Aspirin može biti opasan po zdravlje


Rizik od krvarenja, koje u nekim slučajevima može imati i smrtni ishod, Evropljane čini opreznijim pri preventivnom uzimanju aspirina. Milioni Amerikanaca svakodnevno posežu za tim vidom zaštite od moždanog ili srčanog udara.

Više od veka nakon otkrivanja aspirina, svojstva tog medikamenta još iznenađuju lekare i farmaceute.

Tokom protekle decenije više studija pokazalo je da aspirin i drugi slični preparati sa antikoagulantnim (smanjuju mogućnost od zgrušavanja) dejstvom mogu da pruže zaštitu od bolesti poput demencije, raka creva ili dojke.

Ipak, najveću pažnju privukla je upotreba antikoagulanata u svrhe sprečavanja šloga i srčanog udara kod zdravih osoba srednjih godina.

Milioni ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama starosti oko 40 godina na dnevnoj bazi uzimaju manje doze aspirina, od 75 do 150 miligrama.

Evropljani imaju nešto oprezniji pristup, pogotovo nakon što su stručnjaci počeli javnosti da pružaju dokaze da uzimanje aspirina može izazvati ozbiljne neželjene efekte, naročito kod osoba koje su dobrog zdravlja.

Stručnjaci koji zastupaju stanovište da mala doza aspirina ima zaštitnu ulogu opravdavaju svoj stav time što taj medikament smanjuje mogućnost lepljenja naslaga na krvne sudove, što je ključna komponenta pojave krvnih ugrušaka.

Osobe koje svakodnevno unose malu dozu verovatno će manje biti izložene riziku od sužavanja arterija - glavnog uzročnika srčanog napada i šloga.

Zaista, zbog tog svojstva aspirin je jedna od prvih stvari koje se daju pacijentima posle infarkta.

Međutim, baš to svojstvo da "razređuje" krv, aspirin, čak i u malim dozama, čini potencijalno opasnim jer može izazvati krvarenje.

Najblaži neželjeni efekti mogu biti krvarenje iz nosa ili iz manje rane nastale tokom brijanja.

Opasnost od fatalnog iskrvarenja

Stručnjaci upozoravaju da u ekstremnim slučajevima neželjeni efekti mogu biti i smrtonosno obilno krvarenje abdomena, pa čak i mozga.

Iako uzimanje aspirina može smanjiti rizik od infarkta ili moždanog udara, rizik od pojave neželjenih efekata kod osoba svih starosnih grupa, mnogo je veći.

Istraživači Univerziteta u Oksfordu proučili su više od 20 obimnih studija koje su isticale pozitivan učinak redovnog unosa manjih doza aspirina.

Kod osoba koje su preživele srčani ili moždani udar nivo zaštitnog učinka je veoma visok, dok su kod osoba srednjih godina koje su dobrog zdravlja rezultati studija prilično diskutabilni.

Rizik od krvarenja u mozgu ili stomaku koji se javlja kod uzimanja aspirina premašuje dobrobit od smanjenja mogućnosti pojave infarkta ili šloga.

Terapija koja uključuje uzimanje aspirina mora biti strogo kontolisana od strane lekara, naročito ako su u pitanju pacijenti koji imaju povišen krvni pritisak, iako je to jedan od rizika pojave moždanog udara.

Takođe, osobe koje konzumiraju veće količine alkohola, oni koji uzimaju lekove protiv infekcija, oni koji imaju čir, kao i oni koji su imali hiruršku intervenciju skloniji su pojavi neželjenih efekata pri uzimanju čak i veoma malih doza aspirina tokom dužeg perioda.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 4

  1. Shirko Zoran 10.11.2013

    Aspirin (sintetička acetisalicilna kiselina) ima prirodnu zamenu, naime, gnjilo voće (banane, kruške, jabuke, mušmule itd.) veoma je bogato acetisalicilnom kiselinom koja će pouzdano razrediti krv bez ikakvih kontraindikacija.


  2. Shirko Zoran 10.11.2013

    Aspirin (sintetička acetisalicilna kiselina) ima prirodnu zamenu, naime, gnjilo voće (banane, kruške, jabuke, mušmule itd.) veoma je bogato acetisalicilnom kiselinom koja će pouzdano razrediti krv bez ikakvih kontraindikacija.


  3. dragica 10.01.2010

    Objasnite da li ima zamena, lek sličnog delovanja kao aspirin a koji ne dovodi do problema sa abdomenom. Da li su omeprol i sl. lekovi preventivna zaštita i koliko je dobro njih piti?


  4. Vesna Stojanovic 29.07.2009

    " Aspirin" lek koji se najčešće koristi je " rizik". Zar na to ne bi trebalo da budu upozoreni lekari koji nam taj lek i prepisuju kao "preventivu". Zar mi treba da upozoravamo lekare kako smo na "nekom" sajtu pročitali kako on moze biti i "rizičan". Šta biva sa ljudima koji nemaju kompjuter ili ne znaju da ga koriste, pa ne dolaze do ovakvih korisnih informacija! Podržavam ovakva i slična obaveštenja koja koriste, ali sam za to da treba "prvo" lekare edukovati za novitete u svetu po pitanju zdravlja ljudi. Hvala ovom sajtu na informacijama.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde