Gilles de la Tourette sindrom


Sindrom Žila d la Tureta predstavlja težak oblik javljanja raznih motornih i vokalnih tikova. Uz to se često javlja i poremećaj pažnje i opsesivno - kopmulsivni sindrom, koji mogu i da provladavaju kliničkom slikom.

Uzrok nastanka

Pre svega smatra se da je oboljenje nasledno, ali se po nekim istraživanjima povezuje i sa streptokoknim i drugim infekcijama.

Klinička slika

Tikovi su stereotipni pokreti koji se neodoljivo nameću bolesniku, a mogu biti u vidu treptanja, iskašljavanja, grimasiranja, pokreta glavom, šmrkanja, isturanja brade i slično. Tikovi su  praćeni izgovaranjem nepristojnih reči (coprolalia), nevoljnom vokalizacijom, ponavljanjem sopstvenih ili tuđih reči (eholalia), nekada sa agresivnim i seksualnim impulsima. Javljaju se i čulna hipersenzitivnost (npr. ne podnosi nabrčkane čarape, prihvata samo blagu hranu, seče dugmeta sa svoje ili tuđe garderobe), otežano učenje, strah od odlaska u školu, socijalno neprikladno ponašanje, napadi besa, institira na svojim ritualima - opsesivno kompulsivni sindrom (uvek istim putem ide do kuće i sl) Često su prisutni poremećaji pažnje i percepcije, blagi neurološki ispadi i znaci organiciteta na psihološkim testovima i EEG-u. Počinje u detinjstvu i vremenom se obogaćuje novom simptomatologijom. Nekada se javlja familijarno.Moguće su remisije i spontano povlačenje.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu heteroanamneze (podaci se uzimaju od roditelja), kliničke slike (često je potrebno da porodica donese snimke na kojima se vidi ponašanje obolelog, jer je pri direktnom posmatranju bolesnik obično miran) , prema dijagnostičkim kriterijumima, psihološkim ispitivanjima i EEG-a. Dijagnostički kriterijumi su: više motornih i jedan tip ili više vokalnih tikova, tikovi se javljaju skoro svakodnevno najmanje godinu dana, i u tom periodu nije bilo više od tri meseca bez javljanja tikova, početak bolesti pre 18. godine.

Lečenje

Ne postoji specifična, kauzalna terapija. Primenjuje se simptomatsko lečenje. Pre svega se radi na edukaciji samog bolesnika, ali i roditelja i okoline. Nekada medikamntozno lečenje i nije potrebno kod dobre adaptacije. Medikamentozna terapija uključuje neuroleptike, antagoniste dopamina i imunomodulatore. Pored toga neophodne su psihoterapeutske metode i kognitivne terapije. Još uvek se ispituju terapija hormonima, laseroterapija, akupunktura i hirurški pristup lečenja.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 3

  1. ŽELJKO 21.03.2015

    Naša djevojčica ima 14 i pol godina, tourett sindrom već 6 godina. Pokušali smo mnogo toga ali. . . . . . . . . Sad radimo nešto akupunkturom, stanje je sve lošije i lošije, užasno. . . . . . . . . . . . . . . . . . Molimo pomoć, spremni smo platiti svaku cijenu!!!


  2. Vlatka Koletić D. 13.01.2015

    Imam sina od nepunih 14 godoina, kojem je prije godinu dana dg sy. Tourette. Obzirom da je ovo vrlo rijedak i specifičan poremećaj ovim putem molim sve drage ljude koji imaju isti problem ili raspolažu hvalevrijednim informacijama da mise rate na mail. Inače, dječak je vrlo inteligentan, bavi se sportom, slikanjem ali ima dana kada ne izlazi iz kreveta i naš se život pretvara u "pakao". 
    Liječimo se u ZGB, u Klaićevoj bolnici, imamo privatnog psihoterapeuta + medikamentoznu th, kao i radnu okupacionu th i sve to zasad pomaže vrlo malo. Tako da smo i dalje u "potrazi" za izgleda još neotkrivenim lijekom spasa. Ne gubimo nadu i nastojimo se što više povezati sa svima oboljelima kako bismo razmijenili iskustva i pomogli jedni drugima.
    Lp,
    Vlatka Koletić D.


  3. nives bratanić 22.10.2011

    Ja sam majka 15-ogodišnjeg dječaka sa tim sindromom na žalost bez medikamentozne terapije koja uključuje antidepresive antipsihotike i antiepileptike stanje mog djeteta bilo bi socijalno neprihvatljivo ovako on normalno funkcionira uz minimalno vidljive tikove. . . . Ako vi imate neku bolju ideju slobodno me kontaktirajte, inače terapiju mu je složio naš uvaženi prof psihijatar. . . . Bez njega smo bili izgubljeni.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde