Emolijensi


Emolijensi su preparati koji sprečavaju isušivanje kože ili u bukvalnom prevodu sredstva za vlaženje kože. Mogu se praviti kao losioni, kremovi, masti i kupke u koje se ubacuju masne komponente koje čine kožu mekom i vlažnom. Postoje gotovi preparati i najčešće se radi o medicinskoj kozmetici, ali se mogu izraditi i u apoteci po proskripciji lekara. Redovna primena emolijenasa je vrlo bitna u svakodnevnoj terapiji i kontroli ekcema/dermatitisa. Ranije su se u emolijense svrstavale samo masne materije, a danas se u ovu grupu ubrajaju sve hidrofilne i lipofilne supstance i preparati koji vlaže i omekšavaju kožu. Emolijens se slobodno može naneti na oštećenu kožu bez straha od predoziranja jer oni ne sadrže supstance koje mogu da prođu kroz kožu u krvotok. Nakon tuširanja i kupanja potrebno je što pre naneti emolijens da bi se spečilo isušivanje kože. Takođe je emolijens potreban i nakon kupanja u bazenu/moru. Emolijens se treba upotrebljavati što češće da bi se koža održala vlažnom, uz napomenu da je upotreba vrlo individualna. Može se započeti sa upotrebom 2 - 3 puta dnevo pa prilagođavati (povećavati/smanjivati) prema ličnim potrebama. Vrlo važno je istaći da se emolijensi upotrebljavaju i kada je koža zdrava i bez promena, jer oni sprečavaju razbuktavanje ekcema.

Hidrofilni emolijensi obuhvataju materije koje na sebe vežu vodu (humektansi) i koje snabdevaju kožu vlagom (ovlaživači, moisturizeri, hidratanti). Jedan od najstarijih i vrlo dobrih ovlaživača kože je natrijum laktat. Zbog alkalnosti vodenih rastvora natrijum laktata one se puferiraju mlečnom kiselinom.
  • Polihidriksilni alkoholi (glicerol, propilenglikol, sorbitol, manitol) i tečni makrogoli dobri su humektansi i zato se stavljaju u kreme, losione i paste za zube, u prvom redu zato da očuvaju preparat od gubitka vlage, a zatim da deluju na mestu primene kao ovlaživači.
  • Među modernim ističu se derivati 2-pirolidon-5-karboksilne kiseline (PCA, sinonim je piroglutaminska kiselina; ona nema sposobnost ovlaživanja kože). Natrijum i kalijum PCA (natrijum-, odnosno kalijum-2-pirolidon-5-karboksilata) izvrsno ovlažuju kožu, arginin-PCA uz ovlaživanje i obnavlja ćelije kože, a lizin-PCA ovlažuje i uspostavlja normalnu pH-vrednost površine kože.
  • Dobri ovlaživači su urea, furilglicin, furilhidantoin, glukoza, glukoza-glu­taminat, natrijumove soli N-acetilglicina i N-acetilalanina, smeše aminokiselina, želatina, hidrolizati različitih proteina, fitosterini (avokadin, dobijen iz neosapunjivog dela ulja avokada), sluzi (iz opuncije, lanenog semena, orhideja, korena belog sleza), ekstrakti iz sukulentnog lišća Aloe barbadensis, MiIler (Aloe vera) i dr.
  • Urea je vrlo čest sastojak krema za ovlaživanje kože i to ne samo za kozmetičku primenu nego i za lečenje dermatoza kod kojih se javlja izrazito suva koža. Ona povoljno deluje i na zarastanje rana, a u visokim koncentraci­jama deluje keratolitički.
  • Ekstrakti Aloe vera mogu se nabaviti u obliku hidrofilnog gela 10:1 i lipofilnog ekstrakta pod nazivom Lipo-quinon extract. Na taj je način omogućena primena aktivnih sastojaka iz Aloe barbadensis u hidrofilnim i lipofilnim preparatima.
  • Kako su mukopolisaharidi kao glavni sastojci osnovne supstance u dermisu odgovorni za strukturu i hidrataciju ovog dela kože i za stvaranje kolagena i retikulina, pogodni su kao ovlaživači u hidratantnim kozmetičkim preparatima.
  • Hijaluronska kiselina je zaslužna da koža dece sadrži oko 65% vode. Zato se za hidrataciju kože preporučuje natrijumova so hijaluronske kiseline često uz gama-linolensku kiselinu.
  • Na tržištu se nalaze kompleksni hidratansi poput preparata Lactil i Aquaderm koji svojim sastavom oponašaju prirodni faktor hidriranja. Oni sadrže natrijum laktat, natrijum 2-pirolidon-5-karboksilat, aminokiseline, šećere, nikotinamid, prirodni kolagen i ureu. Hidrofilnim emolijensima smatraju se i med, matični mleč, pantenol, alfa-hidroksi kiseline, kupke koje sadrže morsku so.
Lipofilni emolijensi stvaraju na koži tanak nepropustljiv film i tako sprečavaju gubitak vode iz kože. Koža je nakon primene ovih emolijensa meka, elastična i sjajne površine. U grupi lipofilnih emolijensa nalaze se brojne supstance, a najzastupljenije su:
  • Dugolančani parafinski ugljovodonici: tečni parafini različitih gustina, beli vazelin, čvrsti parafin, mikrokristalinični voskovi (cerezin i ozokerit) i skvalen. Skvalen je endogeni lipid sebacealnog porekla i prekursor je u sintezi holesterola. Ima ga oko 5% u ljudskom loju. To je alifatski triterpen, podložan oksidaciji. Hidriranjem skvalena dobija se zasićeno jedinjenje skvalan (perhidroskvalen) koji je stabilan i zato se često stavlja u kreme, losione, ulja, karmine i dr.
  • Ciklični ugljovodonici: karoten i holesterol. Oba se nalaze u koži čoveka. Slobodan holesterol i esterifikovani holesterol nalaze se u hidrolipidnom sloju na površini kože. Holesterol, zbog hidrofilne grupe u molekulu, omogućava da koža u kontaktu s vodom prihvata znatne količine vode.
  • Prirodni trigliceridi (estri glicerola sa zasićenim i nezasićenim masnim kiselinama) vrlo su dobri emolijensi, a slični su delu lipida koji se nalaze na i u koži čoveka. Nezgodna je strana prirodnih lipida da mogu da sadrže pesticide i da su podložni oksidativnoj razgradnji pa im treba dodavati antioksidanse. Izbor biljnih ulja je velik. Na ceni su ulje slatkog badema, avokada, ricinusa, kikirikija, lešnika, ulja iz marelice i breskve, ulje masline, ulje iz semena pamuka, divlje ruže, pšeničnih klica, sezama, soje, grožđa, suncokreta, kamelije, ulje pupoljke ili noćurka (engl. Evening Primrose oil) i dr.
  • Voštane materije: cetaceum, beli (pčelinji) vosak, karnauba vosak, kandelila vosak, lanolin, ulje jojobe i dr. Ulje jojobe je tečni vosak koji zamenjuje cetaceum i druge prirodne voskove. Dobija se iz plodova zimzelene biljke Simmondsia chinensis. Masne kiseline u ulju jojobe (eikosen-kiselina, C-20 i dokosen kiselina, C-22) nisu vezane na glicerol, nego na nezasićene alkohole: eikosenol i dokosenol.
  • Masne kiseline: laurinska, miristinska, palmitinska, stearinska, arahidinska, behenska, cerotinska, nezasićene masne kiseline: uljna, linolna, linolenska i arahidonska. Zasićene hidroksikarboksilne kiseline koje imaju jednu OH-grupu i jedan asimetričan ugljenikov atom. Zato su ove kiseline optički aktivne, tj. imaju optičke izomere i sklone su stvaranju laktona. Primer su hidroksilaurinska, hidroksistearinska i dr. Od nezasićenih hidroksi masnih kiselina često se upotrebljava ricinolna kiselina. Alfa-hidroksi masne kiseline su dobri emulgatori.
  • Masni alkoholi: cetanol, stearol, cetostearol, laurilni, miristilni, lanolinski alkoholi i tečni: oleilni alkohol i ricinol.
  • Od prirodnih lipida su važni Schibutter, koji je dobar emolijens i štiti od UV-zračenja. Ulja kakaoa, kokosa, palminih koštica, ploda uljne palme, japanski vosak  takođe su dobri lipofilni emolijensi.
  • Polusintetski i sintetski lipidi. Neki od njih su izrađeni prema prirodnom uzoru, npr. Pur-Cellin čvrsti i tekući. Zatim su to zamene za ricinusovo ulje - Cetiol R, za cetaceum - Cutina CP-A, za ulje jojobe Cetiol J 600, za kandelila vosak - ISCO-CARE 108, za pčelinji vosak ­Cutina BW, za ulje kakaoa Novata AB itd.
  • Sintetski trigliceridi s masnim kiselinama sa 8 do 10 ugljenikovih atoma. To su Miglyol 810 i 812. Oni su otporni prema oksidaciji, dobre su razmazivosti i podnošljivosti za kožu. Zato se stavljaju u preparate za negu kože i za poboljšanje penetracije aktivnih materija koje se nalaze u preparatu.
  • Hidrogenizovana ulja i masti koja su stabilnija i poseduju više tačke topljenja od prirodnih izvora. To su najčešće hidrogenizovana ulja ricinusa, kikirikija, pamučnog semena, masline, soje, kakaoa, palme i riblje ulje.
  • Alkilni i alkenilni estri masnih kiselina kao npr. metilni, izopropilni, izobutilni, butilni, decilni i heksadecilni. U primeni su najčešći izopropil miristat, izopropil palmitat, oleil oleat (Cetiol) i decil oleat (Cetiol V).
  • Monogliceridi masnih kiselina, koji uvek imaju primese di- i triglicerida istih masnih kiselina. Takvi su gliceril monostearat, gliceril monopalmitat, glicerol monooleat i dr.
  • Acetilirani monogliceridi kao acetil gliceril monostearat, acetil gliceril monooleat i dr.
  • Etoksilirani gliceridi kao polioksietilen-gliceril monolaurat, polioksietilen­gliceril monooleat i dr.
  • U lipofilne emolijense ubrajaju se i fosfatidi, a to su najčešće različiti lecitini (iz jaja, soje) sintetički spojevi, zatim estri mlečne i limunske kiseline s masnim i izomasnim alkoholima, sorbitanski estri masnih kiselina kakvi su Arlacel i Span, etri polioksietilenglikola.
  • Silikonska ulja ili tečni silikoni nisu lipidi, ali se zbog hidrofobnih osobina ubrajaju u lipofilne emolijense. Starija ulja su gusta, a nova su lagana i imaju manju viskoznost. Ova laka ulja izvrsno se rasprostiru na koži i daju joj baršunast izgled, a naneseni film je u potpunosti vodootporan.
U zadnje vreme užurbano se istražuju emolijentne osobine ceramida, koji su specifična grupa lipida (sfingolipidi) u rožnatom sloju kože. Tu se nalazi šest tipova ovih jedinjenja, a oni se međusobno razlikuju prema vrsti masnih kiselina koje čine duge ugljenovodonične lance. Najčešće su uključene linolna i omega-hidroksi masne kiseline. Time se stvaraju molekuli s dugim hidrofobnim lancima, koji stabilizuju lipidne lamele između keratinocita rožnatog sloja. U suncokretu je nađen ceramid koji je identičan ceramidu VI u ljudskoj koži. On se stavlja u preparate protiv bora jer pojačava elasticitet i napetost kože.

Registrovani preparati

  • masne kiseline, nezasićene – LINOLA FETT (Dr.August Wolff Nemačka), LINOLA (Dr.August Wolff Nemačka),
  • noćurak, (Oenothere spp), masno ulje - LINOLA GAMA (Dr.August Wolff Nemačka),
  • parafin, tečni i masni proizvodi - LINOLA FETT N (Dr.August Wolff Nemačka),
  • urea (karbamid) – LINOLA UREA (Dr.August Wolff Nemačka).

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde