Autizam


Većina dece su vrlo socijalna bića koja, da bi napredovala i rasla, imaju potrebu i želju za kontaktom sa drugima. Ona se nasmeše, smeju, maze, i reaguju zainteresovano, nestrpljivo i uzbudjeno na igre kao što su „žmurke". Međutim, ponekad dete ne komunicira s drugima na očekivani način. Umesto toga, ono deluje kao da je u "svom svetu", odnosno svetu koji se sastoji iz ponavljanih rutinskih radnji, čudnih i specifičnih ponašanja, problema u komunikaciji i potpunog nedostatka socijalne svesti ili interesovanja za druge. Ovo su karakteristike razvojnog poremećaja koji se zove autizam.

Učestalost

Autizam se otkriva obično u prvih 30 meseci starosti, a obavezno do treće godine. Često se otkriva onda kada se roditelji zabrinu da je njihovo dete možda gluvo, zašto još ne govori, odoleva grljenju, i izbegava kontakt s drugima. 

 

Uzrok nastanka

Uzrok autizma još uvek je nepoznat, iako sadašnje teorije ukazuju na problem u funkciji ili strukturi centralnog nervnog sistema. Ono što, medjutim, znamo je da roditelji nisu uzrok autizma. 

 

Klinička slika

Dete pretškolskog uzrasta koje ima “klasični”autizam generalno je  povučeno, odsutno, i ne ostvaruje reakciju prema drugim ljudima. Mnoga od dece sa ovim poremećajem neće ostvariti kontakt čak ni očima. Takodje, ona mogu izvoditi čudna ili ritualna ponašanja kao što su “klaćenje”, mahanje rukama, ili opsesivna potreba da se održava red. Mnoga deca sa autizmom uopšte ne govore. Ona koja govore mogu govoriti rimujući, mogu imati eholaliju (ponavljanje nečijih reči kao eho), mogu da govore o sebi u trećem licu (“on” ili “ona”), ili da koriste neobičan jezik.

 

Ozbiljnost autizma široko varira, od blagog do ozbiljnog. Neka deca su vrlo pametna i dobro im ide u školi, iako imaju problem školskog prilagodjavanja. Oni mogu biti sposobni da samostalno žive kad odrastu. Druga, pak, deca sa autizmom funkcionišu na mnogo nižem nivou. Mentalna zaostalost je često povezana sa autizmom. Ponekad, dete sa autizmom može pokazati poseban talenat u likovnoj umetnosti, muzici ili drugoj specifičnoj oblasti.  

Lečenje

Deca sa autizmom zahtevaju iscrpnu dijagnostičku procenu i specijalizovane edukativne programe i programe modifikacije ponašanja. Nekoj deci sa autizmom mogu pomoći i lekovi. Dečji i adolescentni psihijatri su edukovani da dijagnostikuju autizam, i da pomognu porodicama da naprave i realizuju odgovarajući plan lečenja. Oni, takodje, pomažu porodicama da se nose sa stresom koji može biti vezan za odgajanje autističnog deteta. Iako za autizam nema leka, odgovarajući tretman može imati pozitivan uticaj na detetov razvoj i da dovede do celokupnog smanjenja problematičnih ponašanja i simptoma.





 




Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 7

  1. bojana aleksić 17.12.2011

    Dr selaković? Da li neko zna kakva je i kolika je cena pregleda?


  2. bojana aleksić 17.12.2011

    Autizam ili pervazivni poremećaj? Ne, nije me briga kako se zove već da li ima šanse za dalje.


  3. Nebojša Stojoski 17.07.2011

    Ja imam aspergerov sindrom f. 84. 5 dijagnozu. Radim u lola preduzetništvu kao pomoćnik knjigovezca. Pijem lekove za smirenje, trenutno sam na godišnjem odmoru. Osećam se vrlo usamljeno jer ne mogu da nađem sebi srodnu dušu, zbog toga mi je nekada pojačana agresivnost. Trudim se da izlazim na normalna mesta gde se kreću normalni ljudi. Roditelji su me kao malog dosta terali da što više učim i napredujem u svemu. Ali je u meni ostalo ono malo dete koje se podsvesno nečeg plaši. Taj strah se ogleda u tome da ja ne mogu sebi da nađem devojku, već koristim usluge prostitutke. Bilo mi je uvek lakše da napredujem na društveno socijalnoj komponenti, ali razočarao sam se u ljude sa kojima sam odrastao jer nisam dobio ono što sam od njih očekivao. Dva puta sam se lečio u duševnoj bolnici zbog nasilja u porodici. Veoma sam talentovan da pišem poeziju, volim književnost i filmsku umetnost. Ali moj otac kao da nema razumevanja za moju književnost, govori mi da se često ponavljaam u stihovima. Moj problem je što sam sve pokušao, a nema ko da me objavi da se čuje moj glas. Imam jako malo ortaka i problem sa socijalnim uklopljavanjem u normalne ljude. Najveća prepreka tome je moja baba, koja me stalno nervira i ide mi na živce jer je stara. Molim vas pomozite mi, redovno idem kod psihijatra, ali ne mogu da nađem rešenje da sredim svoj društveno ljubavni život. Unapred hvala.


  4. Milos 06.08.2010

    Sin pije moditen i anafranil vec tri godine. Interesuje me misljenje strucnih psihijatara da li treba nastaviti da koristi istu terapiju ili ne. Ja smatram da napretka ima ali ne od terapije vec sazrevanjem tj. rastanjem.
    S postovanjem otac Milivoje


  5. Aleksandar 30.05.2010

    Neki kazu da mmr ima veze sa autizmom jer sadrzi neku supstancu koja ima zivu u sebi, u kini boluje oko1. 5 dece od autizma i nisu imali ovaj problem do 94 godine kada se krenula davati ova vakcina. Mmr je inace vakcina protiv zauski i boginja, nus pojave su razne, gluvoca, visoka temperatura, i poi nekima autizam,. Moje dete je pre neki dan primilo vakcinu, nisam znao dok sinoc nije dobilo temperatru, krenuo sam da vidim koje su nus pojave i kada sam video sta pise veoma sam se potresao. Molim se bogu da se nista ne dogodi, za sada je samo temperatura prisutna. Da sam znao, nikada ne bih svoje dete vakcinisao, nikad. Ovo je poruka svim roditeljima, razmislite dobro o mmr u kada dajete svom detetu vakcinu iz drzavnog budzeta, mislite da zdravstveni sistem srbije briga za autizam / fora je samo da se popune rupe u budzetu,. Za sada znam za jedan slucaj koji bi mogao povezati sa mmr om, mali luka komsija je primio mmr, do godine dana je bio savrseno zdravo i normalno dete, sada ima autizam, svi sumnjaju na mmr. U svakom slucaju nemojte pitati nikog iz zdravstva ili iz epidemioloskog centra u vezi mmra, bolje da vam dete odzlezi zauske i boginje nego da ima autizam, molim vas ako neko ima nesto da kaze neka odgovori na ovo sto pisem, otac sam bojim se, , , hvala, , sasha


  6. Miriam Kostic 16.11.2009

    Nazalost ako vam je dete autisticno drzava ne preduzimna mnogo. Ostaje vam da se sami informisete o ovom stanju kako bi ste pomogli svom detetu. Od sujete lekara nemamo nista. Zato stvar moramo uzeti u svoje ruke. Nekada su dobra podrska roditelji koji su dize u tome. U vecinu slucajeva deca sa autizmom se tretiraju lekovima (psihijatrijskim). Naravno rad sa defektologom je bitan i koristan ali da bi on bio uspesan misljenja sam iz licnog iskustva da dete mora da ima i bioloski tretman. U americi ovaj protokol se zove dan (defeat autism now!) u Beogradu postoji mlada doktorka biohemicar, dr. Milka popovic koja radi u orthomedicare-u gde se u saradnji sa amerikom rade analize koje mogu da ukazu na stanje metabolicko kao i nutritivno deteta. Nakon analiza sledi program u vidu ishrane i/ili suplementacije. Licno iskustvo mi je pokazalo da i te kako ima smisla, samo je vazno krenuti na vreme dok je dete malo (do 5 godina, idealno). Takodje bioloski tretman uz rad sa psihologom i defektologom je idealan. Dete stvarno moze da napreduje.


  7. Vladimir Marusic 26.04.2009

    Moje dete ima autizam. Zaprepascujuce su procedure da bi dosli do formalne dijagnoze autizma. Mali marinko (6) bio je u decjoj bolnici u novom sadu gde su vrsili ispitivanja. Dijagnoza nije postavljena. Iz novog sada su nas poslali u beograd. Licno sam mislio da ce u beogradu nastaviti sa ispitivanjem, medjutim ne. Zahtevalo se od nas da dolazimo u beograd na svaku kontrolu posebno i to kod istih specijalista kod kojih je vec bio u novom sadu (uho, grlo, nos, psiholog, itd) meni je to nerazumljivo. Usput finansijski neizvodljivo sa mojom minimalnom zaradom. Nismo bili u stanju da isfinansiramo ni dolaske u beograd a kamoli nesto drugo. Da bi se dobila neka pomoc potrebna je dijagnoza a mi ne mozemo da dodjemo ni do nje. U ovoj drzavi to nikoga ne zanima. Cini mi se da su te procedure veoma diskutabilne. Nas zdravstveni sistem nije u funkciji da pomogne bolesnom detetu i roditeljima nego da ih sludi procedurama i papirologijom, sto nas dovodi u gomilu stresnih situacija. Moj dojam je da nikoga nije briga za autisticnu decu. Doktori optuzuju jedni druge za neke neproverene metode lecenja, sto dovodi do jedne konfuzne situacije i nepoverenja. I jednostavno ne vidim nacina da pomognem svom detetu. Zar nije autizam sam po sebi dovoljno komplikovan, zar ga treba dodatno komplikovati, ja ovde ne vidim logiku i zdrav razum. Ako moze neko da mi objasni zasto je to tako? Sta je interes zdravstvenog sistema ove drzave.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde