Perfekcionizam muzički nadarenih osoba


Perfekcionizam označava težnju ka visokom postignuću u nekoj oblasti i sklonost osobe da od sebe traži savršenstvo i maksimalno moguć učinak. Istovremeno je prisutno i očekivanje da se bude najbolji u onome što se radi, što je praćeno izraženom samokritičnošću. Ovakva forma perfekcionizma često se sreće kod nadarenih osoba i smatra se zdravom težnjom ka visokom postiguću.

U literaturi se često govori o tzv. zdravom ili funkcionalnom perfekcionizmu, koji je doživljen kao poželjna osobina. Perfekcionisti postavljaju visoke ciljeve koje često i ostvaruju, organizovani su i pedantni, uživaju u radu i ispoljavaju zadovoljstvo postignutim.
S druge strane, tzv. disfunkcionalni ili neurotični perfekcionizam ometa postignuće, a njegove osnovne manifestacije su: previsoko postavljene ambicije, često u neskladu sa sposobnostima, nesigurnost u vezi sa akcijom koju treba preduzeti, kao i stalno nezadovoljstvo postignutim.

Perfekcionizam je operacionalno definisan kao rezultat na multidimenzionalnoj skali perfekcionizma MPS (The Multidimensional Perfectionism Scale), koju su sačinili Frost i saradnici 1990. godine u SAD-u. Adaptacija originalne skale kod nas je urađena u Institutu za pedagoška istraživanja u Beogradu (S. Stojiljković i S. Maksić, 1997), a pritom se pouzdanost skale pokazala zadovoljavajućom.  Skala daje informaciju o totalnom skoru i skoru na sledećim subskalama, tj. aspektima perfekcionizma:

CM - Zabrinutost zbog grešaka
PS - Lični standardi
PE - Roditeljska očekivanja
PC - Roditeljska kritika
D - Sumnja u vezi akcije
O - Organizovanost

Krenuvši od ovakvog određenja perfekcionizma, planirano je istraživanje na studentskoj populaciji, obzirom da mnogi mladi ljudi sebi postavljaju visoke ciljeve opredelivši se za nastavak školovanja. Posebno nas je zanimalo u kojoj meri je perfekcionizam izražen kod muzički nadarenih studenata, jer je poznato da je potrebno uložiti veliki trud, uz mnogo ponavljanja i vežbanja, da bi se muzičko delo izvelo na odgovarajući način. Shodno tome, moglo se očekivati da su studenti muzike u većoj meri perfekcionisti nego studenti nekih drugih usmerenja.

Uzorak ispitanika

60 studenata Fakulteta umetnosti u Nišu, Odsek za muzičku umetnost i to: 30 ispitanika sa teoretskog smera i 30 ispitanika sa smera muzičari instrumentalisti;
60 studenata Filozofskog fakulteta u Nišu, SG Pedagogija (60 ispitanika)
N=120 ispitanika, oba pola, uzrasta 18-25 godina

Rezultati

Shodno predmetu i ciljevima istraživanja, utvrđena izraženost pojedinih aspekata perfekcionizma kao i totalni perfekcionizam kod studenata muzičke umetnosti i studenata Filozofskog fakulteta, kod kojih takva specifična vrsta talenta nije otkrivena. Osnovni nalazi predstavljeni su u tabeli 1.

Tabela 1: Prosečna izraženost perfekcionizma kod studenata različitih fakulteta

 Aspekti
perfekcionizma
 Teorijski raspon skorova  Fakultet umetnosti  Filozofski fakultet  Nivo značajnosti
 MIN  MAX  M  SD  M  SD
 CM  9  45  17.58  5.77  16.58  4.40  -
 PS  7  35  25.63  4.58  21.63  4.91  .05
 PE  5  25  10.78  4.90  9.48  3.81  -
 PC  4  20  5.98  2.84  6.08  2.85  -
 D  4  20  8.96  3.36  8.56  3.55  -
 O  6  30  26.31  3.97  25.16  4.41  -
 Total perfekc  29 145
68.93
-
62.33
-
.05
N

60
60


U datoj tabeli može se videti odnos dobijenih skorova za svaki aspekt perfekcionizma i maksimuma koji je bilo moguće postići na svakoj od subskala. U celini gledano, za obe grupe ispitanika, te vrednosti su niže na sledećim aspektima perfekcionizma: Zabrinutost zbog grešaka, Roditeljska očekivanja, Roditeljska kritika i Sumnja u veui akcije. Za ostala dva aspekta – Personalni standardi i Organizovanost, pokazale su se relativno visoke vrednosti kod studenata oba fakulteta. Samim tim, kumulativne vrednosti ovih dveju subsksla daju i relativno visoke mere na totalnom perfekcionizmu.

Globalno uzev, rezultati sprovedenog istraživanja pokazuju da muzički nadareni studenti, suprotno našim očekivanjima, nisu u većoj meri perfekcionistički nastrojeni nego studenti Filozofskog fakulteta. Iako studenti muzičke umetnosti imaju značajno više Lične standarde (PS), na celom uzorku ispitanika nađene su najviše vrednosti na ovom i na aspektu Organizovanosti i potrebe za redom (O). Samim tim, jasno je da su dobra organizovanost i visoko postavljeni lični ciljevi "noseći" aspekti u strukturi perfekcionizma ispitanih studenata.

U želji da što bolje razumemo i objasnimo samu prirodu perfekcionizma, ispitana je i povezanost pojedinih aspekata perfekcionizma sa pojedinim bazičnim dimenzijama ličnosti. Bazične dimenzije ličnosti su operacionalno definisane preko skorova na inventaru ličnosti NEO PI-R.
Najznačajnije veze dobijene su između dimenzije ličnosti neuroticizam i aspekata perfekcionizma Zabrinutost zbog grešaka i Sumnja u vezi akcije (Tabela 2).

Tabela 2: Povezanost Neuroticizma i pojedinih aspekata perfekcionizma

 Aspekti perfekcionizma  NO - Neuroticizam
 Koeficijent korelacije  Nivo značajnosti
 CM  .398**  .000
 PE  .271**  .003
 PC  .302**  .001
 D  .531**  .000
 N  120

Po intenzitetu povezanosti takođe se ističe korelacija bazične dimenzije ličnosti Savesnost sa aspektima perfekcionizma Personalni standardi i Organizovanost (Tabela 3).

Tabela 3: Povezanost Savesnosti i pojedinih aspekata perfekcionizma

 Aspekti perfekcionizma  Co - Savesnost
  Koeficijent korelacije   Nivo značajnosti
 CM  .385** .000
 PE  -.269**  .003
 PC  -.293  .001
 D  .660**  .000
 N  120

Pored toga, dva aspekta perfekcionizma, za koja se može reći da su podstaknuta od strane roditelja ispitanika (Roditeljska očekivanja i Roditeljska kritika), koreliraju pozitivno sa domenom ličnosti Neuroticizam, a negativno sa domenom Savesnost.

Moguće je da osobe sklone neurotičnim reakcijama, tj. impulsivnosti, hostilnosti i depresiji imaju spoljašnji lokus kontrole, te stoga previsoka roditeljska očekivanja i njihova sklonost da kritikuju neuspehe deteta, mogu dodatno takvu osobu da učine nesigurnom. Otuda je sasvim jasno da osobe sklone neurotičnim reakcijama ne postavljaju visoke personalne standarde, niti su istrajne u svom radu.

Rezultati ovog istraživanja su pokazali da je bazična dimenzija ličnosti Savesnost najznačajnija za razumevanje perfekcionizma. Ovo i jeste logičan podatak, jer je upravo ova dimenzija ličnosti povezana sa akademskim i profesionalnim uspehom, a ispoljava se u procesima planiranja, organizacije i izvršenja obaveza i dužnosti.

Zaključak

"Noseći" aspekti perfekcionizma  kod studentske populacije (koja je bila obuhvaćena ovim istraživanjem) jesu visoki lični standardi i sklonost ka dobroj organizovanosti i redu. Takođe, nađene su  i značajne veze svih crta iz domena Savesnost sa pomenutim aspektima perfekcionizma. Na osnovu toga možemo zaključiti da je reč o osobama koje su:

Sigurne u sebe i svesne sopstvene efikasnosti
  • Imaju i u velikoj meri razvijen motiv za postignućem i visoko postavljene aspiracije (što pokazuje i njihov relativno visok uspeh na studijama)
  • Dobro su organizovane i spremne da do kraja istraju u procesu njihovih dosezanja
  • Njihov doživljaj vlastite vrednosti i samopoštovanja ne zavisi (jedino) od ishoda preduzetih aktivnosti, niti od očekivanja drugih ljudi, pre svega od zahteva roditelja
  • Postizanje važnih ciljeva praćeno je osećanjem zadovoljstva, a neuspeh uslovljava samo trenutno razočaranje i pokreće na dalje napore
  • Upravo to ih čini ZDRAVIM PERFEKCIONISTIMA!

Podeli tekst:

Autor Snežana Stojiljković

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde