„Sve zna, ali neće da priča“


Da bi dete progovorilo potrebno je da se razviju i razvijaju ekspresivni i receptivni govor.

Receptivni govor podrazumeva razumevanje poruka i naloga koje dobijamo od našeg okruženja. Razumevanje se razvija kroz interakciju prvo sa majkom, a potom sa ostalima. Tokom te interakcije beba razvija svoj receptivni govor kroz slušanje boje majčinog glasa, posmatranjem maminog lica, mimike, gestova, potom percipiranja majčinih reči i davanjem značenja tim rečima kroz ponavljajuće slušanje. Razumevanje čini osnovu za produkciju, tj. govorenje (ekspresivni govor).

Oko prvog rođendana očekujemo prvu reč sa značenjem. Tada dete kaže „ma-ma“, ali ne više kao vokalnu igru u kojoj istražuje svoje mogućnosti oglašavanja, već sa svrhom obraćanja jednoj ciljanoj osobi – mami. Ta prva reč „mama“ ima više značenja. Npr. „mama, vidi“, „mama, dodji“, „mama, uzmi me“, „mama, gladan sam“, „mama, presvuci me“... 

Bez razumevanja nema ni govora. Istraživanja pokazuju da je odnos receptivnog i ekspresivnog govora 5:1. To znači da dete ima pet puta veći fond reči koje razume od fonda reči koje koristi u svom govoru.

U slučaju da dete ima 18 meseci ili više i nema reč sa značenjem, iako uočavate da vas dete sve razume, potražite pomoć logopeda jer razvoj govora i jezika deteta u ovom slučaju kasni. U razgovoru sa logopedom možete otkriti koje navike i ponašanja ometaju progovaranje, dobiti savet i, prema proceni logopeda, započeti stimulaciju.


Podeli tekst:

Diplomirani logoped Smilja Vukotić bavi se problemima kasnog progovaranja, govornih i jezičkih poremećaja (razvojna disfazija, mucanje, problem artikulacije), kao i patologijom glasa, problemima čitanja, pisanja, računan...

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde