Fibrom


Klinička slika

Najčešće se javlja u starijem uzrastu. U orofacijalnom području javlja se na koži, na sluzokoži usne duplje, a vrlo retko i u viličnom kostima. Fibrom je najčešće lokalizovan ispod epitela ili nešto dublje. Obično je okrugao ili ovalan i jasno ograničen od okoline. Veličina tumora može iznositi od nekoliko milimetara pa do nekoliko centimetara u prečniku. Najčešće je uskom peteljom (fibroma pendulum), a nekada i širokom bazom, vezan za podlogu. U usnoj duplji je najčešće lokalizovan u obrazu, jeziku, usnama ili na nepcu. Tumor je u ustima prekriven normalno sluzokožom, a na licu kožom. Može biti tvrde (fibroma durum) ili mekane konzistencije (fibroma molle).
Fibromi vilica su retki. U ovu grupu tumora spadaju: periostalni fibrom, centralni
vilični fibrom i osificirajući fibrom. Njihova geneza nije u potpunosti razjašnjena. Smatra se da mogu poticati od endosta, od vezivnog tkiva peridoncijuma ili od periosta.
 
Periostalni fibrom je čvrsto spojen sa kosti, ali ne prodire u nju. Ako je lokalizovan  u predelu alveolarnog nastavka, on dovodi do dislokacije susednih zuba kao i do uzure kosti zbog pritiska na nju.
 
Centralni fibrom se javlja unutar kosti. Sporo raste i postepeno naduvava zahvaćenu  viličnu kost. Pri tome može dovesti do dislokacije susednih zuba, a takođe i do resorpcije  njihovih korenova. Zbog postepenog naduvavanja i istanjivanja kosti, može se pogrešno
dijagnostikovati kao vilična cista.
 
Osificirajući fibrom ima osobinu da stvara koštano tkivo. Ona može biti veoma  izražena, tako da tumor podseća na prave koštane tumore. Tumor se najčešće javlja u starijem dečijem uzrastu, kada uglavnom ostaje nedijagnostikovan. Najčešće se sreće u donjoj vilici. Zbog ekspanzivnog rasta tumor dovodi do klaćenja zuba, a u gornjoj vilici može prodreti u maksilarni sinus i u orbitu. Ako preovlađuje transformacija  tumorskog tkiva u koštano tkivo, tada je u pitanju osteofibrom. Ovaj tumor kod indolentnih pacijenata može dostići ogromne razmere.
 
Histološki, fibrom je izgrađen od vretenastih ćelija (zrelih fibrocita) i od kolagenih  vlakana. Tvrdi fibromi su bogatiji kolagenim vlaknima, a meki fibromi su bogatiji ćelijama.  Ponekad fibrom sadrži krvne ili limfne sudove (fibroma teleangiectaticum) i pokazuju  sklonost ka krvavljenju ili ka sluznoj degeneraciji. Kolagena supstanca ovih tumora često ima sklonost ka hijalinoj transformaciji, ređe kalcifikaciji ili okoštavanju.
 
Fibromi sa jače izraženom vaskularnom komponentom se nazivaju angiofibromima.  Ako je kod drugih tumora vezivnog tkiva (lipoma, osteoma ili mixoma) izražena  vezivno-tkivna komponenta, tada se govori o fibrolipomima, osteofibromima ili o  fibromiksomima.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, objektivnog pregleda, rendgenografije, biopsije I patohistološkog nalaza.

Lečenje

Terapija fibroma mekih tkiva je hirurška i podrazumeva eksciziju tumora. Pri tome se
kod većine slučajeva defekti sluzokože ili kože zatvaraju direktnim ušivanjem. Terapija fibroma viličnih kostiju podrazumeva resekciju zahvaćenog dela kosti. Pri planiranju obima hirurškog zahvata mora se voditi računa o sklonosti fibroma viličnih kostiju
ka lokalnim recidivima i malignoj alteraciji (kada nastaju sarkomi).

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. seki bulic 18.10.2011

    Histoloski-mitoze su retke a anaplazije nema


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde