Imunomodulatori u antivirusnoj terapiji


Imunomodulatori su lekovi koji menjaju imuni odgovor na virus ili koriste imune mehanizme u cilju eliminacije virusa.

Imunoglobulini

Imunoglobulini sadrže antitela protiv različitih virusa koji su prisutni u populaciji. Antitela su usmerena direktno protiv omotača virusa i mogu da neutrališu dejstvo pojedinih virusa, kao i da preveniraju njihovo vezivanje za ćelije domaćina.

Ukoliko se primene pre pojave simptoma i znakova virusne infekcije, mogu da preveniraju ili ublaže kliničku sliku malih boginja, infektivnog hepatitisa, rubeole, besnila ili poliomijelitisa. Hiperimunoglobulin je specifičan za određene viruse kao što su hepatitis B, varičela zoster virus i virus besnila.

Interferoni

Interferoni (IFN) spadaju u grupu proteina koji sintetišu ćelije sisara, ali se mogu sintetisati i uoptrebom rekombinacije DNK tehnologije. Postoje najmanje 3 tipa interferona: alfa, beta i gama. Oni čine grupu lekova koja utiče na rast ćelija, kao i na regulaciju i modulaciju imunog odgovora.

Interferon gama, poznat i pod nazivom imuni interferon, proizvod je prevashodno T-limfocita (kao deo imunološkog odgovora na prisustvo virusnih i nevirusnih antigena).
Interferon alfa i interferon beta su produkti B i T-limfocita, makrofaga i fibroblasta, nastali kao odgovor na prisustvo virusa i citokina.

Interferoni ostvaruju svoje dejstvo tako što u ribozomima ćelije domaćina indukuju produkciju enzima koji inhibiraju translaciju virusne informacione RNK u virusne proteine i tako zaustavljaju umnožavanje virusa. Interferoni se vezuju za specifične receptore na membrani ćelije, za koje se pretpostavlja da su verovatno gangliozidi. In vitro, oni inhibiraju replikaciju velikog broja virusa.

Primenjeni intravenski, inerferoni imaju poluvreme eliminacije od 2-4 sata. Primenjeni intramuskularno, maksimalna koncentracija u krvi postiže se nakon 5-8 sati. Ne prolaze krvno-moždanu barijeru.

Interferon alfa-2a upotrebljava se u terapiji infekcija izazvanih virusom hepatitisa B i Kapoši sarkoma (u sklopu AIDS-a). Interferon alfa-2b upotrebljava se kod infekcija izazvanih hepatitisom C. Postoje izveštaji koji ukazuju da interferoni mogu sprečiti reaktivaciju herpes simpleks virusa nakon resekcija korena trigeminalnog neurona, kao i da mogu sprečiti širenje herpes zostera kod pacijenata obolelih od kancera.

Neželjeni efekti su relativno česti; to su: groznica, umor, glavobolja i bol u mišićima. Ponovljena primena leka uzrokuje pojavu hroničnog zamora. Depresija kostne srži, osip, alopecija i poremećaji od strane kardiovaskularnog sistema, štitaste žlezde i jetre, takođe se mogu javiti.

Registrovani lekovi

  • interferon alfa-2a – ROFERON-A (F.Hoffmann-La Roche Švajcarska),
  • interferon alfa-2b – INTRON A (Schering-Plough Company Irska),
  • interferon alfa-2b, rekombinantni – REALDIRON (Sicor Biotech UAB Litvania),
  • interferon beta 1 a – REBIF (Serono Pharma Italija),
  • interferon beta 1 b – BETAFERON (Schering AG Nemačka),
  • peginterferon alfa-2b – PEGINTRON (Schering Plough Holandija), PEGINTRON(Schering-Plough Company Irska),
  • peginterferon alfa-2a – PEGASYS (F.Hoffmann-La Roche Švajcarska).

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde