Aspergerov sindrom

Скоро ми је 40,а тек сам скоро схватио да је у ствари аспергер крив,госпођа Недо,нема потребе да бринете за своје дете,само му се нађите,УВЕК,чак и кад га не разумете,бар пробајте,...

Samo napred Nado .Tvoj sin ce naći svoju sreću.Želim Vam puno napreta i svaku sreću.

Od malih nogu sam primetila da moje dete nije poput ostale dece i da ima neki problem psihološke prirode. Sumnjah na autizam jer do pete nije govorio a onda naprasno Engleski jezik (kao maternji) uporedo sa Srpskim. Nije gledao u oči, nije se odazivao, motorika loša. Satima je znao da priča o nekoj temi-njemu bitnom, ne puštajući sagovornika da dođe do reči. Socijalizacija sa svojim vršnjacima mu je teško padala pa je bio (i dalje je) odbačen, izrugivan od društva. Učenje mu je teško padalo, osim predmeta za koje ladno može da predaje. (Geografiju i Istoriju, Engleski). U petoj godini je nacrtao mapu sveta sa gradovima "iz glave". Od treće godine je krenuo kod logopeda, dečjeg psihijatra, snimanje glave (eeg-rezultati u normali). Prva dijagnoza je bila razvojna disfazija pa su prednost davali na govoru iako sam im ja u više navrata ukazivala na neurološki problem, zbog čega sam bila kritikovana jer "sumnjam u njihovu stručnost". Takođe u tom periodu odrastanja od treće godine je toliko hiperaktivan da ga 3 osobe ne mogu sačuvati, neprestano je trčao kao da ga juri čopor pasa.Takođe je i grčio prste na rukama (dugim radom sa njim-to je prestalo). U školi je bio odličan đak, poslušno i vaspitano dete, za psovke ne zna. Blage je prirode, ni malo konfliktan, voli putovanja i druženja. U šestom razredu (prstom sudbine) dopreh do telefonskog broja Dr.Rudića, koji, čim ga je poslušao dade dijagnozu Aspergerov sindrom. To je bio i šok i pomirenje za supruga i mene, jer smo od malih nogu predosećali da nije kao ostala deca. U šestom razredu kreće da ide u školu pod programom IOP1. (isti nivo znanja kao sva deca osim što ima "olakšice" i razumevanja za stanje, jer je znao iz čista mira npr.na času Srpskom ako čuje reč revolucija-da krene iznebuha da priča o Americi i nastanku nje. (Znači, dovoljna je jedna reč, kao "okidač" da on "bukne " u znanju.) Zato su među vršnjacima kružile priče da nije "čist", da je nekulturan i da se gordi svojim znanjem. Sada je krenuo u prvu godinu srednje škole gde je "pitomo" okruženje. Ali i dalje je neshvaćen i odbačen od društva jer ima problem iskazivanja društvenosti a tako je željan drugarstva (problem socijalizacije i komunikacije) Zato vas molim, ako neko ima dete kao što je moje-javite mi se porukom da ih upoznamo i da se druže, da se jednom i on oseća drušvenim i pohvali da ima druga. Broj mobilnog je 062 557 882 Dala bih samo savet roditeljima: -Čim vam intuicija kaže da nešto nije u redu sa vašim detetom, ne ignorišite je već odmah potražite stručnjake i to ne samo jednog već idite kod par njih da stopostotno utvrdite dijagnozu (jer je kod nas Aspergerov sindrom još stran) Pozdravljam vas puno, želim vam puno ljubavi, snage i strpljenja u radu sa decom. (a jako je bitna radi napretka). Svako dobro i grlite ih. Neda.❤️

moj muž tek nedavno saznao da ima asperergereov sindrom majka in brat in otac su znali da ima in tajili pred njim verovatno su se sramili zato su krili bolest moj muž se je odrekao

Molim vas vi,mladi koji imate AS da se javite I komunicirate sa moj sin koji ima 20 godina I koji je vrlo usamljen.Njegov profil na fejs je Mihail Mimo Dimovski.

Kao neko ko ima sve simptome Aspergera, al jos uvek ne znam jel ga stvarno imam, a vec imam 37 i sad se razvodim: Za ljude sa ovim problemom, moraju nesto da rade, znaci obavezno fizicka aktvinost tipa teretana, zbog stabilizovanja emocija, ici negde gde ima ljudi, tipa Paintball i Airsoft, plesanje i slicno. I bilo bi dobro da profesija bude kognitivno zahtevna, i da stalno ima izazove. Ovi ljudi su eksperti za logiku i detalje, treba ici u tom smeru. Obavezno neki krug ljudi da se ima, ni slucajno usamljenost. Sto se tice komunikacije, vise paznje na to sta je sagovonicima bitno, jer nasa pragmaticnost uzasno deluje na druge ljude, kao da smo nezainteresovani, i ni slucajno pricati sve sto se misli.

zna li neko gde bi osoba mogla da se testira na AS?

Jednostavno sam oduvek bio specifičan i drugačiji. Nikada se nisam uklapao u društvo. Nisam razumeo ironiju, humor, govor tela mojih sagovornika ( npr. šta to znači kada bi neko usred razgovora okrenuo glavu na drugu stranu). Bio sam i žrtva vršnjačkog nasilja. Pošto ne znam kako da se ponašam sa ljudima, obično tražim obrasce na televiziji ili preko interneta. Danas nemam prijatelje, a kontakte ostvarujem sa svega nekoliko ljudi i to preko telefona. Emotivni život mi je već godinama nepostojeći, a osoba sa kojm sam pre mnogo godina bio u vezi mi je pričala da sam sebičan i nezainteresovan, odnosno da mi je empatija svedena na minimum. Naravno, usamljen sam i to poprilično. Iskazujem simptome depresije i anksioznosti. Pričam o tome sa terapeutom, što on uporno ignoriše. Nespretan sam i to se primećuje iz dana u dan. Mnogi su mi skrenuli pažu na neobičan položaj tela ili pokrete. Ako me nešto zainteresuje, provešću sate, odnosno dane i posvetiću 110 posto na najsitnije detalje. Ono što me ne interesuje mi predstavlja problem, sa čime sam se mučio, između ostalog, i tokom školovanja. Za slikarstvo i muziku se poprilično interesujem, ali me mnoge druge oblasti jednostavno ne zanimaju. Mogu razgovarati iznova i iznova o omiljenoj stvari. Ponavljam fraze ili reči nebrojeno mnogo puta. Raspored mi je bitan i odstupanje od njega mi je poput smaka sveta. Loše reagujem na svetlost i određene materijale, a zvuk telefona mi je toliko neprijatan da mi dođe da čupam kosu samom sebi. Saznao sam da osobe sa Aspergerom mogu imati problema sa vezivanjem pertle i da izbegavaju kontakt očima, što je slučaj i kod mene. Deskribovanje slika mi je takođe specifično. Svi online testovi su pokazali da imam Asperger, a jedan detaljan test za odrasle mi je čak pokazao dvostruko veću vrednost od minimalne. Ne znam kome bih se zapravo mogao obratiti, jer se smatra da je uspostavljanje dijagnoze poprilično komplikovano, a želim da saznam odgovor, jer smatram da će mi tako pasti kamen sa srca. Radije bih da imam ovaj problem, nego da sam jednostavno drugačiji od drugih, ako me već drugi ljudi smatraju čudakom.

Moj sin ima 32 god.Prosli smo mnogo dijagnoza od hiperaktivnosti do autizma.Uzasno mnogo smo se bavili njime.Izuzetan je u nekim oblastima, zeli da komunicira ali to radi nespretno.Zavrsio he sve skole i fakultet bez vecih problema.Ucenje mu dobro ide i vrlo je obrazovan.Radili smo puno na samostalnosti i uspeli.Sam putuje po Evropi, zna sve kucne poslove.Ipak usamljen je, na poslu sa kolegama ima ogranicenu komunikaciju, a van posla ni sa kim se ne druzi.Radili smo psiholosko testiranje.Iq mu je 110 sto je odlicno i njemu puno znaci.Mislim da bi u nekom humanijem i razvijenijem drustvu tj sredini bio mnogo, mnogo uspesniji.Na osnovu naseg ogromnog, dugogodisnjeg iskustva vazno je raditi na obrazovanju, radnim navikama, kao i na emotivnoj podrsci uz povremenu psihoterapiju.Oni mogu biti vrlo funkcionalni i uspesni.Imaju pravo na razlicitost ali je ne treba potencira.

Ukoliko neko ma dete kao ja sa AS sindromom, neka se javi...Jer su takva deca jako usamjena i odbacena od vršnjaka. e-mail manjamanja9@gmail.com

Moj sin ima 10 god i Asperrgerov sindrom... Dugo sam istrazivala sta je uzrok, njegovom problemu socijalizacije i ostalim simptomima, sada smo krenulu na terapije.Ukoliko imate dete koje je usamljeno kao i moje, jer decu sa As sindromom deca odbacuju, da ne pricam kakvo smo nasilje pretrpeli u OS skoli, a tek je 4 razred...javite se, neka se druze.