Šizofrenija – hronična bolest mozga


Šta je šizofrenija?

Bolest počinje u tinejdžerskom ili ranom odraslom dobu. Iako je kod mnogih obolelih ona hronično oboljenje, mnogi bolesnici mogu da vode ispunjen i aktivan život, posebno zahvaljujući novim mogućnostima lečenja.
Poremećaj najčešće počinje postepeno. Javljaju se povlačenje, osamljivanje, gubitak kontakta sa okolinom, smanjena efikasnost u školi ili na poslu, napetost, razdražljivost, neodređene telesne smetnje, zapuštanje lične higijene... Poremećaj može da počne i burno, kada se ispoljavaju simptomi kao što su impulsivne reakcije ili agresija, pa čak i pokušaj suicida.
Kod shizofrenih bolesnika mogu da postoje sledeći poremećaji:
  • Poremećaji mišljenja:
    - Po formi – najčešće disocirano mišljenje, salata od reči, neologizmi (izmišljanje novih reči.
    - Po sadržaju – najčešće sumanute misli (paranoidne, mesijanske, ideje veličine...)
  • Poremećaji opažanja – najčešće halucinacije (akustične, optičke, cenestopatske...)
  • Poremećaji pažnje – ispoljavaju se u nesposobnosti bolesnika da se koncentriše
  • Kognitivni simptomi – najvažniji su poremećaji izvršnih funkcija (poremećena sposobnost da se odabere zadatak i započne njegovo izvršavanje), radne memorije i dugotrajne memorije
  • Poremećaji doživljavanja sopstvenog JA – nedostatak osećanja vlastitosti sopstvenih misli, postupaka, želja ili raspoloženja
  • Poremećaji emocija i afekta
  • Poremećaji volje
  • Poremećaji nagona
  • Nedostatak uvida u postojanje poremećaja – bolesnik ne veruje da je bolestan, a halucinacije ili sumanutosti im se čine stvarnima.

Koji su uzroci šizofrenije?

Sposobnost da se jasno misli, da se donose odluke i da se stvarni život razlikuje od fantazije, biva ugrožena. Pored toga, društveno funkcionisanje i dnevna rutina postaju izazov.Mozak čine milijarde nervnih ćeliija. Svaka od njih prenosi i prima informacije od drugih nervnih ćelija. Kod shizofrenije, komunikacija između ovih ćelija je poremećena.

Pravi uzroci oboljenja su još uvek nepoznati. Pretpostavlja se da postoji više od jednog uzroka. Između ostalog, transmiteri u mozgu su u disbalansu. Ovi transmiteri su važni za obradu i prenos informacija između nervnih ćelija.

Kod obolelih postoje poremećaji u oblastima mišljenja, percepcije, osećanja, ponašanja i preduzimljivosti. Bolesnici oboleli od shizofrenije povremeno nisu u stanju da razlikuju stvarnost od sopstvenih predstava. Shizofrenija može različito da utiče na ljude. Kod određenog broja bolesnika se pojavljuju brojni simptomi, kod određenog broja, pak, samo neki. Oni mogu biti manje ili više izraženi.

Pomažu li lekovi?

Lečenje duševnih, odnosno psihičkih oboljenja lekovima izaziva često sumnjičavost, odbijanje i nelagodnost posebno kod bolesnika. To je razumljivo. Duševno je, kao i telesno, specifično obeležje svakog pojedinca.
Nije daleko od istine da smo veoma nepoverljivi kada naše duševno treba da primi bilo kakve uticaje spolja. Istina je da osećamo, mislimo i delamo preko funkcija našeg mozga koje mogu biti ugrožene nekom bolešću kakva je shizofrenija.
Lekovi za shizofreniju – stručnjaci ih nazivaju neuroleptici ili antipsihotici – ne izazivaju promene ličnosti i nemaju za cilj ni prigušivanje ni smirenje simptoma. Njihova svrha je da ublaže specifične promene u biohemiji mozga osoba obolelih od shizofrenije, kako bi se poremećeni biološki sistem ponovo normalizovao.
Biohemijski procesi našeg mozga su složeni i komplikovani,  kao i čitav naš centralni nervni sistem. Kao i drugi lekovi u medicini, tako ni antipsihotici još uvek ne deluju sto posto i ne pomažu kod svakog čoveka u istoj meri. Razlog je postojanje različitih tipova shizofrenije. Za njihovo dejstvo je potrebno vreme.
Uprkos ovim ograničenjima, poslednjih decenija je i u lečenju shizofrenije lekovima postignut terapijski napredak. Kada su otkriveni prvi antipsihotici, ovi lekovi su prouzrokovali znatan broj neželjenih dejstava.
Moderni antipsihotici imaju znatno manje neželjenih dejstava. S obzirom na to da se tipična neželjena dejstva prve generacije više ne javljaju, o drugoj generaciji lekova protiv shizofrenije govori se i kao o atipičnim antipsihoticima. Ipak, do danas ne postoji lek koji je u potpunosti bez neželjenih dejstava.
Danas postoje različiti antipsihotici tako da lekar može da pronađe lek koji ima najbolje dejstvo i koji ispoljava najmanje neželjenih dejstava kod određenog bolesnika.

Kada i koliko dugo moraju da se uzimaju antipsihotici?

Cilj akutne terapije je da se zaustavi iznenada razbuktalo stanje bolesti. Akutno lečenje je najčešće lečenje tabletama, injekcijama i infuzijama.
Na početku je potrebno ublažiti bolesne strahove, ublažiti duševnu napetost i savladati preteranu razdražljivost. Ovo se najčešće postiže za nekoliko dana. Međutim, potrebne su nedelje za tretiranje svih navedenih akutnih simptoma.
Ukoliko je akutna epizoda bolesti prošla, lekovi imaju važnu funkciju u zaštiti od povratka bolesti. Stručnim rečnikom, radi se o profilaksi recidiva. Shizofrenija je, na žalost, oboljenje koje se vraća. Visok procenat svih ljudi obolelih od shizofrenije nakon nekoliko meseci ili godina ponovo oboleva.
Za sprečavanje povratka bolesti porebno je trajno uzimanje lekova u  vidu tableta ili injekcija u obliku depoa. U poslednjem navedenom slučaju oboleli dobijaju jednu injekciju sa razmakom od nekoliko sedmica ili meseci u zavisnosti od leka.

Koji postupci u lečenju mogu takođe biti od pomoći?

Na žalost, ne puno njih.
Najdelotvornije je lečenje medikamentima i odgovarajuća pomoćna i prateća terapija ponašanja.
Najvažnije je da se bolesnik i članovi porodice dobro informišu i u saradnji sa stručnim licima (lekari, psiholozi, socijalni radnici...) rade u zajedničkom interesu kako bi oboljenju dali što manje šanse.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 21

  1. Silvana Andonova 09.01.2019

    Dobar dan, moj sin ima sizofreniju i ja 24 godina trenutno je u bolnici ali bojim se da tamo sama okolina bolesnika lose deluje na njegov oporavak. Čini mi se da je jas gore sada i da je jos vise pao u svoje samopouzdanje nego sto je bio kod kuce.promenili su mu terapiju od olanzepine, lorazepam, zanfexa i mendilex i sada pije nozinan, haldol i mendilex. Dozu su mu povecali,sada je tamo 17 dana i doktor kaze da treba vremena. Ne znam ali ne ide mi na dobro i bojim se.Ne znam dali se moze staviti pod kontrolom da funkcionise normalno,zato sto i karakter mu je vrlo mek i naivan.maci me pomisao da mune bide gore nego sto je bilo i kako da mu pomognem jer je ovo zaista strasno.Bio e zdrav i vrlo inteligentan momak,a sad nema nikakvu koncentraciju i pamcenje.Slusa neke glasove i oni mu oduzimaju energiju,nekoliko pute je probao suicid sa medikamentima.Interesuje me dali da on ostane hospitaliziran,i dali se moze ziveti sa ovom bolescu. Potpuno sam razocarana i ne vidim izlaz. Puno hvala,pozdrav


  2. Mozaik 20.07.2015

    Moja majka je dusevno bolesna ima 58god htela je da izvrsi samoubistvo vesanjem u njenim 30 godinama kada sam ja bio dete. Kabal je pukao nije izdrzao njenu tezinu i tako osta da se muci ceo zivot. Pije antidepresive koji su je umrtvili, smire je ali stradaju svi ligamenti kosti i misici. Zbog te bolesti stradaju emotivno deca koja ne znaju sta se desava, nezene se gube poslove u zalbi za majkom i sami su depresivni. Supruznik se gubi i gusi u svoj toj muci umire od kancera. Kuca se raspada fizicki. Nastupa prljavstina pa smrad zapustene kuce oronuli zidovi popucala stakla na prozorima.  Porodica se gasi nestaje jedan ogranak porodicnog stabla. Eto da vas upoznam. I da nezaboravim okolinu koja vas sazaljeva i bezi od vas kao od kuge, jer depresija se prenosi i na komsije na sve koji zive blizu. Rat je blago stanje, oluja nevreme je med i mleko. Ova bolest je dusevno mucenje koje traje i nema leka!


  3. fata 13.10.2013

    Postovane dame i gospodo jasam majka jednog 25 godisnjeg sina koji ima paranoidnu sizofreniu lecen je raznim lekovima ugoijo se tako da vise nece lekove da uzima pa vas molim dali neko zna ksko da lesim sina sa prirodnim lekovima kome da se obratim dusa me boli kad ga vidim samo u sobu u tamnici nece svetlo nikako. Nigde ne izlazi. Jasam ocajna molim vas da mi odgovorite dali je moguce lecenje biljkama. Zahvalna majka


  4. Vanja Stojev 31.08.2013

    Koja je šifra sa dijagnozom šizofrenije? F31


  5. saša 24.03.2013

    Imam blisku osobu sa svim simptomima te bolesti. Ne znam o kojem tipu se radi točno. Zna li netko kako prepoznati predfazu napadaja tj. Epizode? Također, da li netko zna gdje se na internetu nalazi popis psihijatara u zagrebu, a koji se najviše bave tom vrstom bolesti? Također, da li netko zna je li to na kraju nasljedan bolest i kolike su šanse da dijete oca oboli od iste?


  6. Dragan Maroski 12.11.2011

    Sizofren da se ucuva samog sebe, obiduje de se oslobodi od aksioznost sa primena i mehanizam u odbrani-najcesta proekcija iz koje niknuje paranoidne ideje.


  7. feniks 09.11.2011

    Sizofrenija je teska i mucna bolest ali je, hvala bogu, izleciva. Od nje sam obolela u 22-oj godini-nisam mogla da citam i pisem, imala sam halucinacije, crne misli, prosto sam bila nesto izmedju zivih i mrtvih. . . "tabula raza", ma ni zube nisam mogla da operem ljudski, smetali su mi prjaki zvuci i svetlost. Nakon dijagnoze, pocelo je lecenje antipsihoticima koji su me nacisto umrtvili. Raspolozenje, agresija, halucinacije i sve ostalo se smirilo ali je moj pogled bio izgubljen, bila sam usporena i sve mi je pretesko padalo. Gde sve nisam bila, sta sve nisam probala. . . Od doktora do vracara. . . Ipak, u 26-oj godini mi je usled odredjenih okolnosti terapija ukinuta. Doktori su me bukvalno otpisali. Ali su majka i par mojih najboljih prijatelja bili uz mene. U svom tom paklu imala sam snazni nagon da prezivim i ozdravim. U meni je proradio inat-bicu dobro, makar svi doktori ovog sveta mislili drugacije. Hvala bogu, za ovih 5 godina bez terapije-nema bolesti: ) zivim sama, nastavila sam i zavrsila fakultet, imala emotivne partnere, polozila vozacki ispit. . . Sve je doslo u normalu-bez lekova, samo uz moju snaznu volju i podrsku majke i prijatelja. Kako sam se izlecila, ne znam-kao sto ne znam ni kako i zasto sam bila bolesna. Prosto, desilo se cudo ili sam ja nesvesno pronasla put do ozdravljenja. Samo, verujte, ova bolest je strasna-ne zna se kome je teze, pacijentu ili onima koji su uz njega. Zahvalna sam bogu, majci i prijateljima (doktori su bar u mom slucaju nekako zatajili) i svima zelim zdravlje jer dobro znam koliko je vredno. Onima koji se bore sa ovom bolescu zelim da porucim da se nikada ne predaju, a njihovim najblizim da od bolesnih nikada ne odustaju. To se kod mene pokazalo kao dobitna kombinacija za ozdravljenje.


  8. feniks 09.11.2011

    Od ove bolesti obolela sam u 22-oj godini. Ova bolest je teska i mucna-u jednom trenutku nisam mogla da pisem, citam, operem zube. . . Bila sam kao "tabula raza". Bila sam, takoreci, izmedju zivih i mrtvih-tako sam se osecala. Terapiju sam koristila do 26. Godine, kada je zbog spleta odredjenih okolnosti prekinuta. Sada imam 31-u godinu, ziva sam i zdrava. Zivim sama, promenila sam 2 posla, imala emotivne veze za ovih 5 godina, nastavila i zavrsila fakultet, polozila vozacki ispit-sve se vratilo nekim cudom u normalu. Mislim da je izlecenje moguce, jer se ni nakon 5 godina bolest nije vratila. Imala sam problema sa resocijalizacijom jer su ljudi skloni predrasudama i etiketiranju, to je mozda bilo i najtezi deo. . . Kad te okolina gleda sa podozrenjem i nevericom. Vremenom sam i to prevazisla. Nije mi lako da pisem o psiholoskoj agoniji kroz koju sam prosla, pa sada ne zalazim u detalje, ali verujte ova bolest je toliko mucna da mi je tesko da se prisecam kako mi je bilo. Puno mi je znacila podrska majke i prijatelja, vera i nada da ce mi biti bolje. Svima koji se bore sa ovom bolescu porucujem da se nikad ne predaju-volja i zelja pacijenta za ozdravljenjem je presudna, kao i podrska najblizih.


  9. Miodrag 22.08.2011

    Sizofrenija je psiholosko oruzije (bolest koja se proizvodi uz svu tehnologiju koja je danas dostupna). To je struktura u gradjenju, kao i bolest.


  10. aleks 13.06.2011

    To je najgora bolest, kao neki jako opasan rak samo sto sa rakom trpis bolove i umres sa sizofrenijom se zivi. Polako umire i bolesnik i cela porodica, laksi slucaj neznam. Epizode se javljaju u boljem slucaju 1 godisnje u gorem 2 puta, prolece i jesen, jedna moze trajati i po 4 meseci, kraj zavrsavanje u bolnicu. Lekovi ne lece tako i pise to je nesto sto samo smiruje i ovako njihovo dejstvo je slabo a jos kad prestane upotreba. Epizoda moze zapoceti od jako malog stresa, za druge je on zanemarljiv, nesto na sta se ne obraca paznja ali za bolesnika to je sve, kao ploca koja ponavlja jedno te isto. Okolina je bitna, ljudi oko pacijenata su uglavnom u istom procentu kao i bilo koja grupa za anketiranje, vise od polovine su djubradi, ljudi koji napadaju druge lececi svoje probleme, lopovi, maloumnici, nestrpljivi, oni koji vredjaju druge, neljubazni cinovnici, neljubazni doktori, ljudi bez mozga koji cine da bolesniku iako je pametan nanesu toliku patnju da totalno poremete njegov balans mozga, totalno izmesaju njegove podatke u mozgu, poremete sve aktivnosti kao sto su uzimanje hrane, spavanje koga vise i nema i dr. Svaki put najbanalnije gluposti sa tv mogu da izazovu epizodu kod obolelog (pretnja legalizacijom, kao ako nemas papire to je kao smak sveta) , kao retardirane pretnje sudom zbog rtv pretlate televizije koju niko negleda, uzimanje neceg sto je kupio, smucanje oko njegove kuce, bahato ponasanje jednostavno kao on je bolestan sta ce njemu taj blok i pesak uzecu ja to da si oteram, nezainteresovanost za nesto sto je platio kao stav ma on je lud sto pa da se mucim da radim ovo. . . Svaka epizoda uglavnom pocne od takvih gluposti, koletelarna steta ljudi bez mozga. Postoji neka zastitna inekcija na 1 mesec je definitivno ne zeli primati a za duze od 6 meseci ili godinu dana nemogu saznati da li ima i gde da je kupim. Ako neko zna nesto o inekciji neka napise


  11. buba 19.05.2011

    Moj sin ima hebrednu sizofreniju i trenutno je upucen u trajnu ustanovu. Obolio je prije 8 god. Ima 33 god. Zbog halucinacija da ubije mene i sebe je cesto u bolnici. Zadnji put odvela ga policija u bolnicu jer je otisao u policiju i rekao da je ubio majku i oni dosli na uvidzaj. I u bolnici kazu da bi bilo naj bolje ga smjestiti u ustanovu jer nikad se ne zna kad moze nesto biti. Ali on nikad nije nista pokusao a potpuno je miran nego te misli


  12. Hana 07.10.2010

    Meni je jedan profesor psihijatrije rekao, kad sam ga pitala o ovoj bolesti, da jedna shizofrena epizoda ne znaci shizofreniju, da covek moze da se razboli jednom u zivotu i da nikada vise nema recidiv.


  13. Stana 07.10.2010

    Šizofrenija utiče i na porodicu obolelog, a članovi porodice koji brinu o obolelom često odsustvuju sa posla, pa čak ga i gube, javlja im se osećaj tuge i krivice. Istovremeno, same porodice kriju da imaju obolele od šizofrenije, jer tim pacijentima društvo ne posvećuje dovoljno pažnje i stavlja ih na marginu, odnosno oboleli bivaju otpisani iako postoji mogućnost da se resocijalizuju, završe školu i fakultet, da rade i osnuju porodicu.


  14. Anja 07.10.2010

    Šizofrenija utiče na kvalitet života, jer smanjuje radnu sposobnost, dovodi do socijalnog povlačenja i žigosanja pacijenata, a česti su istovremeni somatski i psihički poremećaji koji dodatno pogoršavaju stanje pacijenta. Oboleli su, takodje, često u lošem fizičkom i mentalnom stanju, loše se hrane, previše puše i mnogo piju.


  15. Ana 07.10.2010

    O ovoj mentalnoj bolesti ponekad imamo pogrešnu predstavu, zasnovanu uglavnom na površnim televizijskim filmovima. Stručnjaci kažu da se šizofrenija manifestuje sledećim simptomima i načinima ponašanja: povlačenjem iz društva depersonalizacijom, intenzivnom anksioznošću i nerealnim odnosom prema svetu i ljudima, gubitkom apetita, nevođenjem brige o ličnoj higijeni halucinacijama (osoba čuje glasove i vidi slike koji ne postoje) zabludama raznih vrsta osećajem da je obolela osoba pod vlašću nepoznatih sila. Ova bolest može varirati, dok se obolela osoba bori da je stavi pod svoju kontrolu. Kada je bolest na vrhuncu, ona može biti očigledna po alogičnim rečeničnim konstrukcijama. Neželjena posledica šizofrenije može biti i nekontrolisani bes i nasilje. Šizofreničari mogu imati i pasivne faze bolesti, kada im je “sve ravno”, deluju nepokretno i neemotivno. To su dva ekstrema u okviru kojih se odvija ponašanje obolelog od šizofrenije. To ponašanje može biti predviljivo i nepredvidljivo.


  16. Vita 07.10.2010

    Molila bih sve one koji imaju ličnih iskustava sa ovom bolešću da pišu o tome, konkretno me zanima stanje njihovih emocija


  17. Uki Muki 05.10.2010

    Oporavak i tok bolesti zavise od redovnog uzimanja terapije, odnosno, saradnje pacijenta i njegove okoline, pri čemu podaci govore da se kod 75 odsto pacijenata šizofrenija pogoršava u prvih 18 meseci ako odustanu od redovne terapije. Nažalost, procenjuje se da se samo 25 odsto pacijenata pridržava režima doziranja leka. Čim pacijent prestane da uzima lekove, simptomi se vraćaju.


  18. suzana 05.10.2010

    Niko od nas i ne moze pretpostaviti sta se dogadja u glavama ljudi koji boluju od shizofrenije. . . Totalno rasulo misli, vizuelne, akusticke, gustativne halucinacije. . . Teska bolest je šizofrenija


  19. Ivanka 05.10.2010

    Bolest šizofrenija jeste izleciva. Ima mnogo pacijenata koji su u mladim godinama bolovali od sizofrenije, izlecili se i vise ne moraju lekove da piju i zive sasvim normalnim zivotom. Opet ima i onih drugih.


  20. Petar 05.10.2010

    Čula sam da postoje čipovi koji se instaliraju blizu uha pacijenta, i imaju mikro zvučnike koji ispuštaju prijatne glasove ljudi i tako pomažu u lečenju.


  21. Djoka 05.10.2010

    Postoji li izlečenje od ove bolesti mozga?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde