Ekcem (Kontaktni alergijski dermatitis)

Uzrok nastanka

Mehanizam nastanka bolesti je imunološki. Strana supstanca, obično nepotpuni alergen (hapten) dospeva na kožu, penetrira u epiderm i tu se veže sa proteinskim nosačem stvarajući puni alergen. Alergeni su mnogobrojni-najčešći su različiti metali (hrom, nikl, kobalt), organska i nerganska jedinjenja, jedinjenja žive, kaučuk, guma, lokalni lekovi, anestetici, sulfonamidi, kozmetski prepararati, razne boje i dr. Pomažući faktori u nastanku oboljenja su razna oštećenja kože, zapaljenja, promena pH kože i zaštitne barijere, razni mehanički i hemijski faktori, koncentracija alergena, individualne osobine kože.

Klinička slika

U akutnoj fazi, koja obično nastaje naglo, na mestu kontakta javlja se eritem (crvenilo) i otok, zatim sledi pojava papula (promena iznad ravni kože, poput bubuljice), vezikula (mehurić), njihovo prskanje sa stvaranjem erozija i vlaženja, sasušivanja sekreta, pojava deskvamacije (ljuštenje) i ozdravljenje bez vidjivih promena. U svim fazama je svrab jako izražen.

Ukoliko proces prolazi u subakutnu fazu eksudacija je manje izražena i preovlađuje upalna infiltracija. Eritem je manje izražen, nema otoka.

U hroničnoj fazi koža je zadebljana, gruba, smeđe eritemna, lihenificirana (lihen-lišaj) usled češanja. Nema vezikula niti vlaženja.

Bolest se može pojaviti na svim delovima tela, čak i na koži dlanova i tabana gde je debeo rožasti sloj sa prirodno jačom zaštitom. Češće je na nekim regijama a to su otkriveni delovi kože (lice, ruke). Sem na mestu kontakta promene se mogu videti i na udaljenim regijama.

Prognoza zavisi od vrste alergena, rasprostarnjenosti promena, ali i drugih neimunoloških zbivanja. Do izlečenja može doći ako se ranije eliminiše inkriminisani alergen. Ponekada bolest perzistira i posle uklanjanja alergena.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anameze, kliničke slike, epikutanih testova, testa eliminacije i ekspozicije. Češće se javljaju teškoće u identifikaciji alergena.

Lečenje

Kod eksudativnih promena aplikuju se antiseptične obloge, kortikosteroidne kreme, po potrebi antibiotske masti. U hroničnim stanjima se aplikuju kortikosteroidne masti, preparati katrana obično u kombinaciji sa indeferentnim kremama. U opštoj terapiji ordiniraju se antihistaminici, a kada su promene generalizovane kortikosteroidi u kraćim razdobljima.

Veliki značaj ima profilaksa u vidu izbegavanja kontakta sa odgovarajućim alergenima i naročito zaštita kože (zaštitne rukavice, kreme paste). Najvažnije je omogućiti da se koža koja je zahvaćena ekcemom ne isušuje, što se postiže hidrantnim kremama i kremama kojima se omekšava koža. Kada koža zahvaćena ekcemom počne da svrbi treba namazati neku od ovih krema i naravno treba izbegavati češanje.
 
 
 

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. maja 01.06.2014

    Gde treba da se obratim za analizu? Izlaze mi u poslednjih nekoliko nedelja sitne crvene čestice, kao bubuljičice po rukama (ne šaka nego gornji deo. . . Ja sam mislila prvo da je na mačku, ali mačku više nemam. Onda sam mislila da je zbog roakutana. . . Ali završila sam terapiju pre 3 nedelje. Hvala.


  2. Sanja 19.06.2013

    Da li je moguce da se ovaj problem manifestuje i na sluzokozi grla, nosa, anusa, uha? Imam ovaj problem na kozi, ali i na gore navedenim sluzokozama u vidu jako izrazenog svraba i perutanja spoljasnjeg usnog kanala.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde