Lek (kapsula) protiv gojaznosti

Gojaznost predstavlja hroničnu bolest, koja se definiše kao porast telesne težine na račun povećanja sadržaja masti u organizmu.

Najbolji parametar za procenu uhranjenosti je indeks mase tela, koji predstavlja odnos telesne težine (mase) u kilogramima  i visine u metrima na kvadrat (m²). Ukoliko je ovaj indeks veći o 25 govori se o prekomernoj telesnoj masi, a ukoliko je veći od 30, o gojaznosti. Gojaznost predstavlja značajan faktor rizika za nastanak koronarne bolesti srca, dijabetesa, nekih malignih i drugih bolesti.

Posebno značajan faktor rizika predstavlja centralni (abdominalni) tip gojaznosti, koja se definiše kao obim struka veći od 88 cm u žena i 102 cm u muškaraca. Učestalost gojaznosti u svetu stalno raste, tako da se govori o epidemiji gojaznosti. Uporedo sa porastom broja gojaznih raste i učestalost pratećih bolesti, među kojima se po svom značaju izdvajaju kardiovaskularne bolesti i dijabetes. 

Etiologija

Gojaznost je hronična bolest kompleksne etiologije i posledica je genetskih faktora i faktora spoljašnje sredine, ali ima i podataka da masti u ishrani predstavljaju značajan dodatni faktor. Dijeta sa puno masti ima nepovoljan efekat na lipidni profil i doprinosi insulinskoj rezistenciji. Kratkotrajni gubitak težine se postiže relativno lako, ali je održavanje gubitka težine u dužem vremenskom periodu znatno teže postići. 

 

Postoje jasni podaci da se rizik gojaznih osoba i osoba sa viškom težine može smanjiti promenom načina života (life style) i smanjenjem faktora rizika. Umeren gubitak telesne težine od 5-10% je udružen sa klinički značajnim poboljšanjem kardiovaskularnih faktora rizika koji su udruženi sa gojaznošću, uključujući lipide plazme, glukoznu toleranciju i krvni pritisak. Gubitak težine je zato primarni cilj u prevenciji gojaznih i pojačano uhranjenih osoba. 

Konvencionalne metode za smanjenje telesne težine uključuju dijetnu i bihevioralnu terapiju. Mada se kratkotrajni gubitak u težini može postići modifikovanom dijetom vrlo mali broj pacijenata je u stanju da održi gubitak težine i poboljša kardiovaskularne faktore rizika samo promenom načina života. Zato postoji potreba za efikasnom farmakoterapijom koja će delovati na multifaktorijalne kardiovaskularne faktore rizika. 

Lečenje gojaznosti

Lečenje gojaznosti i drugih faktora rizika za kardio-vaskularnih bolesti je od velikog medicinskog, društvenog, ali i ekonomskog značaja. U lečenju gojaznosti na prvom mestu je promena načina života, odnosno umerena redukciona (sa redukcijom 500-800 Kcal dnevno) dijeta sa manje masti u ishrani, i povećanje fizičke aktivnosti.Ukoliko se dijetom i fizičkom aktivnošću ne može p ostići smanjenje telesne težine mogu se primeniti lekovi. Različiti lekovi se primenjuju u lečenju gojaznosti  od pre 50 godina, ali je velika većina ovih lekova zbog brojnih neželjenih efekata izasla iz upotrebe. 

Xenical (orlistat)  inšibiše aktivnost gastrointestinalne lipaze smanjenjem apsorpcije masti za 30%. Dugotrajne kliničke studije sa Xenicalom su uključile na hiljade bolesnika.

Terapija sa Xenicalom u kombinaciji sa blago hipokalorijskom dijetom dovodi do značajnog poboljšanja kardiovaskularnih rizika u gojaznih osoba. U kliničkim studijama pacijenti tretirani Xenicalom postižu značajno veći gubitak u težini od onih koji su samo na dijeti.  Xenical ima i dodatni direktni efekat na sniženje holesterola koji je nezavisan od redukcije težine.

Lekovi za lečenje gojaznosti (orlistat), posebno u osoba sa dodatnim rizicima (dijabetes) nalaze
se na pozitivnoj listi u mnogim zemljama sveta. Orlistat (Xenical®) je efikasan i bezbedan lek za lečenje gojaznosti. Orlistat deluje lokalno, u crevima, inhibišući  enzim gastrointestinalnu lipazu, čime se oko 30% dijetnih masti, neresorbavano eliminiše iz organizma. Brojne, dugotrajne, multicentrične, duplo slepe studije su pokazale da orlistat dovodi do značajnog gubitka telesne težine, pri čemu ima povoljan uticaj i na druge faktore rizika za srčane bolesti. 

Ranije studije, na manjem broju ispitanika, su ukazivale da orlistat davan gojaznim osobama, pored redukcije telesne težine, dovodi i do smanjenja LDL holesterola.  Studije ukazuju da je umereni gubitak telesne težine od 5-10% udružen sa smanjenjem faktora rizika, koji je iznad očekivanog prema stepenu smanjenja telesne težine. Dolazi do pada triglicerida i apolipoproteina B bez obzira kakav je gubitak težine postignut. U toku gubitka težine HDL holesterol opada, ali kada se telesna težina stabilizuje raste, i dovodi do značajnog smanjenja holesterol/HDL holesterol odnosa.  

Xenical efikasno smanjuje holesterol. Drugi metabolički faktori rizika koji su poboljšani su trigliceridi koji padaju, kao i apo-B i HDL holesterol koji raste, proporcionalno stepenu gubitka težine i smanjenja abdominalne masti. Insulinska senzitivnost se poboljšava, a krvni pritisak pada.  

Dugotrajni tretman Xenicalom se dobro podnosi, minimalni broj pacijenata prekida terapiju zbog očekivanih prolaznih gastrointestinalnih neželjenih reakcija uzrokovanih delimičnom inhibicijom absorpcije masti. Farmakološki efekti Xenicala mogu ohrabriti pacijente da sarađuju u dugotrajnoj redukciji masti u ishrani. Način dejstva Xenicala za razliku od lekova protiv gojaznosti sa centralnim dejstvom garantuje bezbenost što se tiče neželjenih kardiovaskularnih događaja. 

Zaključak

Gojaznost, posebno centralna, sama po sebi,  predstavlja značajan faktor rizika za kardiovaskularnu bolest, ali zbog udruženosti sa drugim faktorima rizika, kao što su poremećaji lipida, hipertenzija, hiperglikemija (intolerancija glikoze i dijabetes) rizik se značajno povećava.  Xenical (orlistat) predstavlja efikasan i bezbedan lek za lečenje gojaznosti, koji dovodi do klinički značajne redukcije telesne težine, ali i svih drugih  udruženih faktora rizika za kardiovaskularnu bolest.  

Xenical (orlistat)  se može preporučiti kao lek izbora  u terapiji gojaznosti, a najbolji efekat se postiže uz odgovarajuću dijetu i fizičku aktivnost koja prati terapiju (Xeni-line program).