Poliradiculoneuritis


Ovo oboljenje se naziva i akutni idiopatski polineuritis, akutna inflamatorna demijelinizujuća poliradikuloneuropatija ili akutni alergijski polineuritis. Svi ovi nazivi ukazuju na neke karakteristike oboljenja, međutim, u praksi se najčešće naziva kratko poliradikuloneuritis ili Gilen-Bareov sindrom (GBS).

Uzrok nastanka

Uzrok nastanka nije jasan. Dosta je izvesno da su imunski mehanizmi uključeni u patogenezu, i to kako se pretpostavlja, mogu obuhvatiti humoralni i celularni imuni odgovor. Iako je nepoznate etiologije, virusna etiologija nije isključena, a može se videti i u prisustvu nekih poznatih noksi, kao što su porfirija, neuroleukoza i druge.

Klinička slika

Pojavi neuološke simptomatologije može prethoditi febrilna epizoda. Glavni simptom je mišićna slabost koja zahvata ekstremitete, trup i glavu. Slabost je uglavnom simetrična i ima dve karakteristike:

  • često ima ascedentni tok-počinje sa nogama i postepeno zahvata sve proksimalnije delove da bi na kraju došlo do paralize facijalnog nerva. Ovaj tip paralize naziva se ascedentni ili Landryjev tip. Znatno ređe paraliza se širi descedentno ili su svi mišići zahvaćeni praktično istovremeno. Zahvaćenost respiratorne muskulature dovodi do insuficijencije i paralize disanja kada je neophodno asistirano disanje.
  • za razliku od polineuropatije gde su više zahvaćeni distalni mišići, ovde je slabija proksimalna muskulatura ili su bar podjednako slabi svi mišići elstremiteta. Mišići su mlitavi, a mišićni refleksi sniženi i kasnije ugašeni.

Bolest se razvija za nekoliko dana ili jednu do dve nedelje kada dostiže maksimum. U akutnoj fazi nema atrofije mišića, ona se javlja kasnije. Nekoliko dana pre pojave slabosti javljaju se bolovi u butinama i donjem delu leđa, kao posle vežbanja. Bolovi se javljaju u više od polovine slučajeva, pretežno noću. Parestezije su česte u početku, ali kasnije nestaju. Moguć je i gubitak senzibiliteta, pretežo dubokog. Mišići su često preosetljivi na pritisak. Vegetativni poremećaji u vidu kolebanja krvnog pritiska, tahikardije (ubrzan rad srca) ili bradikardije (usporen rad srca), hiperhidroze ili suvoće kože, promene boje kože, obično su kratkotrajni i retki. Bolesnici koji zahtevaju asistirano disanje, oko 20% svih slučajeva, imaju nešto drugačiju kliničku sliku. U više od polovine ovih slučajeva bolest počinje senzitivnim simptomima, u svih su zahvaćeni kranijalni nervi, najčešće facijalis, tri četvrtine imaju oštećenje senzibiliteta, često imaju autonomne poremećaje-hipertenziju i tahikardiju. Sekvele su utoliko teže ukoliko je reč o težem obliku u akutnoj fazi, tj. ukoliko su izraženije slabosti i oštećenje aksona.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu ananeze, kliničkog pregeleda, laboratorijskih nalaza (albuminocitološka disocijacija, hiperproteinorahija, pleocitoza), EMNG-a (elektromioneurografija).

Lečenje

Ove bolesnike treba lečiti u ustanovama gde je moguće primeniti asistirano disanje. Razume se da je ovde neophodna specijalna nega respiratornih puteva da bi se očuvala prohodnost i izbegla sekundarna infekcija. Takođe je neophodna nega kože i sluzokože. Sklonost nepokretnih bolesnika dubokim venskim trombozama je velika, zato treba preventivno pasivno pokretati oduzete ekstremitete i davati po 5000 jedinica heparina potkožno, dva puta dnevno. Terapijska izmena plazme-plazmafereza, skraćuje period oporavka funkcije disanja i hoda u bolesnika u kojih je primenjena blagovremeno tj. prvih dana bolesti. Jednako dobri rezultati dobijaju se intravenskim davanjem imunoglobulina. Fizikalna terapija se mora sprovoditi odmah po prestanku akutne faze. Od početka se mora korigovati položaj ekstremiteta da se izbegnu kontrakture, a treba sprovoditi i pasivne pokrete oduzetih ekstremiteta. Kasnije se sprovodi aktivna fizikalna terapija u neurološkom odeljenju i rehabilitacionim centrima. Uz ovakvo lečenje i negu oporavlja se najveći broj bolesnika. Lakši slučajevi se oporavljaju i spontano. Dužina oporavka zavisi od težine oboljenja i životnog doba bolesnika. Nekada su potrebni meseci pa i 1,5-2 godine za potpun oporavak. Moguće su i sekvele. Ipak u 2% slučajeva bolest se završava letalno, najčešće zbog komplikacija-sekundarne infekcije i embolije pluća.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 8

  1. mersiha 09.05.2013

    Pozz moje ime je mersiha i ja sam iz bosne od moje jetrve djete boluje od ove bolesti, malenoj je 23 mj bila je mjesec dana u bolnici poslata je kuci i ide u fojnicu za banje, pomalo se oporavlja i da li neko mi moze rec koliko to traje i da li ce moc hodati, i da li je taj sindrom tacnije bolest prenosiva molim tko je se s ovim susreo bila bi zahvalna da mi pise nesto o tome


  2. ilija 19.01.2012

    Moj rodjak boluje od ove bolesti vec 7 godina, prve godine je bio skroz nepokretan nije imao snagu ni u jednom misicu pa je nekim terapijama ustao na štake i stanje se sad mjenja s vremena na vreme nekad vozi bicikli nekad nemoze do kupatila, , ako nemo zna neki lek, neku terapiju, bilo sta sto bi mu pomoglo da bar hoda normalno neka mi se javi na mail: [email protected] hvala unapred. . . .


  3. Suzana Cebic 18.12.2010

    Prosle godine u januaru sam osetila bolove u rukama, nogama, tnjenja i veliki umor. Obzirom da se bavim sportom, pomislila sam da je od nepora. Stanje se pogorsalo za par sati, izgubila sam snagu, osecaj u rukama i nogama, nestali su i refleksi. Dokotori su posumnjali na gbs i krenuli su sa imunoglobulinima. Prvo sto su mi rekli je da budem strpljiva, da lecenje moze da potraje ali da ne gubim nadu. Prvih par dana je bilo jako tesko, i fizicki a narocito psihicki. Meni kao profesionalnom sportisti je tesko palo da budem vezana za krevet, da zavisim od drugih. Ali vec posle par dana pocela sam polako da se krecem. . . Posle 25 dana sam izasla iz bolnice na nogama. Posle 8 meseci sam opet krenula sa treninzima, malo po malo i vratila se u normalni ritam. Bilo je dana kada su se javljali bolovi, bilo je dana kada kada sam zelela da prestanem da se bavim sportom, ali nisam zelela da odustanem. . . Ja sam se vratila svom starom nacinu zivota, vratila sam se profesionalnom bavljenju sporta, i dalje koristim lekove ali me to ne sprecava da uzivam u stvarima koje volim da radim. Uvek ima uspona i padova ali samo pozitivno razmiljanje, volja i strpljenje siguran su put do oporavka! Ne gubite nadu!


  4. Andrija Bogdan 29.08.2010

    Ja sam iz hrvatske, točnije splita, pišem vam iz stacionarnog centra kalos u vela luki korčula gdje se i sada oporavljam, bolest o kojoj govorimo gbs- ov sindrom osijetio sam 09. 0. 7. 2010 god, i to na način da sam prvo osijetio trnce u jagodicama ručnih prstiju, nakon dva dana završio hitno na odjel neurologije kbc split gdje mi je potvrđena diagnoza akutni idiopatski poliradikuloneuritis, u roku os nekih tri dana od ulaska u bolnicu bio sam potpuno oduzet, mlohava tetrapareza, liječen sam plazmaferezom 6 dana po nekih dva. Dva ipo sata, nakon čega sam osjetio znači nakon pete kure kako mi se vračaju pokreti u rukama i nogama, nakon tog sam dobio parezu facijalis, koju su mi liječili imunoglobulinima, znači još sam u banjama, ali napominjem kako se sada osiječam dosta dobro samo se još uvijek brzo znojim, točnije zamaram se dosta brzo, ali se nadam bogu hvala kako ču se oporaviti u potpunosti, i kako če sve ovo biti iza mene, bio sam dva tijedna kompletno oduzet, sa pelenama na sebi, užasan osiječaj koji se neprihvača baš lako, osobito ako niste prije bolovali od ničeg kao što nisam i ja, vjerujte u sebe, boga i nedajte da vas obuzmu misli kako se nečete oporaviti ili kako če to dosta sporo iči.


  5. DUSKO 20.12.2009

    Krajem oktobra sam izasao iz kbc b. Luka a lijecen sam od poliradikuloneuritisa. Radio sam lp i emng. Ustanovili su i laesio hepatis jetre, sada cekam odlazak u banju na rehabilitaciju a inace vjezbe radim svaki dan uz b kompleks, fizicko stanje se skoro 90 posto popravilo, u bolnici sam bio 3 nedelje


  6. Danijela 11.12.2009

    Sa 5 godina sam preboljela ovaj oblik bolesti, lječena sam na institutu majka i dete u beogradu. Bila sam 3mj na jedinici intezivne njege, nepokretna na respiratoru, sa parezom pogleda u stranu. Moji roditelji su mislili da ću umrijeti. Međutim hvala dragom bogu danas sam potpuno zdrava i sama radim kao med. Sestra te pomažem ljudima da vrate zdravlje i vjeru. . . Naročito u boga. Danas imam 30 godina i majka sam tromjesečnog sina.


  7. sanja 08.11.2009

    Ja sam osoba koja je bolovala od ove bolesti. Imala sam paralizu i donjih i gornjih ekstemiteta. Dan prije paralize osjećala sam, tokom noći, bolove u mišićima-listovima nogu i neki nemir kompletnog organizma, ali kako sam bila prehlađena mislila sam da je to od prehlade. Sledeću noć sam legla potpuno bez simptoma, probudila se ukočena. Ležala sam na neurologiji 18 dana, 15-ti dan sam ustala. Od terapije sam koristila imunoglobuline, pet dana. Sada sam dobro i bez posledica. Ukoliko se nekome nešto slično desi potrebna je vjera u sebe, pozitivno razmišljanje i strpljenje


  8. Gordana 06.09.2009

    Moja prijatlejica je imala ovaj sindrom i u bolnici je lezala tri meseca. Njeno stanje je zaista bilo neizvesno, ali posle toliko borbi i truda uspela je na kraju. Pustili su je iz rehabilitacionog centra, ali se ona nije 100 opravila. Ima svoje vezbe koje mora svakodnevno da radi ukoliko zeli brzi oporavak. Tako da... Svima koji se brinu za nekog ili slicno, porucujem da imaju volju, snagu & cilj... i naravno uspece! Toliko od mene...


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde