Dete sa poremećajem pažnje (ADHD)


Roditelji su prilično uznemireni kada iz škole dobiju poruku koja govori da njihovo dete "neće da sluša učitelja", ili "izaziva probleme na času". Jedan od mogućih uzroka ovakvog ponašanja je poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (engl. ADHD - Attention-Deficit Hyperactivity Disorder).

Dete i nepažnja

Iako često dete sa ovim poremećajem želi da bude dobar djak, impulsivno ponašanje i teškoće održavanja pažnje na času osujećuju tu želju i uzrokuju probleme. Učitelji, roditelji, i prijatelji govore da se dete ponaša “loše” ili “drugačije”, ali često ne umeju da objasne šta tačno nije u redu.

Svako dete povremeno može pokazivati nepažnju, rastrojivost, impulsivnost, ili pojačanu aktivnost, ali kod deteta sa ADHD-om ovi simptomi i ponašanja su češći i jači u odnosu na drugu decu istog uzrasta ili razvojnog nivoa.   ADHD se javlja u 3-5% dece školskog doba. Počinje pre 7. godine, i može se produžiti do odraslog doba.  Ima porodični karakter,  odnosno 25% bioloških roditelja dece sa ADHD-om  takođe ima ovaj poremećaj. 

Kako se ponaša dete sa poremećajem pažnje

Dete sa ADHD-om često pokazuje neko od navedenih ponašanja:

  • teško usmerava i održava pažnju
  • pažnja mu lako skreće
  • ne obraća pažnju na detalje i pravi nehajne greške
  • gubi školski pribor, zaboravlja da preda domaći zadatak
  • ima teškoće da završi školski i domaći rad
  • ima teškoće da sasluša drugog
  • ima teškoće da isprati višestruke zahteve koje mu odrasla osoba postavi
  • nepromišljeno daje odgovore na postavljena pitanja
  • nestrpljivo je
  • vrpolji se
  • napušta mesto na kome sedi i trči unaokolo, ili se preterano penje
  • deluje kao da je uvek spremno na akciju, „besno” je
  • previše priča i teško mu je da se tiho igra
  • meša se i prekida druge dok govore ili nešto rade

Pomoć stručnjaka obavezna

Dete sa simptomima ADHD-a mora da se podvrgne punoj dijagnostičkoj proceni stručnjaka. Dete koje ima ADHD može imati druge psihijatrijske poremećaje kao što su poremećaji ponašanja, anksiozni poremećaji, depresivni ili manično-depresivni poremećaj. Bez adekvatnog tretmana, dete može zaostajati u školskom radu, pokvariti svoja prijateljstva. Ono će doživljavati više neuspeha nego uspeha i biti kritikovano od strane učitelja i članova porodice koji ne prepoznaju da ono ima zdravstveni problem.

Terapija lekovima je efikasna

Istraživanja jasno pokazuju da lekovi mogu da pomognu. Tu spadaju stimulansi koji mogu poboljšati usmeravanje i kvalitet pažnje, ciljem vodjeno ponašanje, i organizacione veštine. I drugi lekovi kao što su alfa2 agonisti, i neki antidepresivi, takodje mogu biti od pomoći.

Druga terapija ADHD-a

Drugi terapijski pristupi mogu uključiti kognitivno-bihejvioralnu psihoterapiju, neurofidbek, trening socijalnih veština, edukaciju roditelja, i modifikacije obrazovnog programa deteta. Bihejvioralna terapija može pomoći detetu da kontroliše agresivnost, da reguliše svoje socijalno ponašanje, i da bude produktivnije. Kognitivna terapija, sa svoje strane, može pomoći da dete izgradi samopouzdanje, smanji negativne misli, i poboljša veštine za rešavanje problema. Roditelji mogu da nauče davanje uputstava detetu “korak po korak”, umesto da upućuju višestruke zahteve odjednom. Simptomima ADHD-a, kao i bilo kojim teškoćama učenja koje uz njega postoje, mogu se prilagodjavati programi obrazovanja.

Dete kome je postavljena dijagnoza ADHD-a i koje se adekvatno leči može imati produktivan i uspešan život. Ako dete pokaže simptome i ponašanja karakteristična za ADHD, roditelji bi trebalo da pitaju svog pedijatra ili porodičnog lekara da ih uputi dečjem i adolescentnom psihijatru, koji može dijagnostifikovati i lečiti ovaj zdravstveni problem.



American Academy of Child and Adolescent Psychiatry, 2004

Priredili: Dr Marija Mitković, klinički lekar

 Mr sci. dr Miodrag Stanković, dečji psihijatar, porodični savetnik


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 12

  1. Noname 02.06.2013

    Moje dete ima dijagnozu adhd i odskoro terapiju concertom. Treba da se zna da adhd nije bolest, to je razvojni poremećaj, tj. , nedovoljno sazreo centralni nervni sistem. Inače, o ovoj temi je zaista premalo znanja, a i razumevanja, naročito u školi i okruženju. Moje je dete bilo osuđivano, grđeno, socijalno izopšteno, kako od strane učitelja i porodice, tako i od strane društva u školi i van nje. Naravno, uvek su krivi roditelji, jer svi kažu da je dete "tako vaspitano" ili "to je naučilo, videlo kod kuće". Bilo je tu mnooogooo problema, dosta nesigurnosti, nepoverenja i strahova koje je dete vremenom dobilo zbog takvog odnosa sredine prema njemu. Sve dok nismo došli do stručnjaka i srži problema. Dete nije ekstremno aktivno, ali su zato mnogi ostali simptomi prisutni. Simptomi su počeli da se javljaju oko 5-6. Godine. Zahvaljujem dragom bogu što smo konačno otkrili o čemu se radi, inače ko zna koliko bi propatili i dete i mi kao porodica. U našem slučaju je ubedljivo najgori taj socijalni deo, jer dete ne može i ne zna da se uklopi ni u jednoj situaciji, ni na jednom mestu, uvek bude bar mali problem, na ulici, na trenigu, u školi, kod kuće, u prodavnici, kod rođaka, ma uvek. . . . . Sa drugom decom i ljudima, ama baš nikako, prosto, iako je prepametan, sladak i vaspitavan, on iritira, nervira i jednostavno rečeno pokaže se uvek u najgorem izdanju. Želim da podelim svoje iskustvo sa ostalima i ukažem roditeljima da zaštite i pomognu svojoj deci. Ovakva deca i porodice zaista imaju konstantno i mnogo problema zbog adhd-a. Za dve godine u školi, mi smo imali zaista mnogo problema, jer ta deca pretežno ne mogu da ostvare nikakvo socijalno uklapanje i obično nerviraju učitelje, ostalu decu i njihove roditelje. Mi smo prošli kroz pakao zbog toga. Sada lečimo rane i držimo poremećaj pod kontrolom. Bitno je da znamo o čemu se radi i da se ponašamo shodno tome. Sada smo promenili školu i vezali trougao: kuća, škola (učiteljica i psiholog) i psihijatar. Detetu je mnogo bolje, a lakše je i ostalima kada znaju o čemu se radi. Kada cns bude sazreo, poremećaj bi trebao da nestane, kažu obično oko puberteta. Bila sam preopširna, a toliko toga bih imala još da podelim sa vama.


  2. Biljana Njerges 26.10.2011

    Moje dete je hiperaktivno. Prakticno od rodjenja je imao te simptome, nemiran, stalno u pokretu (dok je budan) , brzo bi mu dosadio polozaj u kojem se nalazio i trazio je stalnu paznju (animaciju) na koju je uvek uzvracao sa radoscu i odusevljenjem. Brzo uci ali samo ono sto ga zanima, pa mu je odnosu na drugu decu govor nesto ispod njegovog uzrasta (a opet prica tri jezika) . Fizicki je uvek izuzetno aktivan, sto govori cinjeca da je vec sa godinu i po prelazio i po nekoliko km dnevno (sve u cilju da ga bar malo izmorimo) . Sada ima 4. Godine, ide u vrtic i kod logopeda. Danas recimo moze da ubaci kosarkasku loptu u kos (naravno vrlo retko) na opste iznenadjenje svih sportista i rekreativaca koji se u tom momentu nadju kraj kosa, pa se i poigraju sa njim i posavetuju o tehnici. Naravno njemu sve brzo dosadi. U vrticu nisam naisla na razumevanje za njegovu hipraktivnost, govore mu da "nije dobar decak" i on sada dolazi sa tim stavom kuci. Koliko god da se trudimo suprug i ja, babe i dede da ga ubedimo u suprotno one imaju cini mi se jaci uticaj na njega da im on jednostavno veruje da on nije dobra osoba. Danas sam im odnela izvestaj defektologa i zamolila da imaju malo drugaciji pristup, da ga razumeju sto je nemiran, da ga ne katogerizuju kao lose dete zbog njegove impulsivnost, i da se potrude da ga bude iz sanjarenja kada uce nesto. . Dragocen mi je svaki savet.


  3. jeca 09.02.2010

    Izuzetan članak, sve pohvale autoru. Trebalo bi više pisati i govoriti o ovoj temi kako bi pre svega upoznali roditelje sa simptomima.


  4. podvall 19.12.2009

    Prosto prekrasno napisano


  5. polokean 04.12.2009

    Я bы skazal, čto material dostatočno interesnый i zasluživaet povыšennogo vnimaniя. Avtoru osobaя blagodarnostь.


  6. skidoknet 04.12.2009

    Čto ne govori, a я pročital s naslaždeniem, čto vы dumaete po эtomu povodu


  7. cauna 03.12.2009

    Posmotrel predыduщie kommentarii, v celom soglašusь, hotя estь i svoё mnenie na эtot sčёt.


  8. autoomob 25.11.2009

    Čёrt vozьmi! Kruto! Vы sami otvetili. Beru v citnik! Smыsl žizni i vsё ostalьnoe. Rešeno. Bez šutok.


  9. soapte 03.11.2009

    Vrode vse v porяdke, tolьko po ssыlke počemu to ne mogu pereйti


  10. Marija Vuksanovic 17.09.2009

    Zelim da saznam vise o adhd sindromu i metodama lecenja.


  11. avtoooo 17.09.2009

    A v kakom эto gorode, kakoй strane?? Očenь kreativnenьko!!!!!) ) ) ) )


  12. i 03.06.2009

    Da li dete ima poremecaj ako mu se dogadjaju neki od opisanih simptoma


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde