Dr Olivera Tamaš, neurolog: 30. maj Svetski dan multipla skleroze


Kao i prethodnih godina, na današnji dan, 30. maja u Beogradu će najvažnije institucije biti osvetljne narandžastom bojom. Razlog tome je obeležavanje Svetskog dana borbe protiv multipla skleroze. Kako bismo našim čitaocima približili o kakvoj bolesti je reč razgovarali smo sa doktorkom Oliverom Tamaš, specijalistom neurologije. Doktorka je zaposlena na klinici za neurologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije čija je uža sfera interesovanja demijelinizirajuća i imunski posredovana bolest centralnog i perifernog nervnog sistema, mutipla skleroza.

"Bolest najčešće počinje u najproduktivnijem periodu života"

Ukratko o bolesti multpla sklerozi doktorka govori:

"Multipla skleroza (MS) je ozbiljno hronično autoimuno, zapaljensko i neurodegenerativno oboljenje mozga, kičmene moždine i optičkog nerva. Bolest je vrlo nepredvidiva i promenljivog toka, ispoljava se neurološkim simptomima a karakterišu je česta pogoršanja kroz prekid protoka informacija u mozgu i između mozga i tela. Bolest najčešće počinje u najproduktivnijem periodu života, između 20. i 40. godine, mada se može javiti u bilo kom životnom dobu. MS je češća kod žena nego kod muškaraca (2:1), a statistika upozorava da je kod mlađe populacije MS vodeći uzrok ne-traumatskog invaliditeta."

"U svetu od MS boluje 2.8 miliona ljudi, dok je u Srbiji registrovano oko 12000 obolelih. U Srbiji postoji Registar obolelih za Beograd i okolinu. Pored toga u Srbiji je sprovedeno nekoliko epidemioloških studija o prevalenciji MS  u Severnobačkom i Zlatiborskom okrugu."

"MS je sporadična multifaktorijalna bolest i ne spada u nasledne bolesti"

Doktorka navodi da je MS sporadična multifaktorijalna bolest i ne spada u nasledne bolesti koje se prenose po Mendelovim zakonima nasleđivanja. Reč je o prenošenju predispozicije za nastanak bolesti na potomstvo, što znači da bolest nije ispoljena odmah na rođenju. Smatra se poligenskom bolešću i nastaje usled interakcije većeg broja gena koji pojedinačno imaju mali efekat na ispoljavanje bolesti, s druge strane da bi se bolest ispoljila potrebno je sadejstvo i drugih faktora kao što su faktori životne sredine, loših životnih navika i slično. Postoji mogućnost da je u okviru nekih porodica genetska predispozicija veća, tada govorimo o familijarnoj formi bolesti a samim tim se i bolest može češće javiti (15-20%).

Simptomi multipla skleroze

Simptomi se kreću od blage ukočenosti i otežanog hodanja, preko utrnulosti i peckanja, do slepila, poremećaja mokrenja, defekacije (pražnjenja creva), bolnih mišićnih grčeva, problema sa koordinacijom i ravnotežom, govorom ili gutanjem, poremećaja seksualnih funkcija, pa sve do potpune oduzetosti, paralize, i trajnog invaliditeta kod obolelih, jer značajan broj bolesnika posle 15 godina trajanja bolesti postaje vezan za invalidska kolica.

Koje su dijagnostičke metode i koliki je značaj ranog otkrivanja multipla skleroze doktorka navodi da ne postoji ni jedan specifičan dijagnostički marker na osnovu kog doktori mogu da kažu da se radi o multiploj sklerozi, ali postoji nekoliko koraka u procesu postavljanju dijagnoze. 

  • Dobra anamneza -  prepoznavanje tipičnih simptoma;
  • Neurološki pregled - ukazuje na neurološku disfunkciju i da kreira dalji dijagnostički postupak;
  • Neuroimidžing - MR mozga, po potrebi i MR kičmene moždine da bi se uočile strukturalne promene (plakovima), koji imaju svoj karakterističan oblik, veličinu, lokalizaciju;
  • Isključivanje alternativnih dijagnoza - potrebno je isključiti sve one bolesti koje mogu da se manifestuju identičnim ili sličnim simtptomima ili čak istom neuroradiološkom slikom, te se u tom kontekstu planiraju i  dodatne laboratorijske pretrage. Svim bolesnicima se radi lumbalna punkcija i različite analize likvora.

"U svakom slučaju kriterijumi za postavljanje dijagnoze MS su danas uporšćeni u odnosu na raniji period sa jednim jedinim ciljem da se dijagnoza bolesti postavi što pre i da se krene sa blagovremenim lečenjem kako bi se očuvala dugoročna funkcionalnost naših bolesnika."

Tok bolesti i modaliteti lečenja

"Posle deset do petnaest godina od trenutka dijagnostikovanja MS, 40% bolesnika koji su inicijalno imali relapsno remitentnu formu bolesti mogu da razviju sekundarnu progresivnu formu bolesti koja nastupa zbog akumulacije neurološkog deficita. Samo tačna i rana dijagnoza, kao i rano uvođenje terapije koja menja prirodan tok bolesti može da odloži ili da spreči ravoj sekundarne progresije", istakla je doktorka Tamaš.

U lečenju MS najvažniji su lekovi koji menjaju prirodan tok bolesti. U našoj zemlji je od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje odobrena upotreba 13 lekova. Pored poznate injekcione terapije (interferon i glateramer acetat), četiri leka su u tabletarnoj formi od kojih dva pripadaju prvoj terapijskoj liniji (teriflunomid i dimetilfumarat), druga dva leka su predstavnici visokoefektivne terapije (fingolimod i kladribin), a pored njih na raspolaganju su tri infuziona leka, monoklonska antitela (natalizumab, okrelizumab i alemtuzumab).

"Važno je napomenuti da u Srbiji postoji mogućnost lečenja i aktivne primarno progresivne forme bolesti okrelizumabom, a ubrzo krećemo sa lečenjem bolesnika lekom siponimod koji predstavlja jedinu terapijsku opciju za lečenje aktivne sekundarno progresivne forme bolesti." 

U svetu su dostupna još tri nova leka za lečenje relapsno remitentne forme bolesti koja su kod nas takođe u procesu registracije, a to su ofatumumab, ponesimod i ozanimod. Važno je napomenuti da nije svaka terapija pogodna svakom bolesniku a lekar odluku o izboru terapije donosi na osnovu mnogih činioca:

  • forme bolesti;
  • aktivnosti bolesti;
  • bezbednosnog profila leka;
  • zahteva za monitoringom;
  • udruženim bolestima;
  • planiranja porodice i td.

Pored terapije lekovima, postoji i mogućnost lečenja transplatacijom matičnih ćelija. Polazeći od činjenice da je MS autoimuna bolest, transplantacija matičnim ćelijama ima za cilj da ,,resetuje’’ hiperaktivni imuni sistem obolelog. Ukratko, krioprezervirane matične ćelije daju se pacijentu intravenskom infuzijom nakon što je hemioterapijom imuni sistem potpuno i delimično ,,oboren’’. Nakon transplantacije narednih par nedelja sledi bolnička suportivna terapija i monitoring dok ne dođe do uspostavljanja ,,novog’’ imunog sistema kojeg date matične ćelije grade iz temelja. Ova vrsta terapije u Srbiji sporvodi se na Vojnomedicinskoj akademiji.

"Neželjena dejstva lekova koji se koriste u lečenju MS su različita i zavise od grupe lekova koja se koristi: imunomodulatorni ili imunospupresivni lekovi. Neželjena dejstva se kreću od flu like sindroma, koji podsećaju na simptome gripa, do limfopenije, učestalijih infekcija gornjeg respiratornog i urinarnog trakta, a u nekim slučajevima mogu biti i životno ugrožavajuća kao npr. PML – progresivna multifokalna leukoencefalopatija", kaže dr Tamaš i dodaje: "Međutim, danas je definisan precizan monitoring bolesnika za svaki lek ponaosob, što upotrebu ovih lekova čini bezbednim."

Preporuke o načinu života obolelih od MS

Za osobe sa MS preporučuje se mediteranska ishrana sa što više voća i povrća i što manje soli i šećera. Preporučuje se fizička aktivnost, bavljenje sportom, minimum dva puta nedeljno 45 minuta. Ukoliko je nivo vitamina D niži od preporučenog, predlaže se supstitucija upotreba 3000 i.j. vitamina D na dan. 

"Potrebno je obustaviti pušenje s  obzirom na to da je to jedan od faktora rizika koji prema rezultatima svih kliničkih studija pogoršava bolest."

Dr Tamaš naglašava i da se mora voditi računa o klimatskim uslovima, jer toplota kod nekih bolesnika i izražena hladnoća značajno pogoršavaju simptome bolesti. Pored toga, serija kliničkih ispitivanja je ukazala da smenski rad, naročito noćni može da dovede do pogoršanja simptoma bolesti.

"Smatra se da multipla skleroze ne utiče na fertilitet, trudnoću i porođaj. Ali je seksualna disfunkcija prisutna kod 60% muške populacije i čak 90% ženske poluplacije što svakako može da utiče na reproduktivno zdravlje."

Stigmatizacija obolelih od MS

"Stigma je vrlo česta u neurološkim bolestima, pa tako i u MS. Neophodno je ispravno širenje svesti o ovoj bolesti u opštoj populaciji putem različitih kanala komunikacije", naglašava dr Tamaš.

Nažalost pacijenti sa MS su u mnogim slučajevima diskriminisani na svojim radnim mestima, ali sa druge strane postoje i izuzetno pozitivni primeri podrške.

"MS u 21. veku ne bi smela da bude bolest kao što je nekada bila i nikako ne bi smela da bude sinonim za funkcionalno onesposobljene osobe. Široki spektar lekova koje danas imamo na raspolaganju u lečenju ove bolesti mogu da kontrolišu bolest. Ipak i pored toga za svaku osobu sa MS neophodna je sveobuhvatna podrška pre svega porodice, poslovnog okruženja i celokupnog društva", zaključila je doktorka Olivera Tamaš.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde