Izraženo samopouzdanje nema veze sa arogancijom. To je tačna spoznaja ličnog „ja“ i ujedno ključ za srećniji život, objašnjava Bečki psiholog dr Julija Umek.
Ljudi koji su svesni svog „ja“ deluju autentičnije. Oni nemaju potrebu da se više ili manje ističu, što se odražava na njihovo okruženje. Samouvereni ljudi ostavljaju simpatičan utisak, utisak da se ne pretvaraju.
Uzroci mnogih naših ponašanja, strahova kao i poverenja, leže negde u nekom nesvesnom prostoru. To je memorija u kojoj se sakupljaju sva naša iskustva. Njihova suma odredjuje naše ponašanje. Davna iskustva i doživljaji, na primer iz ranog detinjstva, odredjuju ponašanje ljudi decenijama kasnije.
Kada uspemo da definišemo uzroke naših nesigurnosti i slabosti, ali i pozitivnih osobina, prvi korak ka samopouzdanju je učinjen. Tada nam postaje jasno zašto funkcionišemo tako kako funkcionišemo, tj. postajemo svesni našeg sopstvenog „ja“. Nakon spoznaje, sledeći korak je otkrivanje mogućnosti, kako da koristimo samopouzdanje i kako da zarad zdravog duševnog stanja prepoznamo ulogu opraštanja, naglašava Umek. To sve neophodno je da bi bili načisto sami sa sobom i sa ljudima oko nas.
Ljudi koji su svesni svog „ja“ deluju autentičnije. Oni nemaju potrebu da se više ili manje ističu, što se odražava na njihovo okruženje. Samouvereni ljudi ostavljaju simpatičan utisak, utisak da se ne pretvaraju.
Uzroci mnogih naših ponašanja, strahova kao i poverenja, leže negde u nekom nesvesnom prostoru. To je memorija u kojoj se sakupljaju sva naša iskustva. Njihova suma odredjuje naše ponašanje. Davna iskustva i doživljaji, na primer iz ranog detinjstva, odredjuju ponašanje ljudi decenijama kasnije.
Kada uspemo da definišemo uzroke naših nesigurnosti i slabosti, ali i pozitivnih osobina, prvi korak ka samopouzdanju je učinjen. Tada nam postaje jasno zašto funkcionišemo tako kako funkcionišemo, tj. postajemo svesni našeg sopstvenog „ja“. Nakon spoznaje, sledeći korak je otkrivanje mogućnosti, kako da koristimo samopouzdanje i kako da zarad zdravog duševnog stanja prepoznamo ulogu opraštanja, naglašava Umek. To sve neophodno je da bi bili načisto sami sa sobom i sa ljudima oko nas.
Povezani tekstovi:
Postati najbolja verzija sebe zahteva kontinuiran rad na seb...
Poremećaj ponašanja je trajan i ponavljajući obrazac ponašan...
Sukobi i način njihovog rešavanja su sastavni deo odrastanja...
Racionalno postavljanje ciljeva u poslu je jedan od najvažni...
Elem, iako inteligencija nije deo ove tematike, morala bih da napomenem da mnogi i ne znaju šta je to inteligencija. Na samopouzdanje većine osoba utiče samo razmišljanje o njoj, to jest, preispitavanje svojih sposobnosti. Međutim po pitanju sposobnosti, ili po pitanu inteligencije, mi se ne razlikujemo mnogo. Zapravo, inteligencija nam ništa neće značiti ukoliko ne razmišljamo svesno. Ona je tu samo da nam pomogne da brže dođemo do određenih rešenja nekih problema. . . Ukratko sposobnost rešavanja problema sa najlakšim mogučim logičkim putem. Što bi opet značilo da Vas ništa ne sprečava da o istom logičkom putu jednostavno ne promislite malo bolje i doći do istog zaključka, istog razmišljanja kao i neko sa koeficijentom inteligencije većim za 50 od vas. Naravno na samopouzdanje utiče mnogo različitih faktora, ali nije ga teško kontrolisati onda kada shvatite da to uvek možete. Takođe možete uvek biti i srećni ako shvatite da bezuslovno uvek i možete. Don't worry, be happy! : )
Promena unutrašnje slike o sebi i zadržavanje zdravog pogleda na sebe i svet oko sebe zahteva rad na sebi. Potrebno je najpre pronaći izvore rušenja samopouzdanja (ili njegovog nepostojanja). Treba pronaći činjenicu da su nisko samopouzdanje, strahovi i svaka negativna misao uzrok nezadovoljstva i negativnih događaja u životu. To nekada nije lako, ali kada to postignete, osećaj je neopisiv... Uvek je najvažnija bitka ona koju vodimo sa sobom. Srećno!
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde