8 nacina pomocu kojih mozete da porazite veliku glavobolju


Učiteljica Meri Rajli se probudila jednog jutra sa razarajućim bolom u jednoj strani glave. Bol je počeo u temenu, a zatim se proširio na dole i u zadnji deo vrata.

Mislila je da će nestati posle nekog vremena i uz pomoć jednog od lekova protiv bolova koji se izdaju bez recepta - OTC lekovi. Nije. To je bila prva od mnogobrojnih glavobolja koje će izdržati tog dana i svih ostalih dana koji su usledili. U 48-oj godini života, Rajli je počela da pati od migrene.

Ona je u dobrom društvu. Procena je da 28 miliona Amerikanaca, gotovo 10 posto populacije, većinom žene, pate od migrena.
Migrena nije „samo glavobolja“, već je kompleksna bolest koja prouzrokuje jake i često onesposobljavajuće bolove u jednoj strani glave, a često je prate i mučnina, osetljivost na svetlost i zvuke, kao i drugi simptomi. Kod manje od trećene ljude koji pate od migrene javlja se pre glavobolje sindrom aure, tokom kog može doći do trnjenja i gubljenja osećaja u ruci ili licu, i tokom koga se mogu javiti trepćuća svetla, slepe mrlje, ili cik-cak linije.

Simptomi migrene mogu biti toliko onesposobljavajući, i bol može biti toliko eksplozivan da jedna četvrtina ljudi koji iskuse migrenu odlazi u hitnu pomoć, pokazao je upitnik iz 1999. godine. S’ druge strane, više od polovine ljudi koji pate od migrene ne odlaze kod doktora po dijagnozu i tako uskraćuju sebe za nove i efikasne terapije koje mogu da spreče simptome i mogu zapravo da skrate celi proces glavobolje.

Možda ne postoji lek za migrenu, ali svakako ne morate da živite sa bolom. U nastavku možete naći osam medicinski dokazanih načina na koje možete poraziti tu snažnu glavobolju.

1. Idite po dijagnozu

Zašto veći broj ljudi koji pati od migrene ne odlazi kod doktora? Zato što nekima OTC lekovi protiv bolova pružaju adekvatno, ako ne i potpuno pouzdano olakšanje, kaže Ričard B. Lipton, doktor medicine i profesor neurologije, epidemiologije i bihevioralne nauke u Albert Ajnštajn školi medicine u Njujorku.

Ali mnogi drugi „ne znaju da da je glavobolja medicinski poremećaj koji se može lečiti,“ kaže doktor Lipton, koji je bio vodeći autor studije koja je pokazala da jako puno ljudi koji pate od migrene ostaju ćutljivi pred svojim lekarima. Kako su migrene često karakteristične za celu porodicu, članovima porodice te glavobolje mogu izgledati normalno, kao da je bol nešto sa čime oni jednostavno moraju da žive, kaže on. I baš „kao što migrene traju u porodicama, tako traje i netraženje pomoći za te migrene.“

Ipak, samo kod lekara možete naći najnovije terapije koje vam mogu pomoći da kontrolišete vaše migrene, ili čak i da ih sprečite, pouzdano i zauvek.

Cilj naših terapija danas nije samo da zaustavimo bol,“ kaže Merl Dajmond, doktor medicine i zamenik direktora u Dajmond Klinici za Glavobolje u Čikagu. „ Uz pomoć nekih novijih lekova, ako što su triptani, možemo zapravo da isključimo proces glavobolje. To znači da možemo da zaustavimo bol i da se oslobodimo mučnine i drugih simptoma bez izazivanja pospanosti. To je nešto što nismo mogli poseldnjih 10 godina.“

Triptani, dostupni u obliku običnih i šumećih tableta, injekcija, i sprejeva za nos, mogu delimično funkcionisati tako što ispravljaju „nevolje“ u hemiji mozga koje izazivaju opadanje neurotransmitera seratonina. Triptani oponašaju seratonin, tako što se vezuju za specifične receptore za serotonin. Na ovaj način ne samo da nestaje bol, već nestaju i ostali simptomi migrene. Triptani takođe zaustavljaju oslobađanje određenih neuropeptida, vazoaktivnih i zapaljivih supstanci koje uzrokuju širenje krvnih sudova i aktiviraju nerve završetke koji su osetljivi na bol.

2. Obratite se specijalisti

Obratili ste se doktoru, ali još patite od bolova? Možda je vreme za ozbiljne face.

Većina porodičnih lekara može veoma dobro da leči glavoboje, kaže neurolog Dejvid M. Bjondi. Ipak, ispitivanje je pokazalo da 48 posto ljudi koji odluče da ipak odu doktoru, i dalje živi sa nesnosnim bolovima.

Ukoliko vaše glavobolje ostanu nekontrolisane i nakon nekoliko meseci, ili ukoliko vaš doktor nije siguran oko vaše dijagnoze, zatražite uput za neurologa ili specijalistu za glavobolju.

Neurolozi se posebno interesuju za glavobolje, kaže Dr Lipton. Specijalisti za glavobolje su obično takođe neurolozi koji provode još više vremena baveći se glavoboljama, nudeći tako veliku ekspertizu u dijagnostici i lečenju, kaže on.

Ono što je za vas najvažnije jeste da je vrlo verovatno da će specijalista za glavobolje da bude u toku sa najnovijim lekovima protiv migrene, kao što su triptani, kao i sa dnevnim preventivama koje smanjuju učestalost, intenzitet i trajanje napada migrene.

Neki specijalisti koriste i Botoks, prirodnu supstancu koja se može ubrizgati u čelo, slepoočnice, ili teme i privremeno paralisati mišiće i na taj način ih opustiti. Neki od pacijenata tvrde da čak i do četiri meseca nisu imali glavobolje, kaže Aleksandar Mauskop, doktor medicine, direktor Njujork Centra za Glavobolje u Njujorku, koji je koristio Botoks kao terapiju protiv migrena. Ipak, Botoks, kao i ostale terapije protiv migrene ne pomaže svakome.

Specijalista vam takođe može pomoći da upravljate svojim lečenje i da izbegnete sindrom poznat kao povratna glavobolja koja se javlja kada kod redovnog uzimanja lekova (više od dva, tri puta nedeljno), lekovi počnu da vam uzrokuju glavobolju umesto da je umanjuju.

3. Prepoznajte migrenu rano

Nikada ne ignorišite znake koji pokazuju da migrena dolazi. Većina lekova protiv bolova postaje manje efikasna kako se bol povećava, kaže Dr Bjondi.

Nesteroidni lekovi protiv upale (NSAIDi), kao što su ibuprofen i naproksen sodium mogu biti delotvorni ukoliko ih uzmete na prvi znak glavobolje. “ Ali kada vasa glavobolja dostigne intenzivniju fazu, u kojoj se javlja jači bol, mučnina, osetljivost na svetlost i zvuke, i ostali povezani simptomi, nesteroidi i ostali jednostavni lekovi protivn uglavnom postaju manje delotvorni,” kaže on.

Jednostavni lekovi protiv bolova uključuju aspirin, acetaminofen, ili aspirin/acetaminophen/kafetin kombinaciju.

4. Pravac pokretna traka

Šetanje, džogiranje, plivanje, ili bilo koja druga vrsta aerobika može sprečiti migrenozne glavobolje. Vežbanje stimuliše oslobađanje endorfina, koji predstavljaju moždane hemikalije koje poboljšavaju raspoloženje, objašnjava Dr Mauskop. Vežbanje vam takođe pomaže da se oslobodite stresa koji je jedan od poznatih okidača glavobolje.

Bilo kakva forma aerobnih aktivnost će delovati, ali probajte da pronađete nešto što volite da biste se držali vežbanja. Trudite se da vežbate 40 minuta dnevno, 5 dana u nedelji.

Ono što vežbanje neće učiniti jeste da prekine migrenu koja je u toku. Naprotiv, ukoliko vežbate dok migrena traje, samo ćete je pogoršati.

5. Uhvatite ritam i zadrzite ga

Iako može zvučati dosadno, održavanje rutine sprečava migrenu. To je zato što promene u vašem dnevnom rasporedu poput dugog spavanja vikendom, preskakanje doručka, preskakanje dnevne vožnje bicikle mogu okinuti migrenu, kaže Dr Bjondi.

Mozak osobe koja pati od migrene voli doslednost. Kada odstupite od rasporeda, mozak može reagovati pokretanjem migrene. Dakle, osoba koja pati od migrene treba da se drži utvrđenog rasporeda što je više moguće,“ savetuje Dr Bjondi.

Idite na spavanje u vreme u koje to obično činite, ne preskačite obroke, i pokušajte da jedete u isto vreme svakoga dana. Ukoliko vam šećer previše brzo padne, to može prouzrokovati migrenu.

6. Naucite da se opustite

Stres je jedan od najčešćih okidača migrene, te je jako bitno da naučite da se nosite sa stresom da biste smanjili jačinu i učestalost napada, kaže Dr Mauskop.

Ono što se pokazalo kao efikasno kod mnogih ljudi koji pate od migrene je biofidbek. Koristeći specijalnu opremu za merenje napetosti mišića i temperature tela, biofidbek vas uči kako da kontrolišete kontrakcije mišića i oticanje krvnih sudova – dve fizičke reakcije koje igraju značajnu ulogu za sve vrste glavobolja. Jednom kada postanete vični biofidbeku, možete iskoristiti ono što ste naučili da umanjite ili čak zaustavite blaže napade.

Možete da probate i low-tech takođe. Progresivna mišićna relaksacija može umanjiti, ili čak zaustaviti migrenozni bol. Lak je zaučenja i zahteva vežbu, ali ne i trening. Pronađite tihu sobu u kojoj možete leći na ravnoj, udobnoj podlozi. Udahnite duboko nekoliko puta. Zatim, polako naizmenično zatežite i opuštajte različite grupe mišića počev od glave pa sve do nožnih prstiju. Dok stežete svaki mišić duboko udišite vazduh. Zadržite napetost nekoliko sekundi, a zatim se opustite uz lagani izdisaj.

Ostale aktivnosti koje oslobađaju od stresa su joga, meditacija i vizuelizacija. U osnovi, „sve ono što možete uraditi u toku dana, a što skreće vaše misli sa briga će vam značajno pomći u prevenciji migrena,“ kaže Dr. Mauskop.

7. Upoznajte svoje jestive okidace

Stari izraz „ti si ono što jedeš“ može biti jako bolan za osobu koja pati od migrene: Već dugo vlada mišljenje da određena hrana i aditivi za hranu mogu pokrenuti glavobolju. (Iako se u poslednje vreme teoriše da želja za tom hranom najavljuje nastup migrene).

Čokolada, na primer, sadrži vazoaktivne amine koji mogu da izazovu glavobolju jer šire krvne sudove. Glavobolju možete da povežete i sa obrađenim mesom koje sadrži aditive zvane nitriti. Kao i amini, nitriti dovode do oticanja krvnih sudova, prouzrokujući tako glavobolje kod ljudi koji su podložni migrenama.

Ostali česti jestivi okidači uključuju: stari sir, alkohol, ukišeljenu i mariniranu hranu, limunasto voće, banane, crni luk, monosodium glutamate (MSG), hranu koja sadrži konzervanse, piće i hranu koji sadrže aspartam/fenilanin.

Otkrivanje vaših jestivih okidača može trajati dugo, kaže Dr Bjondi. „Najteža stvar kod jestivih okidača jeste da hrana može biti okidač jednom ili dvaput u deset konzumiranja.“ Možete biti podložniji jestivim okidačima kada su i drugi okidači, poput stresa, jakih svetla, ili intenzivne buke prisutni. Druga stvar je da hrana koja predstavlja okidač migrene za jednu osobu, može imati veoma malo uticaja na neku drugu.

8. Vodite evidenciju svojih glavobolja

Vođenje dnevnika glavobolja je jedan od najboljih načina da identifikujete vaše okidače i da sprečite buduće napade. Dnevnik takođe pomaže vašem doktoru da napravi plan prevencije i lečenja koji će imati uticaja na vas.

Pišite vaš dnevnik svaki dan, čak iako nemate glavobolju. Uključite sledeće informacije i zabeležite sve faktore koji su možda doprineli vašoj glavobolji, uključujući i poznate jestive okidače, emocionalni stres, alkohol i nedostatak sna.

•    Da li ste imali glavobolju?
•    Kada je počela?
•    Da li je bilo znakova upozorenja?
•    Kako se ispoljila (blaga, umerena, jaka, itd.)?
•    Koje lekove ste uzeli i koju dozu?
•    Koliko dugo je glavobolja trajala?
Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde