Uzrok nastanka
Precizan uzrok ove vrste poremećaja još uvek nije tačno
utvrđen, ali se pretpostavlja da i biološki i psihološki faktori igraju ulogu u
razvoju sindroma. Zanemarivanje u detinjstvu, nedostatak pažnje, destruktivno
ponašanje, nedostatak samopouzdanja ili česti boravci u bolnici samo su neki od
faktora koji utiču na razvoj sindroma. Zbog same prirode poremećaja koji se
zasniva na lažnim dijagnozama teško je utvrditi tačan broj obolelih zato i ne
postoje pouzdani statistički podaci, iako je sigurno da je ova vrsta poremećaja
retka, a češća je među muškarcima i
obično počinje u ranoj odrasloj dobi.
Klinička slika
Münchausenov sindrom je vrsta retkog ali teškog psihičkog
poremećaja koji se manifestuje tako da osoba redovno traži medicinsku negu i
pažnju za nepostojeće simptome koje sama izmišlja, a neobjašnjiva želja da se
preuzme uloga pacijenta objašnjava se kao pokušaj bega od svakodnevnog života i
potrebe da se bude negovan i
zaštićen.
Münchausenov sindrom i lažni poremećaji imaju slične tipične
obrasce ponašanja među kojima mogu biti:
Dramatična prezentacija simptoma, znanje o medicinskim
terminima i postupcima što se može steći radom u zanimanjima povezanim sa
zdravstvom, licemerno i svadljivo ponašanje prema medicinskom osoblju,
prisutnost više hirurških ožiljaka po trbuhu kao rezultat višestrukih operacija da bi se istražili
izmišljeni simptomi, pojava simptoma samo kada je pacijent sam i nije podvrgnut
posmatranju.
Osobe sa Münchausenovim sindromom tvrde da imaju određene
simptome bolesti, često se žaleći na bol u trbuhu, kratku nesvesticu i
temperaturu. Sklone su da lažiraju rezultate dijagnostičkih testova ili se
namerno povređuju. Osobe s ovakvim stanjem često pokušavaju da prećute lične
detalje, ne dopuštaju razgovor i kontakte bolničkog osoblja sa članovima
porodice ili mogu ponuditi neki izvanredni razlog za takve okolnosti. Čim lekar
počne da sumnja da osoba simulira simptome, pacijent napušta bolnicu, često uz
pretnju tužbom za nekompetentnost i zdravstvenu zaštitu traži na drugom mestu.
Zato se sindrom skoro uvek otkrije naknadno kad osoba već ode iz ustanove u
kojoj se lečila.
Dijagnoza
Mentalni poremećaji definišu se prema postojanju skupova
simptoma, a kriterijumi za dijagnozu ispunjeni su kada su skupovi simptoma
relativno teški, dugotrajni i popraćeni smanjenjem funkcionalne sposobnosti ili
invaliditetom. Mora se sprovesti niz testiranja kako bi bilo sigurno da su
isključene sve ostale psihičke i fizičke bolesti i poremećaji.
Lečenje
Prema dosadašnjim iskustvima Münchausenov sindrom hronični
je poremećaj koga je vrlo teško u potpunosti izlečiti pošto je reč o teškom
poremećaju ličnosti. Obolela osoba odbija lečenje i kad oseti da je otkrivena
najčešće odlazi u drugu zdravstvenu ustanovu.
Lečenje ovog poremećaja dugotrajno je i teško. Kad se sa
sigurnošću utvrdi da je reč o
ovom tipu poremećaja pristupa se psihoterapiji kako bi se
promenile navike i ponašanja osobe.
Povezani tekstovi:
ADHD je poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću. Ovaj neurološki...
Pušenje duvana nije samo rizični faktor i uzročnik plućnih i...
Šizofrenija je oboljenje koje ugrožava suštinski bitna podru...
Halucinacije su poremećaji percepcije, abnormalne senzorne p...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde