Aspergerov sindrom

Poštovani, nažalost moram reći da i moj stariji brat "boluje" od ovog sindroma. U pitanju je već odrastao čovek, od oko 40 godina. Od malih nogu se ponašao čudno u drustvu. U vrtiću nije hteo da se igra sa drugom decom, u školi je, kao drugačije dete, sigurno trpeo maltretiranja pa je i srednju školu završio vanredno. Moji su pokušali da ga vode kod psihologa još kao dete gde su dobijali odgovor da "ako sam ne vidi da mu treba pomoć, ne vredi", a o Aspergerovom sindromu nismo znali sve do pre par godina kad nam je tetka iz Amerike poslala članak o tome. Tad smo definitivno shvatili da je to ono što on ima. Nezaposlen je, živi sa roditeljima, prijatelje nema, devojku nikad nije ni imao, voli da se drži svojih rasporeda (zna se šta kad radi, retko iskače iz svog rasporeda) , kad smo bili mali uvek je sve moralo biti po njegovom, čak bi cela porodica izlazila u susret njegovim hirovima da tako kažem. Mislim da ja i danas dani vučem posledice od toga. Inače on ima strašno pamćenje, pamti neke događaje koje niko ne pamti i uvek je imao sklonost ka umetnosti, najviše ka crtanju. Čak mislim i da je bio jako kreativan kad smo se igrali lego kockicama, šta sve nije od njih pravio! Elem, ono što je najgore od svega je što on i ne želi ništa da radi pod izgovorom da ne može rano da ustaje da on nema vremena i slično. Ustvari ne može da iskoči iz svog ritma. Toliko je zatvoren u svom načinu života, da ne kažem izolovan, da se plašim da će biti nesposoban da sam funkioniše kad mojih više ne bude bilo. Sve to dosta sekira i mene i moje roditelje. plašim se da čak zbog toga tata od skoro pije neke antidepresive. Ja ne smem ni da zamislim šta će biti kad njih više ne bude bilo. I ne znam uopšte šta mogu da uradim. Sa njim se ne moze pričati jer ono o čemu neće da razgovara, on ne razgovara. Ne znam ni da li u Srbiji ima neko savetovalište i/ili udruženje za podrsku ljudima sa ovim sindromom i njihovim porodicama? Pozdrav svima!

Moj problem je poceo 2002 godine i od tada do danas, problem je u tome sto me žena ne razume, a nekad i ponižava. Trudio sam se godinama da shvatim o čemu se radi. Sasvim slučajno naišao sam na ovaj tekst koji mi je ukazao kako lakše da rešim problem. Jasno mi je da je moja žena hiperaktivna i da se njeno asocijalno ponašanje ne može smatrati normalnim, jer izbegava da se druži na mestima gde se ljudi uobičajeno druže tj. U čekaonicama, na kasama u prodavnicama, a primetio sam i u pošti gde ljudi uredno stoje u redu. Sada se prisećam da je njen sindrom počeo da se manifestuje u biblioteci kada smo se zabavljali a u braku to isto sam primetio 1999/2000. Godine kada nije htela da sa komšilukom lupa u šerpe na ulici. Na to su mi viđenije komšije skrenula pažnju a ja u svom zanosu nisam to primetio. Tu naviku, da ne kažem lošu, ona ispoljava i danas. Uhvatio sam je da čita publicističku literaturu a izbegava divna beletristička izdanja prepuna pouke. Od kako se uhvatila sa tom publicistikom literaturom prestala je da kuva uredno svaki dan kao nekad pre petog oktobra. Familija kaže da se emancipuje a ja ne verujem. Ipak nešto mislim da je to sindrom! Morate me razumeti. Šta da radim? Kako da popravim ponašanje svoje supruge i da bude kao pre. Pomozite!

Moj sin ima 29 godina, završio je postdiplomske studije i ima zvanje magistar molekularne biologije i genetike. Oduvek je bio malo drugačiji u odnosu na drugu decu. Nikad nije umeo da se svadja, da se bije, imao je svoja interesovanja, bez pogovora je izvršavao sve što mu zadam, ali se uvek pridržavao nekih svojih rutina. Neobično pazi na higijenu, na načinu ishrane, i slične dobre navike. Ali ima i neke koje me zabrinjuju.

Recimo, grafomotorika mu je kao kod male dece, nespretan je, ne stoji u mestu, uvek ide napred-nazad, u komunikacijama je previše precizan, želi da zna tačno u koliko sati će se desiti to i to Ali ipak je odgovoran kad se nešto od njega traži. Veoma je ljep, lepo je razvijen, ali ne pokazuje interes za drustvo. Mislim da voli jednu devojku već dugo, ali kao da nema hrabrosti da ostvari vezu sa njom. Nije zaposlen, ovde je teško naći radno mesto ako nemaš ko da te gurne, a u inostranstvu, gde može da radi, kao da nema hrabrosti da ide. Po svim napisima o AS-u, sasvim sam sigurna da i moj sin ima taj sindrom.

Ne znam šta da radim, pogotovo sada kada je moj suprug preminuo. Da li da razgovaram sa njim, ili da se pravim kao da ništa ne primećujem. A ipak mislim da on, s obzirom da je genetičar, sigurno zna o ovom sindromu, ali se pitam da li takvi ljudi mogu kod sebe da prepoznaju to, ili baš takav način ponašanja za njih je onaj normalni. Inače je miran, previše vremena provodi u svojoj sobi i dolazi u dnevnu samo ako ga zovem ili ako on ima nešto da mi kaže, što je retkost. Molim vas, ko ima slični slučaj, da razmenimo mišljenje o ovome.
Hvala.

Ja sam vec pet godina u vezi sa osobom koja ima aspergerov sindrom. Nas jedini problem je komunikacija, on naprosto ne moze ni da nasluti sta se mota po mojoj glavi. U pocetku je bilo frustrirajuce ali sada razumem njegov nacin razmisljanja i ne pada mi tesko. Kod njega za sve mora da postoji logicno objasnjenje i ne pokazuje saosecanje iako je taj osecaj kod nejga jako izrazen. Vrlo je velikodusan i nikada ne laze, proste ne zna. Nimalo agresivan, zivci kao konopci. Mogu da meljem i ljutim se ceo da ali to uopste nece poremetiti njegovu koncentraciju niti ga iznervirati. Ima hiljadu rituala, pocev od tusiranja pranja posudja pa do nacina na koji se oblaci. Sve se radi uvek na isti nacin, nekako religiozno. Ali zato stvarno ima blistav um i divno srce i dusu. Neki psiholozi tvrde da je svet ljudi sa ovim sindromom mgogo realsticniji od naseg. Mi komplikujemo a oni ne gube vreme na slanje i hvatanje skrivenih signala.

Ja 100% imam ovaj sindrom.

Imam mnogo iskustva u vezi sa aspergerovim sindromom jer je moj suprug godinama imao teshkoca a niko nije umeo da nam kaze u chemu je problem< dijagnoze su se kretale od obichne neuroze do shizofrenije *! *, a onda smo chuli da se u zagrebu odavno zna za aspergerova istrazivanja. . . Javite se

Gde se osoba može testirati ako sumnja da ima as?

Juce sam gledala na tv-u emisiju o isaku njutnu i jedan psihijatar je imao tumacenje da je taj fantasticni naucnik, a i mnogi drugi-ajnstajn npr. imao ovaj sindrom. U mozgu su, kaze on, locirane zone koje su odredjene za veoma razlicita interesovanja, ali nisu medjusobno povezane i cine naucnikovu opsesiju.

Pronasla sam ovj zanimljiv dokumentarac o detetu sa aspergerovim sindromom koji me je i doveo na ovu stranicu da se malo vise informisem sta je to. Vrlo je zanimljiv, pa mozda nekom i pomogne.

Moj decak ima 15 godina. Posle tezeg porodjaja od njegove druge godine lekar je sumnjao na autizam. Kako je decak rastao stvari su isle na bolje medjutim i dalje je ostalo nesto specificno u njemu. Doktor je na kraju rekao da su kod njega prisutni elementi autizma ali nam nije spomenuo asperrgerov sindrom. To je moj zakljucak po simptomima koji se poklapaju sa ovim sindromom. Volela bi da popricam sa nekim ko u porodici ima osobu sa slicnim ili istim simptomima.

Stvarno se retko spominje ovako nesto. Jel ima ovde nekoga ko prepoznaje ove karakteristike kod sebe ili neke bliske osobe? @ina mislim da se izmedju ostalog o as-u retko prica jer je i tesko primetan u svakodnevici jer je u pitanju povucenost ali u neku ruku i genijalnost.: )

Moj sin od 5 godina ima ovaj sindrom pa bih volela da ako neko ima slican problem sa detetom da mi se javi zbog nekih razmena misljenja oko ovog problema i brzeg oporavka nase dece

Tako malo se o ovoj bolesti zna, plasi me re li ce dete moci ikada samostalno funkcionise. Ako iko ima dete ili clana porodice sa aspergerovim sindrom molim da se javi! Stvarno smo usamljeni jer je specificnost ogromna. Hvala unapred.