Intrakranijalne aneurizme su prisutne u 0,5%-6% u odrasle populacije. Većina intrakranijalnih aneirizmi je asimptomatska i nikada se ne otkrije. Neke se detektuju slučajno radiološkim pregledima, a neke produkuju simptome usled kompresije na okolne kranijalne nerve ili moždano tkivo. Jedan deo intrakranijalnih aneuizmi se otkriva nakon pucanja zida -rupture koja uzrokuje krvarenje u prostoru koji okružuje mozak. Ovo krvarenje se naziva subaraahnoidna hemoragija (SAH). Ovaj tip moždanog udara praćen je smrtnošću od 32-67%, a u 10-20% preživelih uzrokuje invaliditet i dugotrajnu zavisnost od drugih. Kod rupture aneurizme potrebno je preduzeti lečenje unutar 24-72 časa zbog velikog rizika od ponovljenog krvarenja u prve dve nedelje nakon inicijalnog krvarenja. Svako dodatno krvarenje povećava smrtnost i komplikacije.
Ukoliko ne vidite video sadržaj, treba da instalirate najnoviju verziju Flash Player-a.
Cilj lečenja
Cilj lečenja je isključivanje aneurizme iz krvotoka. Lečenje aneurizmi može da bude hirurško i endovaskulano. Kod hirurškog lečenja uklanja se deo kostiju lobanje - postupak se naziva kraniotomija. Nakon toga neurohirurg razmiče moždano tkivo da bi pristupio aneurizmi. U predelu vrata aneurizme postavlja se metalni instrument koji liči na štipaljku i koji se naziva klip. Na taj način sprečava se protok krvi iz arterije u aneurizmu i sprečava ponovno krvarenje. Nakon postavljanja klipsa prethodno otklonjeni deo kosti lobanje se vraća na mesto sa koga je uklonjen i zatvara otvor na lobanji, a rana ušiva.
Endovaskularno lečenje aneurizmi predstavlja neinvazivnu proceduru kod koje se aneurizmi pristupa iz krvnog suda. Za razliku od hirurškog lečenja kod endovaskularnog tretmana nema otvaranja lobanje. Sama procedura sprovodi se pod kontrolom rendgen aparata. Za isključenje aneurizme iz cirkulacije koriste se spirale koje se nazivaju koilovima. Koilovi su napravljeni od metala platine. Ova metoda je pocela da se sprovodi u svetu od 1990. godine koilovima Guglielmi detachable coils (GDC).
Endovaskularno lečenje aneurizmi predstavlja neinvazivnu proceduru kod koje se aneurizmi pristupa iz krvnog suda. Za razliku od hirurškog lečenja kod endovaskularnog tretmana nema otvaranja lobanje. Sama procedura sprovodi se pod kontrolom rendgen aparata. Za isključenje aneurizme iz cirkulacije koriste se spirale koje se nazivaju koilovima. Koilovi su napravljeni od metala platine. Ova metoda je pocela da se sprovodi u svetu od 1990. godine koilovima Guglielmi detachable coils (GDC).
Endovaskularni tretman
Endovaskularni tretman pocinje uvođenjem katetera (mala plastična cev) u femoralnu arteriju u predelu prepone. Zatim se vodeći kateter kroz trbušnu i grudnu aortu dovodi do arterija vrata. Kroz vodeći kateter uvodi se mikrokateter u intrakranijalne arterije i kroz vrat aneurizme u unutrašnjost aneurizme (SI.1). Kroz mikrokateter se uvode koilovi koji unutar aneurizme formiraju mrežu i ispunjavaju lumen aneurizme. Koriste se koilovi različitog oblika, veličine i stepena čvrstine. Svaki sledeći koil je manjeg dijametra. Koilovi unutar aneurizme uzrokuju zgrušavanje krvi. Koilovi i krvni ugrušak ispunjavaju aneurizmu i sprečavaju ulazak krvi. Cilj koilovanja je da se aneurizma u potpunosti isključi iz cirkulacije.
U nekim slučajevima koilovanje se vrši uz pomoć balona ili stentova. Sama procedura se izvodi u opštoj anesteziji.
Moguće komplikacije za vreme intervencije su ruptura aneurizme, oštećenje arterije i krvarenje u moždani parenhim.
U nekim slučajevima koilovanje se vrši uz pomoć balona ili stentova. Sama procedura se izvodi u opštoj anesteziji.
Moguće komplikacije za vreme intervencije su ruptura aneurizme, oštećenje arterije i krvarenje u moždani parenhim.
Indikacije
Koilingom mogu biti tretirane nerupturirane i rupturirane aneurizme. Studije pokazuju da kod tretmana rupturiranih aneurizmi koiling ima prednosti u poređenju sa hirurškim lečenjem. Relativni rizik od smrti ili invaliditeta u bolesnika tretiranih koilingom 22,6% manji u odnosu na operisane bolesnike. U tretmanu nerupturiranih aneurizmi endovaskularni tretman takođe ima prednost u odnosu na hirurško lečenje. Dužina hospitalizacije je više nego dva puta duža kod operisanih bolesnika. Komplikacije su 4 puta češće u operisanih bolesnika. Oporavak bolesnika je znatno kraći kod endovaskularnog tretmana i iznosi u proseku 27 dana u poređenju sa hirurškim lečenjem kod koga je oporavak godinu dana.
Autor
Prof. dr
Dragan
Stojanov
Povezani tekstovi:
Neurohirurgija je zahtevna i izazovna oblast a glavni izazov...
U Srbiji je tokom prošle godine, dobijeno svega 13 saglasnos...
Operacija smanjenja želuca je samo jedna od mogućih barijatr...
Autoimune bolesti nastaju napadom imunološkog sistema na sop...
Broj komentara: 1
Metoda je super. Case nije bio uradjen kako treba. Puno lepih pozdrava. M.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde