirol. Direktno stimulišu receptore i zamenjuju ulogu dopamina u mozgu. U ranoj fazi bolesti uzimaju se kao monoterapija. Kasnije u kombinaciji s levodopom pojačavaju njen učinak.
  • MAO inhibitor (deprenil): usporava razgradnju dopamina. U ranoj fazi odlaže primenu levodope.
  • COMT inhibitor (entakapon): blokira razgradnju levodope pre ulaska u mozak. Uzima se samo uz levodopu, te značajno produžuje njen učinak.
  • NMDA antagonisti (amantadin, mementin): u ranoj fazi uzima se kao monoterapija, kasnije u kombinaciji s levodopom.
  • Hirurško lečenje i ugradnja stimulatora (poput “pacemakera” za srce) primenjuju se samo kod bolesnika koji se ne mogu uspešno lečiti lekovima ili su razvili nekontrolisane pokrete koji se ne mogu suzbiti lekovima.
 
Uz lečenje simptoma, leči se i osnovno ooboljenje ili stanje koje je dovelo do sekundarnog parkinsonizma.

uzrok ruke
Podeli tekst:
⇐ Siringomijelija i siringobulbija
Refsumova bolest ⇒

Povezani tekstovi:

Poremećaji spavanja - Od nesanice do Ondininog prokletstva

Poremećaji spavanja - Od nesanice do Ondininog prokletstva

Za razliku od nesanice koja se u kraćem trajanju relativno d...
Broj pacijenata koji se leči od multiple skleroze udvostručen u 2020.

Broj pacijenata koji se leči od multiple skleroze udvostručen u 2020.

Profesor Gavin Giovannoni izdvojio je Srbiju kao primer dobr...
MS platforma Srbije: Multipla skleroza (MS) je najčešće neurološko oboljenje mladih ljudi

MS platforma Srbije: Multipla skleroza (MS) je najčešće neurološko oboljenje mladih ljudi

Multipla skleroza bolest kod većine obolelih karakteriše sme...
29. oktobar - Svetski dan borbe protiv moždanog udara

29. oktobar - Svetski dan borbe protiv moždanog udara

Kao podrška borbi protiv moždanog udara, pokrenuta je kampan...

Broj komentara: 8

  1. Ljiljana 08.11.2023

    Pre 2 godine mi je postavljena dijagnoza - sekundarni parkins. Dve godine pijem Mirapeksin 0,52 i sad mi je dodat Madopar 3x 1/4. Kakva je perspektiva toka bolesti?


  2. Svetlana 01.03.2023

    Molim vas da li je krenulo lečenje matičnim celijama


  3. 16.10.2022

    Postovani da li se maticniM celijama moze Parkinson leciti?


  4. Sverlana 01.08.2022

    Dali je krenulo lecenje mataicnom celinama


  5. Svetlana 14.06.2022

    Molim vas,da li je krenulo lecenje maticnim celijama?


  6. jolan balaz 28.04.2014

    Interesuje me gde rade ugradnju tog takozvanog pacemakera ya smanjenje tremora izazvanog parkinsonovom bolescu?


  7. Maja 03.06.2010

    Molim vas da mi na bilo koji nacin pomognete. Tata boluje pa ja slobodno mogu reci navodno od parkisonizma, vec pune tri godine. Svasta smo dozivljavali od raznih doktora. Na kraju mu je u beogradu utvrdjeno da ima kortikobazalnu degeneraciju misica. Sto i sama znam da je jedan vid parkisonizma. Da bi od nove terapije dobijao epilepticne napade, koje u svom zivotnom veku nije imao. Inace mu je ukocena desna saka, desni butni misic i desno stopalo. Posle boravka u banji u februaru mesecu, stanje mu se jaki pogorsalo. Inace mu je pre 3god. Ustanovljeno da ima polineuropatiju od koje nije lecen, posto su ostali doktori to odbili. Pije madopar koji nema efekta. Jako smo zapetljani u sve ovo, pa se iskreno nadam da cemo ostvariti bilo koji vid kontakta. Moj otac je inace 1952god srdacan pozdrav vas forum je odlican


  8. Goran 07.05.2009

    Poštovanje, skoro sam čitao u novinama o lečenju raznih bolesti-među kojima i parkinosizam putem uzimanja matičnih ćelija pri porođaju iz pupka deteta. Zanima me koliko je to uspešno i da li je počelo takvo lečenje i kod nas. Zanima ma dalja procedura u tome. Unapred hvala! Goran


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde



Bolesti