IBD podcast EP 037: dr Dušan Zarić, specijalizant interne medicine


U trideset sedmoj epizodi IBD podcasta gost je dr Dušan Zarić, specijalizant interne medicine sa KBC Zvezdara. Sa doktorom smo razgovarali o fizičkoj aktivnosti IBD pacijenata.

Milica: Dobar dan i dobro došli u još jedan IBD podkast, podkast koji se bavi životom ljudi koji boluju od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa. Moje ime je Milica Milošević, ja sam direktor Stetoskop.info medicinske platforme i danas ću biti Vaš domaćin. Danas u gostima imamo doktora Dušana Zarića. On dolazi iz Kliničko-bolničkog centra Zvezdara i trenutno je specijalizant interne medicine. Doktore dobro došli i hvala Vam puno što ste moj gost.

Dr Zarić: Bolje Vas našao, hvala na pozivu.

Milica: Danas sa Vama pričamo o fizičkoj aktivnosti za pacijente koji boluju od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa. Pa hajde odmah, za početak, da kažemo da li se preporučuje obolelima od zapaljenskih bolesti creva da se bave sportom?

Dr Zarić: Naravno, odmah kratko i jasno, da. A sada ću objasniti kako i zašto. Postoji ogroman broj studija vezanih za fizičku aktivnost i hronične nezarazne bolesti, na prvom mestu kardiovaskularne i dijabetes melitus koje jasno govore da fizička aktivnost poboljšava sam život takvih pacijenata. Takođe postoji određeni broj studija vezane za autoimune bolesti, uključujući i za inflamatorne bolesti creva gde isto sve studije upućuju da bavljenje fizičkom aktivnošću kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom i Kronovom bolesti ima povoljni efekat na samu bolesti i kvalitet života pacijenata i nema nikakvih neželjenih efakata. Generalno je preporuka da je trajanje aktivnosti 150 minuta nedeljno, kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom i Kronovom bolesti ne postoji jasna preporuka koliko treba da traje. Međutim, postoji jedna studija danskog istraživača gde je dokazano da čak tri puta po 30 minuta lagane šetnje nedeljno već daje pozitivne efekte kod pacijenata. Ranije je postojao mali broj studija koja proverava povezanost fizičke aktivnosti i inflamatornih bolesti creva. U poslednje vreme se ta situacija menja, dakle postoji sve veći broj studija vezanih za tu temu. U „ECCO Guidelines“ se spominje fizička aktivnost kao preporuka, međutim, još uvek ne postoje jasne smernice i savetovanja šta i kako dalje. Sve se svodi na individualne karakteristike samog pacijenta, ali opet, postoje neke preporuke.

Milica: Kako Kronova bolest i ulcerozni kolitis zapravo utiče na koštani i mišićni sistem jednog takvog pacijenta?

Dr Zarić: Postoje direktne i indirektne efekte same bolesti. Svi pacijenti sa inflamatornim bolestima creva znaju da pored manifestacija na digestivnom traktu imaju tako zvane ekstraintestinalne manifestacije koje mogu da zahvate bilo koji organ u telu. Međutim, najčešće su zahvaćeni koštano-mišićni sistem i koža. Što se tiče koštano mišićnog sistema imamo dve moguće manifestacije: jedna je kada su zahvaćeni periferni zglobovi kada se javlja ukočenost, odnosno otežano pokretanje zglobova i bol, a druga je kada su zahvaćene kičma i karlične kosti što se ispoljava kao sakroilitis koja takođe može da otežava fizičku aktivnost. Sa druge strane, sama bolest i dugotrajna inflamacija koja postoji kod pacijenata sa inflamatornim bolestima creva utiče i na koštanu gustinu tako što je smanjuje, takođe, smanjuje i mišićnu masu. Ono što je nužno zlo, kortikosteroidna terapija koja je u nekim slučajevima neophodna takođe utiče na smanjenje koštane gustine. Bitno je da se napomene da je utvrđeno da kod pacijenata sa Kronovom bolesti i ulceroznim kolitisom jeste smanjena mišićna masa u odnosu na opštu populaciju i njima jeste malo teže da postignu hipertrofiju mišića odnosno da prilikom vežbanja postignu isti efekat kao prosečna populacija. Međutim to ne predstavlja ograničavajući faktor za bavljenje fizičkom aktivnošću.

Milica: Ako se desi da pacijent ima takvu komplikaciju, bilo ona na zglobovima ili je to ipak smanjena gustina koštane mase, da li u tom slučaju pacijent ne treba uopšte da se bavi fizičkom aktivnošću ili on baš treba da se vodi nekim drugim smernicama?

Dr Zarić: Što se tiče bar spondilitisa, savetovane su lagane vežbe i vežbe istezanja kako bi se očuvala funkcionalnost tih zglobova. Naravno, ne savetuje se da kada je bolest u aktivnoj fazi da se rade neke teške fizičke vežbe, ali makar lagane vežbe istezanja se apsolutno savetuju.

Milica: Doktore Zariću, imali smo i u medijima i kod nas u Srbiji dosta profesionalnih sportista koji su kasnije oboleli od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, ima takvih primera i u svetu. Da li pacijent koji oboli od IBD-ja, bilo to ulcerozni kolitis ili Kronova bolest može da nastavi da se bavi profesionalno sportom, da li to ide jedno sa drugim, da li je to vezano za samu prirodu bolesti i toga kako ona izgleda u pojedinačnim slučajevima ili ima nekih opštih pravila?

Dr Zarić: Opet se sve vodi na individualne karakteristike, nekih optih pravila nema, ali jasno je da postoji slučajeva i kod nas i u svetu koji dokazuju da profesionalni sport i IBD odnosno inflamatorne bolesti creva u potpunosti moguće, šta više, da to ne sprečava postizanje nekih vrhunskih rezultata. Počeću od primera kod nas, Nađa Higl, koja je naša olimpijska šampionka koja boluje od inflamatorne bolesti creva, uspevala je da se bavi vrhunskim sportom. U svetu, što sam se ja iskreno iznenadio, Daren Flečer, fudbaler Mančester Junajteda takođe boluje od inflamatorne bolesti creva. Onda jedan košarkaš Lejkersa takođe boluje od inflamatorne bolesti creva. Neki poznati olimpijski veslači takođe boluju od inflamatorne bolesti creva, a osvajali su olimpijske medalje. Ono što je važno napomenuti, nije vezano za sport, ali je možda zanimljivo napomenuti, dva američka predsednika su takođe obolela od inflamatornih bolesti creva. Dokazano je da je Ajzenhauer bolovao od Kron kolitisa, dok za Džona Kenedija su sve veće indikacije da je bolovao od ulceroznog kolitisa. Tako da vas ne sprečava ni da postanete predsednik američkih država.

Milica: Recite mi, koje su to vežbe i koji sportovi koji se preporučuju kod IBD pacijenata, ako pričamo o rekreativcima, ne govorimo sada o profesionalnim sportistima? S obzirom da ove bolesti imaju tu karakteristiku da imaju svoju aktivnu i fazu kada je pacijent u mirovanju, kako u tim fazama pacijent treba, u kontekstu fizičke aktivnosti da se ponaša?

Dr Zarić: Lepo ste rekli, inflamatorne bolesti creva imaju svoje dve faze, svoju aktivnu fazu, fazu relapsa i svoju mirnu fazu, fazu remisije. Ono što se mi trudimo, u saradnji naravno sa Vama, jeste da ta faza remisije što duže traje. U principu, za sve pacijente koji su u fazi remisije ili imaju čak blagu aktivnost, apsolutno je savetovano da se bave fizičkom aktivnošću, dok pacijenti koji su u umerenoj teškoj i teškoj fazi relapsa, ipak nije savetovano bavljenje fizičkom aktivnošću, što je donekle i logično, ipak je potrebno dati organizmu malo vremena da se odmori i da se oporavi, a i da ne pričamo u fazi relapsa sa kojim se sve problemima susreću pacijenti, tako da i samo bavljenje fizičke aktivnosti bi bilo dodatno opterećujuće. Što se tiče tipa fizičke aktivnosti koji je savetovan da se bave pacijenti sa inflamatornim bolestima creva, to su fizičke aktivnosti blagog do umerenog stepena. Može biti umerena aerobna aktivnost, dakle umrene šetnje, umereno trčanje, vožnja bicikla, plivanje. Takođe se mogu savetovati vežbe istezanja, savetuje se joga, o čemu ćemo možda malo kasnije diskutovati. Takođe se čak i savetuju vežbe sa opterećenjem, odnosno vežbanje u teretani. Ono što je najbitnije, jeste da, kao što sam već napomenuo, pacijent bude u mirnoj fazi ili blago aktivnoj fazi bolesti.

Milica: Sad bih se samo nadovezala, s obzirom da je priroda bolesti po prilično individualna, gotovo da ne postoji dva pacijenta sa istom kliničkom slikom kod IBD-ja, često se desi da pacijent završi na operacionom stolu, posle toga postoji taj neki oporavak koji je težak, dug i zavisi od samog obima operacije, a kada pacijent nakon te hirurške intervencije može da se vrati fizičkoj aktivnosti?

Dr Zarić: Pregledom literature, barem one koja je meni bila dostupna, postoje neka istraživanja koja naravno u potpunosti nisu bila potvrđena, ali neki podaci govore da se sa normalnom fizičkom aktivnošću, onom koja je bila pre operacije, može vratiti tek posle 6 meseci od intervencije. Međutim, sve je to individualno i svodi se na to da pacijent treba da sluša sebe i svoje telo, ali svakako, ne treba se forsirati neposredno nakon operacije. Blaga šetnja. Međutim, nikada nije na odmet.

Milica: Poslednjih godina, recimo poslednjih 5, 6 do 10 godina, veliki je trend da populacija trči maratone i polumaratone i to je jedna rekreacija kojoj može da pristupi neko ko se vrlo rekreativno bavi sportom, ne samo kao profesionalac. Pretpostavljam da među IBD pacijentima ima onih koji žele i koji trče maraton, a mi znamo da ih ima, poznajemo ih. Kako izgleda njihova priprema?

Dr Zarić: Čitao sam u razgovoru sa njima, oni su dali neke savete kako se oni pripremaju i savete za druge pacijente. Ono što je meni bilo odmah zanimljivo u razgovoru sa njima, un toku priprema za maraton, neki od njih su imali tačno određenu trasu koju su u napred planirali prema dostupnosti toaleta. To je bio jedan od načina pripreme. Takođe određene maratone, odnosno trke su prihvatali, odnosno izbegavali baš zbog dostupnosti toaleta. Ono što su rekli da je izuzetno bitna stvar prilikom samog trčanja, a pogotovu prilikom trčanja maratona, jeste adekvatna hidratacija jer je sam maraton po sebi prilično iscrpljujući i dovodi do jasne dehidratacije, pogotovu kod pacijenata sa inflamatornim bolestima creva koji su skloni da budu lagano dehidrirani. Zbog toga je ta hidratacija je bitna. Takođe su rekli da se ne pokušava ništa novo na dan trke, odnosno da se ne unose nove neke supstance, nove sokove, ono što ranije niste unosili. I ono što je jako bitno jeste ishrana. Tu su različiti problemi, jer sama priprema i trčanje maratona zahteva veliku potrošnju kalorija i samim tim adekvatan unos. Međutim, nekada pacijenti osećaju mučninu, nemaju apetit, pa su tu sad različite cake kako oni rade, bilo da koriste neke energetske čokoladice koje njima odgovaraju ili koncipiraju obroke tako da budu ređi, ali kalorijski dovoljni da sadrže sve ono što je njima potrebno da bi mogli da se pripremaju za trku i da istrče maraton.

Milica: Znači da je maraton apsolutno moguć kada je pacijent u mirnoj fazi bolesti, naravno uz konsultaciju sa gastroenterologom.

Dr Zarić: Tako je. Pre svake fizičke aktivnosti potrebna je konsultacija sa gastroenterologom, čisto da bismo zbog individualnosti samog pacijenta, dogovorili se šta i kako.

Milica: Malo pre ste spomenuli jogu i meditaciju, i načula sam u pripremi za ovaj razgovor da postoje neke studije koje su dokazale da one imaju pozitivan uticaj na IBD pacijente, pa ako možete nešto više o tome da mi kažete.

Dr Zarić: Jeste, tako je. Postoji više studija i metaanalizom svih tih studija utvrđeno je da joga apsolutno pozitivno utiče kako na kvalitet života obolelih od inflamatornih bolesti creva, tako i na stepen anksioznosti. Sa druge strane, pacijenti se često žale na umor i depresiju, ne posto jasne studije koje su se bavile time, međutim utvrđeno je da joga u drugim bolestima pozitivno utiče na umor i depresiju tako da se apsolutno to može pretpostaviti da ujedno tako deluje i na pacijente obolele od inflamatornih bolesti creva. Šta više, jedna doktorka, Brijana Lison, to je doktorka koja radi na Stanford Univerzitetu i koja boluje od ulceroznog kolitisa i ona je zajedno sa Udruženjem gastroenterologa Čikago napravila jednu aplikaciju gde su pacijenti oboleli od inflamatornih bolesti creva imali opciju da rade kako fizičke vežbe, tako i mentalne vežbe meditacije gde je dokazano da pacijenti koji su bili na tim vežbama imaju znatno bolji kvalitet života od pacijenata koji nisu bili.

Milica: Što je velika preporuka za pacijente da mogu da upražnjavaju upravo ove aktivnosti. Da li fizička aktivnost utiče na aktivnost bolesti u smislu da može da intenzivira fazu ako je ona aktivna?

Dr Zarić: U principu, opet se vraćamo na stepen fizičke aktivnosti, postoji laki, umereni i teški stepen fizičke aktivnosti. Dakle, dokazano je da laka i umerena fizička aktivnost pozitivno utiče na pacijente sa inflamatornim bolestima creva. Što se može objasniti na taj način da, sa jedne strane dakle deluje na fizički aspekt, smanjuje stepen inflamacije, sa druge strane utiče na smenjenje stresa i anksioznosti što takođe doprinosi produženju trajanja remisije kod pacijenata. Sa druge strane, intezivna fizička aktivnost, pogotovu dugotrajna fizička aktivnost kod prosečne populacije dovodi do pada imuniteta, pa tako kod IBD pacijenata taj pad imuniteta nije dobar, zato se i ne preporučuje intezivna fizička aktivnost.

Milica: I za sam kraj, to je često pitanje koje čujem od IBD pacijenata. Kako motivisati pacijenata da kada izađe iz aktivne faze bolesti i konačno je dobro, da se vrati fizičkoj aktivnosti, s obzirom na sve benefite koje ste sada napomenuli?

Dr Zarić: Za početak, da spomenemo sve benefite, ali ono što je bitna stvar u celoj ovoj priči je, kao što se i terapija prilagođava na individualnom nivou, tako i fizička aktivnost mora biti prilagođena svakom pacijentu, jer nisu svi isti. I ono što je bitno, samj pacijent mora slušati sebe i svoje telo. Ukoliko se on posle oporavka ne oseća spremno da krene da trči ili diže tegove, dovoljno je za početak makar lagana šetnja tri puta po 30 minuta nedeljno i već će nakon toga osetiti neke benetite. Onda, kao i kod svakog, ukoliko vi osetite benefite nakon male fizičke aktivnosti i ukoliko se vi osećate dobro i u fazi ste remisije, jednostavno probaćete još nešto malo više, pa još malo više, ali naravno sve što radite. Treba da se dogovorite sa gastroenterologom.

Milica: Dušane, hvala Vam što ste bili moj gost.

Dr Zarić: Hvala Vama što ste me pozvali.

Milica: Vama hvala što ste i ovog četvrtka bili uz IBD podkast. Da podsetim, ovaj podkast je organizovan od strane Stetoskop.info medicinske platforme i UKUKUS – Udruženja za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Srbije uz podršku mnogih naših prijatelja i partnera. Prijatan dan.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde