Virus variolae


Virus variolae spada u rod Orthopoxvirusa, a u porodicu Poxviridae. Ovi  virusi poseduju bikonkavno jezgro okruženo proteinskom membaranom sa dva lateralna tela. Genom čini linearna dvolančana DNK. Replikacija se vrši u citoplazmi, a ćeliju napuštaju lizom ili pupljenjem.

Virus variolae je iskorenjen osim što postoje zalihe koje se koriste za laboratorijska istraživanja. Nakon što je bolest eliminisana u svetu, obustavljena je redovna masovna vakcinacija ljudi protiv velikih boginja jer više nije bilo potrebe za preventivnom zaštitom. Međutim nakon posledica septembarskih i oktobarskih događaja 2001. godine postoji povećana zabrinutost da bi se virus velikih boginja mogao upotrebiti kao sredstvo za bioterorizam.

Put prenošenja

Generalno je potreban direktan i dovoljno dug kontakt licem u lice da bi se velike boginje prenele sa jedne na drugu osobu. Velike boginje se mogu takođe prenositi u direktnom kontaktu sa zaraženim telesnim izlučevinama ili kontaminiranim predmetima kao što su posteljina ili odeća. Velike boginje su se retko prenosile kroz vazduh u zatvorenim prostorima kao što su zgrade, autobusi i vozovi. Ljudi su jedini prirodni domaćini velikih boginja.

Osoba koja ima velike boginje postaje ponekad prenosilac zaraze kada dobije povišenu temperaturu, ali je najviše zarazna kada se pojavi osip. U tom stadijumu zaražena osoba je obično jako bolesna i nije u stanju da se kreće u društvu. Inficirana osoba je zarazna sve dok ne otpadne poslednja krasta velikih boginja.

Patološki (medicinski) značaj

Velike boginje su ozbiljna zarazna bolest koja je ponekad smrtonosna. Postoje dva klinička oblika velikih boginja:
Velike boginje (variola major) je ozbiljna i najčešća forma velikih boginja sa obimnijim osipom i višom temperaturom. Postoje četiri vrste velikih boginja (variola major): obična, najčešća vrsta koja se javlja u 90 ili više posto slučajeva; modifikovana (blagi tip koji se javlja kod ranije vakcinisanih osoba); zatim površinska i hemoragična (retka i vrlo ozbiljna). Istorijski gledano smrtnost kod velikih boginja je oko 30 posto; međutim površinske i hemoragične velike boginje su obično smrtonosne.
Male boginje (variola minor) su manje uobičajena i manje opaka bolest sa stopom smrtnosti od oko jedan posto ili nižom.

Prve dve nedelje od inficiranja bolesnik neće imati simptome.

Na početku treće nedelje zaražena osoba će početi da se oseća veoma bolesno sa visokom temperaturom, jakim umorom, glavoboljom, bolom u leđima, bolom u stomaku i povraćanjem. Za vreme treće nedelje, temperatura može da se poveća i osoba može biti zbunjena i izgubljena. Na kraju treće nedelje, temperatura će opasti i osip se pojaviti u ustima i na licu. Osip će se onda proširiti na vrat, ruke, noge, stopala i dlanove na rukama. Osoba je najzaraznija kada se osip pojavi u ustima.
Za vreme četvrte nedelje, osip napreduje od plikova napunjenih tečnošću do plikova ispunjenih gnojem i krasti.
Za vreme pete nedelje, kraste će se zalečiti i početi da otpadaju. Velike boginje nisu više zarazne čim sve kraste otpadnu sa kože. Većina pacijenata sa velikim boginjama se oporavi, ali smrt se može desiti u čak do 30% slučajeva.

Dijagnoza

Izoluje se iz kožnih lezija, krvi i tečnosti iz vezikula. Kultiviše se na pilećem embrionu. Dokazivanje se radi imunoflorescencijiom, EM, serološki reakcijama: RIH, RIA, ELISA test.

Lečenje

Ne postoji specifično lečenje velikih boginja i jedina preventivna zaštita je vakcinacija. Prijava oboljenja je po zakonu obavezna i svaki bolesnik koji ima velike boginje mora se izolovati i preneti u bolnicu na lečenje. Velike boginje su karantinska bolest i svaki njihov slučaj se mora prijaviti Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Ako je vakcina data unutar 4 dana nakon izlaganja velikim boginjama, može da smanji jačinu bolesti ili čak da je spreči.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde