Alkohol kao i svaki dobar prevarant najpre namami naivne, nudeći im opuštenost, dobro raspoloženje, daje lažnu snagu i samopouzdanje, a zatim kao i sam đavo, kao danak uzima čoveku dušu. Igra s alkoholom je opasna, s obzirom, da se ako se jednom uđe u začarani krug zavisnosti od alkohola, teško iz njega samostalno izlazi. Najbolje rešenje je lečenje ove teške bolesti!
Alkoholizam spada u grupu bolesti zavisnosti. Ne radi se, ni o kakvoj lošoj navici, kako se to često u narodu misli, več o pravoj bolesti koju treba lečiti. Po broju obolelih alkoholna bolest se nalazi na trećem mestu, i to iza kardiovaskularnih bolesti i tumora. Ako tome dodamo da alkoholicar nikada nije sam u svojoj bolesti, već da pati i veoma često oboli i cela njegova porodica, jasno je da se broj Ijudi kojima je potrebna stručna medicinska pomoć uvećava za dva do tri puta.
Kako se postaje alkoholičar?
Da li, dok pijete, činite to želeći da postanete alkoholičari? Teško je da će na ovo pitanje bilo ko odgovoriti potvrdno, pa čak i sami alkoholičari. I zaista, ako se u mislima vrate na svoje prve kontakte, sa alkoholom, pa i kasnije, niko od njih niti je želeo, niti je mogao zamisliti da će postati alkoholičar. Verovali su u dobro poznatu zabludu da to njima ne može da se dogodi i da su jači od alkohola. Nažalost potcenili su protivnika!
U alkoholizam se ulazi polako i neprimetno. Najpre se alkohlol konzumira na tzv. "društveno dozvoljeni" način, sto znači povremeno po 1-2 čaše alkoholnog pića. U početku se konzumacija alkohola uglavnom čini u cilju postizanja prijatnog raspoloženja, kod napetih osoba u cilju opuštanja, kod pubertetlija u cilju dokazivanja, dobijanja lažne snage i samopouzdanja. Po našim običajima – svadbe, žurke, rođendani, parastosi, sve je praćeno preteranom konzumacijom alkohola i retko ko u tome vidi nešto loše. Priča, nažalost, ne ide dalje u ovako veselom tonu. Alkohol, kao i svaka druga droga, izaziva tzv. porast tolerancije kod osoba koje ga često konzumiraju. To znači da je potrebno da se količina unetog alkohola stalno povećava ne bi li se po-stigao željeni efekat. Tako, neprimetno, jureći "prijatno raspoloženje", povećavamo količinu unetog alkohola. U jednom trenutku - bez ikakve najave i neosetno, čovek postaje zavistan od alkohola i više ne pije samo iz zadovoljstva, već i zbog toga što MORA!
Kako znati ko je oboleo od alkoholne bolesti?
Postoje četiri kriterijuma na osnovu kojih se procenjuje da li je neko alkoholičar ili ne. Dovoljno je da budu zadovoljena samo dva i da kažemo da se već radi o zavisnosti od alkohola.
- Prvi kriterijum je tz. "gubitak kontrole". To znači da osoba ne može da se zaustavi na prvoj čaši, već je vuče da i dalje pije, dok se ne napije. Zove se jos i "fenomen prve čase", s obzirom na to da može i danima da ne pije, ali kad popije prvu času, gubi kontrolu nad daljim uzimanjem alkohola.
- Drugi kriterijum je tzv. "nemogućnost apstinencije". Apstinencija znači ne uzimanje ni najmanje količine alkohola. Osobe koje zadovoljavaju »ovaj kriterijum ne mogu dugo da izdrže bez pića. U početku su pijanke recimo, jednom mesečno, a zatim se periodi bez pića sve vise i vise skraćuju, tako da, na kraju, ne mogu da izdrže ni par dana, već piju svakodnevno, po sistemu dolivanja. Ako ne popiju, javlja se tzv. "apstinencijalni sindrom" - veoma neprijatno stanje, praćeno neodoljivom potrebom za pićem, nervozom, razdražljivošću, drhtanjem (karakteristično drhtanje ruku) i preznojavanjem. Apatinencijalni sindrom je siguran znak fizičke zavisnosti od alkohola. Javlja se uglavnom u jutarnjim časovima, usled pada nivoa alkohola u krvi i može se prekinuti unošenjem novih količina alkohola, ili, kao tokom lečenja, uzimanjem određenih lekova za smirenje.
- Treći kriterijum su tzv. "prekid filma". Veoma često se alkoholičarima dešava da jednostavno ne mogu da se sete šta su u alkoholisanom stanju radili, recimo, kako su i s kim proveli određeno vreme, kako su se vratili kući, i sl. Ovi periodi nesećanja javljaju se već pri, za njih, uobičajenim dozama unetog alkohola.
- Četvrti kriterijum je tzv. "porast tolerancije" (podnošljivost alkohola). Alkoholičari piju u proseku preko pola litre žestokog pića dnevno. Često, želeći da dokažu da nisu alkoholičari, iznose podatak da piju i preko pola litre i da se ne opiju, ne znajući da je bas to jedan od osnovnih kriterijuma koji govore u prilog bolesti. U poslednjoj fazi bolesti, nakon dugogodišnje visoke tolerancije, imamo suprotan proces kad ih sve manje količine alkohola opijaju te, na kraju, pokazuju znake pijanstva i nakon 1 - 2 čase. To je znak teškog oštećenja celog organizma, posebno mozga i u ovoj fazi se javlja i najveći broj zdravstvenih posledica.
Koje su posledice ove bolesti?
Ne možemo da negiramo da alkohol u malim količinama izaziva prijatan doživljaj. Međutim, alkoholičari su osobe koje NE MOGU da konlrolišu količinu i način uzimanja alkohola, pa samim tim i da piju u malim dozama. Da mogu, ne bi bili alkoholičari! Osoba koja jednom razvije zavisnost od alkohola, nikada više ne može da povrati izgubljenu kontrolu, odnosno da pije na umeren, društveno dozvoljen način. Veoma često alkoholičari iskreno žele da ispune obećanja data sebi i porodici, bilo da prestanu da piju, bilo da smanje količinu pića. Pokušaju da se odupru alkoholu, međutim sledi kazna u vidu mučnog apstinencijalnog sindroma. Iz iskustva znaju da ga mogu rešiti uzimanjem alkohola i u tom trenutku sva obećanja i želje da se izvuku gube važnost i jačinu. Važno je samo jedno, a to je da prestane mučno stanje u kome se nalaze. I tako, užitak u alkoholu smeni patnja. I to nije sve!
Posledice po telesno zdravlje
Uneti alkohol putem krvi dospeva bukvalno do svakog dela našeg tela. Dok se konzumira umereno i povremeno, jetra ga brzo preradi i tako prerađen, lako se izluči iz organizma. Kod alkoholičara je drugačije. Kod njih, usled velike učestalosti i velikih količina alkohola, jetra nije u stanju da ga u celini preradi, te se zaostali alkohol i njegovi produkti u organizimu ponašanju kao otrov. Posledice njihovog dejstva su oštećenja skoro svih organa u telu.
Među prvim organima koji stradaju je jetra. Oštećenje jetre može biti od blagog, preko uvećane i masne jetre, pa sve do ciroze, neizlečive i smrtonosne bolesti. Usled stalnog iritira-ućeg dejstva alkohola na sluzokožu želuca i dvanaestopalačnog creva, može nastati čir koji, ako se ne prekine s daljom konzumacijom može probiti zid želuca, ili da se na tlu čira razvije tumor. Veoma česta posledica je i zapaljenje gušterače (pankreatitis.), koje prate neizdrživi bolovi i visoka smrtnost, a kao posledica može da se razvije šećerna bolest, koja sama po sebi stvara nove tegobe. Akohol deluje i na kardiovaskularni sistem, te većina alkoholičara boluje i od povisenog krvnog pritiska, dok se kod pojedinih javlja i popuštanje i slabljenje srčanog mišića. Najosetljiviji na dejstva alkohola su nervi. Usled alkoholnog oštećenja nerava, mogu nastati slepilo, impotencija, bolovi i trnjenje u no-gama koje se može produbiti sve do nemogućnosti hoda. Spisak oboljenja se, nažalost, ne zaustavlja na ovome. Jednostavno, skoro da ne postoji organ u telu na koji alkohol nema dejstva. Pomenućemo samo još i mozak.
Posledice po psihičko zdravlje
Zbog oštećenja mozga, nastaju brojne psihičke promene, od kojih su najčesće alkoholna izlapelost, alkoholna epilepsija (padavica), alkoholino ludilo (delirijum tremens), alkoholna bolesna ljubomora.
Pod dejstvom alkohola izumiru moždane ćelije znatno brže no što je to normalno, pa imamo alkoholičara koji u četrdesetoj godini života pokazuje znake izlepelosti kao da je u odmakloj starosti.
Alkoholno ludilo je pravi naziv za ono što se dešava alkoholičaru u delirijum tremensu. Sve počinje neodređenim večernjim strahovima, noćnim morama, obilnim znojenjem. Par dana nakon toga, alkoholičar gubi sposobnost orijentacije u vremenu, u prostoru i prema drugim osobama (ne prepoznaje, čak ni bliske osobe). Strah koji tada oseća, može da se opiše jedino rečju užas. Sam strah nastaje kao posledica neprijatnih izmena u opažanju sveta oko sebe (tzv. iluzije i halucinacije) za koje ne shvata da su produkt njegovog poremećenog uma, već ih doživljava kao stvarnost. Tako, od šare na tepihu "vidi" stotine zmija koje idu ka njemu, od vaze sa cvećem —glavu razjarene zveri. Po koži "vidi", a ispod kože "oseća" sitne bube koje gmižu. Zato ih stalno otresa sa sebe, ili ih "vadi" rasecanjem kože. Iz nosa, ustiju i ušiju satima "izvlači" neprekidne konce. Beli miševi nisu izmišljena šala, već neprijatna stvarnost za delirantnog alkoholičara.
Usled oslećenja mozga alkoholom, može da se javi i padavica. Napadi epilepsije veoma su dramatični i počinju gubitkom svesti, zalim ritmičnim trzanjem celog tela, s penom na ustima i na kraju, umokravanjem. Za to vreme, prestaje disanje, što daje još dramtičniji ton celom napadu. Dobra stvar u svemu ovome je da, ako prestane da pije, alkoholičar može da spreči da napadi postanu stalni i doživotni, odnosno napadi potpuno prestaju.
Bolesna i nerealna ljubomora alkoholičara takođe je posledica oštećenja mozga, ali i impotencije alkoholičara. Alkoholičar najpre samo sumnja, a kasnije postaje i uveren da ga žena vara, iako realno nema prevare. On je prati, prisluškuje razgovore, traži od nje priznanje neverstva, proverava donje rublje, stražari noću da umišljeni ljubavnik baš tada ne naiđe. Sumnja i na najbliže prijatalje, rođake, pa čak i na sopstvenog sina, ženinog oca ili brata. Dešava, se da završetak ove mučne priče bude tragičan, odnosno da suprug ubije "nevernu" suprugu.
Posledice po porodicu
Posledice alkoholizma po porodicu su uvek prisutne i skoro nikada ne mogu biti blage. Mogu biti samo neprepoznatljive od alkoholičara i njegove porodice, s obzirom na to da su navikli na takav način života i uspostavili neku vrstu nezdrave ravnoteže. Međutim, podaci o tome da je značajan broj psihijatrijskih pacijenata poreklom baš iz alkoholičarske porodice, govore da se uticaj alkoholizma na porodicu, naročito na decu u razvoju, ne može zanemariti. Iznećemo samo neke karakteristike.
Komunikacije u alkoholičarskoj porodici su nejasne, siromašne i svedene na minimum. Zajedničke teme među supružnicima praktično ne postoje. Nema slaganja ni u čemu, pa sumim tim ni zajedničkih odluka. Tipični su stalni konflikli, svađe, ponekad praćene fizičkom i verbalnom agresivnošću (tuča, vređanje. psovanje, ponižavanje...). Tokom "hroničnog ratnog stanja" postoje i periodi dugog ćutanja, ili mir po svaku cenu.
U porodici alkoholičara nejasne su ili potpuno izmenjene porodične uloge članova. Tako, zbog karakteristične osobine alkoholičara da izbegava odgovomost, sve njegove uloge preuzima supruga. Ona se stara o deci, odlazi na roditeljske sastanke, brine o hrani, računima, donosi odluke. U pojedinim porodicama deca preuzimaju ulogu roditelja, pa se recimo, dete od deset godina brine o mlađem bratu ili sestri, s obzirom, da je otac retko prisutan, ili je pijan, a majka mora da zaradi novac za život. Neodgovornost alkoholičara ogleda se i u tome što troši znatne količine novca na alkohol. Imamo primere da ostatak porodice nema šta da jede, a alkoholičar potroši celu platu za samo jedan dan, pa se čak i zaduži. Posebno su ugroženi emocionalni odnosi, koji mogu da osciliraju od Ijubavi do mržnje, ali uglavnom uvek bez prave bliskosti. Socijalni kontakti su drastično smanjeni, čak i s najbližom rodbinom. Svako živi svoj život, ne provode zajedno slobodno vreme i svi su usamljeni. Gubitak emocionalnih odnosa i bliskosti, nemogućnost da se zadovoIje ni najosnovnije potrebe za sigurnošću i Ijubavlju, kao i faktički odsustvo alkoholičara, iz porodičnog života, može, imati značajne posledice na psihičko zdravlje, posebno dece. Deca su uglavnom povučena, nesiguma, imaju osećaj manje vrednosti, stide se roditelja koji pije i koji ih često svojim ponašanjem osramoti i ponizi pred drugovima. Muška deca često postaju takođe alkoholičari, dok ženska deca veoma rano ulaze u brak čineći i pogrešne izbore, bežeći iz neizdržljive atmosfere alkoholičarske porodice. Supruge su po pravilu nervozne, napete, nezadovoljne, zapuštene i depresivne.
Profesionalne posledice
Često je motiv alkohohčara za dolazak na lečenje preteći gubilak posla. Najčešće je to posledica, ne samo konzumacije alkohola na radnom mestu, već i izmena ponašanja alkoholičara, koje je rezultat dugogodišnje zavisnosti. Istraživanja govore da alkoholičar ima jasan pad produktivnosti, da česće ide na bolovanja, neopravdano izostaje s posla, a da je sklonost ka povređivanju višestruko povećana u odnosu na ostale. Prosečni radni staž alkoholičara iznosi 16-20 godina. Svemu ovome u značajnoj meri doprinosi i lažna humanost, u vidu tolerisanja i zaštite alkoholičara u radnoj sredini. Tamo gde tolerancije nema, alkoholičar je prinuđen da ranije dođe na lečenje, a samim tim su i rezultati lečenja uspešniji.
Može li se alkoholizam pobediti?
Alkoholizam je bolest koja se leči!To znači da je moguće pomoći alkoholičaru i njegovoj porodici da izađu iz ovog začaranog kruga. Lečenje uvek uključuje učešće porodice i naglasak je na uspostavljanju apstinencije i izmeni ponašanja, i alkoholičara, i porodice.
Ako ste prepoznali problem kod sebe, ili u svojoj porodici, za pomoć se možete obratiti lekarima i socijalnoj službi Dispanzera za alkoholizam, koji se nalazi na Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja.
Povezani tekstovi:
Da sam znao ranije da pročitam ovo, prepo sam na pola teksta pronašao sam sebe 1/1.
Miislim da sve više tonem u alkoholizam, porodica me ne grdi ali meni počinje da smeta. Sve više počinje da mi stvara neprilike na poslu i u kući. Nikada ne pijem sam, ali društvo uvek se nađe. Molim za pomoć dok mi je vreme, a možda i kasnim. Pozdrav i hvala unapred.
Moj muz pije.Uglavnom to radi krisom.On je inace dobar covek duhovit,vredan.Medjutim kad upadne u neki problem i uhvati ga nervoza on popije da se smiri a onda krene fenomen prve case.Ne zaustavlja se.Popoije blamira sebe ,istrezni se pokaje se grize ga savest ne moze da izdrzi sramotu pa opet popije da se utesi i tako zacarani krug.Ima ozbiljnu apstinencijalnu krizu.Kada uspe da nepije pet sest dana donese odluku obrati se psihijatru krene da pije lekove i bude trezan godinu,dve .Tada je stvarno covek pravi covek.Onda stekne samopouzdanje da je dovoljno jak da mu lekovi ne trebaju i da nije zavisnik.Na prvoj sledecoj prepreci poklekne.U manjim mestima nema ozbiljne ustanove gde mozemo da se obratimo za pomoc .Samo privatni neuropsihijatar.
Dobar dan, zovem se Nevena majka sam sina 22 godine.Čitala sam prethodne članke odnosno iskustva ljudi o opakoj bolesti zvanoj alkoholizam.Imam problem u zadnje dve godine sa njim odnosno sa alkoholom, jako puno pije.Mislila sam biće bolje savjetovala, ali nije se ništa pomerilo u zadnje dve godine sto kažu s mrtve tačke.Svaki dan je pijan neznam vise kako da resim došla sam do zida, jako teške stvari.Ne želi da prizna da je to bolest da treba da se leči, a koji narkoman i alkoholičar će priznati.U jako teškoj sam situaciji jer neznam kako mu pomoći, vredja galami lomi po kući kad to nema.Traži novce od mene a kad kažem da nemam onda baca po kući.Sama sam u tom svemu, otac mu je u inostranstvu, pojedini ljudi okrenuli su mi ledja.Jer ne shvataju da je to bolest.Neznam kako da izadjem odnosno kako da mu pomognem, jer ja sam psihički um
Kada se uvede zakon o obaveznom lecenju alkoholicara ima nade ovako svi stradaju leka nema .A on mora dobrovoljno fa pristane da se leci .Verujte nikada
Kod mene otac pije vec 3,4godine jer je sam u kuci a ja radim,zivimo sami,kada je trezan onda se pravi budala i meni govori kako nepije i da ja sam to izmislio,a kada je trezan onda nemozes pricati jer galami i prica gluposti i hoce onda i da me tuce,ima li ikakvo resenje za ovakvu situaciju da li mi iko moze pomoci?
Alkoholičar sam već 10 godina svaki dan pijem po litar rakije. Da li ima neki lek da mi može pomoći?
Starija sam sestra, imam brata od 26godina koji u zadnje vreme pije non stop i kada radi i kada vozi.Stalno se svadja sa roditeljima.Ja i moja porodica zivimo blizu i neznam kako da mu pomognem.Ocajna sam.Pricala sam i pricala i nista,neznam vise sta mi je ciniti
Poštovani,dugo...dugo sam proučavala navedenu bolest zavisnosti u svojoj bližoj okolini .Prvo na ocu,a kasnije i bivšem mužu.Iz iskustva im dajem sve pohvale za tehnike vrhunske manipulacije i prikrivanja,izgovore i upravljanje emocijama bliskih osoba.Na kraju-moj zaklučak je da su njima drugi krajnje nebitni,ne interesuju ih,nemaju snage da se odupru svom poroku.On im daje ugodnost,samodovoljnost a kao osobe vise ih nema. Cbezbroj puta sam slušala da "će prestati" (obojica),da "neće više" i to bi malkice i potrajalo,pa nanovo sunovrat. Čovek,a oni to nisu,mora biti čvrst kao stena...izhlapeli su prvo psihološki a narušeno im je i zdravlje. Lek je jednostavan-totalna i doživotna apstinencija ali to mogu da postignu samo izuzeci.Kako neko reče:..."Niko pao nije ,ko padu nije bio sklon"... Stručni savet:ne gubite dragoceno vreme sa "tihim samoubicama", izgovori će se nizati,problemi će biti repetitivni,a duše nemaju -ni svoju,a kamoli da ih interesuju tuđe. Šteta...mogli su se razviti u ljude!. I zapamtite - sve bolesti zavisnosti su progresivne! Pozdrav i bezite od predivnih doktora manipulacije uz hemijske proteze (alkohol i slične i srodne zavisnosti).
Ja sam bivši ovisnik o drogi,9 god proveo sam u komuni,13 god nisam ni pio ni pušio,i danas hvala Bogu ne uzimam metadon,ali nakon godinu dana,počeo sam lagano piti kako sam se oženio sa osobom koji je histerik a ja pobožan čovjek,koji je bio propovjednik,to me sve pomalo bacalo u očaj,počeo sam piti skrivečki,došlo do toga da sam morao ići raditi u Njemačku zbog veće zarade. I naravno život terenca je samo alkohol,društvo i sloboda,počeo sam piti iz užitka svako jutro jednu malu vojsku a kad bih došao sa posla popio bih pola litre crnog vina,i uz sve to pušio travu jer sam smatrao da je to ljekovita biljka,no međutim sa alkoholom to te još više ubije,dok nisam odlučio vratiti se crkvi,naravno rastava je neizbježna i sada kad sam odlučio sve ostaviti vidim da to nije tako lako priznao sam svima da imam problema sa alkoholom jer kad se od dva litra piva ne možeš napiti znači da nešto nije u redu roditelji su me odbacili brat itd. Ne pušim travu ali pušim cigarete,i pijem svaki dan pomalo,imam želju ostaviti se svega ali znam da nije lak put. Čak sam odlučio potražiti pomoć stručnu jer to ne vodi nigdje ne možeš jesti jedem jednom dnevno jer nemam apetit,,problemi sa želucem, jetrom. Vjerujem da ču sve ostaviti naravno uz milost Božju i stručnu pomoć,nisam agresivan pijem zadnjih dvije godine,želim samo reči da je alkohol veliko zlo.
Zdravo svima, moja majka pije samo pivo već nekih 10 godina i duže možda, da imamo novca pila bi verovatno i skuplje nešto. Pije po 2,3 limenke svaki dan, retko kad se desi da ne popije. Svaki dinar koji nađe prvo ode u prodavnicu. Iako se svaki drugi-treći dan svađamo zbog toga, ona uopšte ne reaguje. Kad popije ili joj se spava ili krene pa priča o nekim događajima što su se desili ili traži da se svađa. Volela bih da postoje neki lekovi za odvikavanje, pa da se kupe ma koliko koštali jer nemam šanse da je odvedem kod lekara. Nekad me bude iz komšiluka, sramota kad ne zna da se iskontroliše. Iako zna da nismo savršeni u finansijama, poslednji dinar kupi da pije kao da ne razmišlja da li će sutra imati za hleb. Ne znam za vaše situacije, ali mi je gadno da je gledam koliko se upropastila za sve ove godine. Da napomenem, ima 60 godina, a ponašanje kada popije je za nepoželeti nikome. Inače, dobro se ponaša kada ne popije, ali već sledeći dan stupa u svađe. Da ne pominjem što je kućne poslove svela na minimum jer pretpostavljam da nema snage kad popije, a ni volje da radi. Ukoliko imate neke komentare raspoložena sam da čitam.
Ja živim 11 godina u braku imam dve devojčice već godinama. Moj suprug pije žestoko i pivo. Kad se opije postaje agresivan toliko da sam do sad podnela više prijave za nasilje u porodicu. Kad samo se razišli obećavao je da neće više piti i da može se reši alkohola. Nije pijo 3 godine posle toga i opet je počeo. Sad pije i dalje. On je u Danskoj a ja sam sa decom u Srbiji. Deca su mi mala, jedna je 8 mladja je 3 godine. I šta da očekujem od njega za dalje divan je čovek kad je trezan i otac je dobar. Sad očekuje da idem sa decom u Dansku kod njega, ali pošto vidim svaki dan da pije i kad ga pitam zašto on uvek ima neki razlog izmislja. Ljubomoran je, agresivan, gubi se totalno kad pije rakiju, od piva još boze pomozi, al od rakije monstrum je. Ako imate neki savet pišite mi molim vas da l to obećanje kad obećaju vredi nešto?
Ako neko zna način nek mi pomogne molim vas! On jednostavno negira svoje zlo, ali da vam kažem kad je trezan to je toliko dobra i inteligentna osoba, jednostavno divan čovek. Ali kad popije, strašno. Samo ću navesti primer kad izađemo negde, scene koje mi pravi i blamaža, jezivo, pa galama najgore vrste na pola dvorišta dok komšiluk gleda i naravno po našem običaju smeje se. Sve bih izdržala samo da znam da ima leka, ali polako gubim nadu i spremam se na razvod. Zajedničke dece nemamo, pokušali smo sa raznim terapijama, ali nemogućnost apstinencije nas je uvek vraćala na početak i na uvrede kako je on moćan, jer on ima decu iz prvog braka, a kako nešto samnom nije u redu i da ga ja pravim bolesnikom što on u svojoj glavi nije. Pokušao je u više navrata da ne pije, ali svako novo opijanje je još gore od prethodnog.
Ne znam šta više reći, jer sve ovo su opšte poznate stvari za alkoholičare. Videla sam mnoge da su se izvukli, šta ce biti sa mnom ne znam. Još ovo da kažem, ja nikad u životu nisam okusila alkohol niti zapalila cigaru. Toliko o meni. Hvala na strpljenju dok ste čitali ovo. Srdačan pozdrav i hvala što ste mi dozvolili da se izjadam, jer svuda nailazim na prepreke, otpor i nerazumevanje.
Svaka cast autoru ovog texta. Mislim da je veoma dragoceno znati posledice pre nego se stupi u bilo koju vrstu "rizicnog" ponasanja-pa ko voli nek izvoli!!!!!!!!!!!!!!!!
Hvala,za ovaj divan članak.Jako je bitno da ljudi pročitaju ovako iscrpne informacije o štetnom dejstvu alkohola.Nadam se da će mnogima pomoći da nađu sebu, otkriju prave vrednosti u životu,da ne žive u iluziji da je alkohol potreban da bi čovek bio rapoložen i da bi mu u životu bilo lepše.Bitno je nešto mnogo svetije, porodica i puno ljubavi i razumevanja.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Psihologija