ADHD kod odraslih: simptomi, znakovi i lečenje


Kada kažemo ADHD mislimo na poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (engl. ADHD - Attention- Deficit Hyperactivity Disorder).

Siptomi kod odraslih osoba sa ADHD-om uključuju teškoće pri upravljanju vremenom, teškoće sa pamćenjem, organizacijom, emocionalnom regulacijom i još mnogo toga. Saznajte kako izgleda ADHD kod odraslih i kako se dijagnostikuje i leči.

Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću kod odraslih (ADHD ili ADD) je neurološki poremećaj koji pogađa između 2-5 % odraslih i češće se dijagnostikuje kod muškaraca nego kod žena. ADHD kod odraslih karakteriše trajni obrazac nepažnje, hiperaktivnost i impulsivnost koji utiču na posao, obaveze kod kuće i međuljudske odnose-posebno ako se ne leči. U prošlosti se ADHD smatrao dečijim stanjem, ali je sada prepoznat kao doživotno stanje koje se nastavlja i u odraslom dobu u oko 60% slučajeva. Ljudi sa ADHD-om mogu dobiti dijagnozu u detinjstvu ili u odraslom dobu. Ipak, mnogi odrasli sa ADHD-om nikada u životu ne dobiju dijagnozu. Naučnici veruju da je ADHD u velikoj meri nedovoljno dijagnostikovan kod odraslih.

Adhd

Kako ADHD izgleda kod odraslih (simptomi)? 

Simptomi ADHD-a kod odraslih uglavnom podsećaju na uobičajene znake ADHD-a u detinjstvu. Međutim, poznato je da se intenzitet simptoma-posebno hiperaktivnost vremenom smanjuje kod mnogih osoba.

Koji su česti simptomi ADHD-a kod odraslih?

Nepažnja

  • Loše uočavanje detalja
  • Teškoće započinjanja i završavanja zadataka
  • Teškoće usmeravanja i regulacije pažnje
  • Zaboravnost
  • Loše upravljanje vremenom, loše organizacione sposobnosti

Hiperfokus

Prema studiji iz 2020. godine, ljudi sa ADHD su često rasejani, ali oni takođe mogu da imaju nešto što se zove hiperfokus. Osoba sa ADHD-om može se toliko uneti u nešto što je u žiži njenog interesovanja da može prestati sve drugo oko sebe da primećuje. Ovo stanje hiperfokusa može dovesti do gubitka predstave o vremenu što takođe može izazvati nerazumevanje od strane okoline.

Impulsivnost

  • Vrpoljenje
  • Nemir
  • Često upadanje u reč
  • Prekomerno pričanje
  • Emotivna disregulacija
  • Niska tolerancija na frustraciju

Razlike u učestalosti vezane za pol

ADHD u detinjstvu identifikovan je daleko češće kod dečaka nego kod devojčica sa odnosom 5:1 u većini studija. Međutim, ove razlike u učestalosti u odnosu na pol postaju daleko manje iskrivljene sa godinama, kako se u odraslom dobu više žena identifikuje i dijagnostikuje. Nekoliko faktora može objasniti ova zapažanja. U detinjstvu, devojčice imaju manje spolja vidljivih problema od dečaka: one pate od internalizovanih problema, hroničnog umora i nepažnje, dok dečaci više ispoljavaju hiperaktivnost i agresivnost. Žene pokazuju niže stope hiperaktivnosti i češće imaju nepažljivi podtip ADHD-a, sa kasnijim početkom tegoba. Iz ovih razloga, ljudi zaposleni u zdravstvu su manje svesni ADHD-a kod žena zbog čega je manja verovatnoća da će one biti upućene na lečenje.

U odraslom dobu, veća učestalost anksioznosti i depresivnih poremećaja kod žena može prikriti ADHD koji je u osnovi svih tegoba i uticati na dijagnozu i lečenje, koji neće biti adekvatni.

Izazovi sa kojima se suočavaju odrasli sa ADHD-om

ADHD kod odraslih utiče na bukvalno svaki aspekt života, tim više ako stanje ostane nedijagnostikovano, nelečeno ili neefikasno lečeno- što sve može imati štetne posledice na psihološko stanje i kvalitet života pojedinca.

Uticaj ADHD-a odraslih na akademski i radni učinak

Simptomi ADHD-a kod odraslih poput lošeg upravljanja vremenom i loše koncentracije, odugovlačenja i zaboravnosti mogu predstavljati problem u školovanju i na radnom mestu. Mnoga istraživanja povezuju ADHD sa poteškoćama u školi (uključujući visoko obrazovanje) i na radnom mestu. Pojedinci sa ADHD-om imaju više šanse da se suoče sa poteškoćama da se zaposle i zadrže radno mesto u poređenju sa neurotipičnim odraslima, posebno ako nisu lečeni u detinjstvu.

Uticaj ADHD kod odraslih na međuljudske odnose

Simptomi ADHD-a kod odraslih kao što su loša veština slušanja, niska tolerancija na frustraciju, nemogućnost izvršavanja zadataka i impulsivnost mogu dovesti do niza poteškoća u romantičnim vezama, prijateljstvima, porodičnim vezama i drugim socijalnim odnosima.

Uticaj ADHD-a kod odraslih na zloupotrebu supstanci

ADHD i zloupotreba supstanci često su povezani. Kod odraslih sa ADHD-om dvostruko je veća verovatnoća da će im se dijagnostikovati bolesti zavisnosti u poređenju sa osobama bez ADHD-
a. Mnogi odrasli sa ADHD-om prijavljaju upotrebu supstanci poput alkohola i droga kao načina samolečenja i upravljanja simptomima ADHD-a.

ADHD kod odraslih i komorbiditet

ADHD kod odraslih retko postoji samostalno. Otprilike 60% do 70% odraslih sa ADHD-om ima komorbidni poremećaj. Prema studiji o ADHD-u odraslih iz 2006. godine:

  • oko 40% ima dijagnozu poremećaja raspoloženja
  • skoro 50% ima dijagnozu anksioznog poremećaja, uključujući socijalnu fobiju (30%) i PTSP(12%)
  • oko 15 % ima dijagnozu bolesti zavisnosti

Šta je uzrok ADHD-a?

Uzrok nije do kraja razjašnjen, ali mnoga istraživanja ukazuju na ove glavne faktore:

  • Genetika ili nasledje: ADHD je izuzetno nasledno stanje. Otprilike polovina roditelja sa ADHD-om imaće decu sa ovim stanjem. Nedavna genetička istraživanja takođe ukazuju na postojanje
    nekoliko markera koji su povezani sa razvojem ADHD-a.
  • Sredinski faktori: Studije sugerišu da je izlaganje ekstremnom stresu, trauma ili određeni toksini poput olova ili bisfenola A povećavaju ozbiljnost ADHD simptoma.
  • Poremećaji razvoja: Povrede mozga ili događaji koji utiču na centralni nervni sistem tokom razvoja kao što su prevremeno rođenje ili upotreba alkohola i duvana za vreme trudnoće mogu imati veliku ulogu u razvoju ADHD-a.

    Dijagnoza ADHD-a kod odraslih

Zdravstveni radnici koriste kriterijume iz Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM -5) za dijagnozu ADHD-a kod odraslih. DSM-5 navodi devet simptoma koji ukazuju na pretežno nepažljiv ADHD(često se naziva i ADD) i devet odvojenih simptoma koji ukazuju na pretežno hiperaktivno-impulsivni tip ADHD-a.

Odrasloj osobi se može dijagnostikovati podtip ili kombinovani tip ADHD-a ako ima najmanje pet od devet simtpoma simptoma u dva ili više okruženja- na primer, na poslu i kod kuće i da simptomi traju barem šest meseci.

S druge strane, znaci ADHD-a kod tinejdzera, odraslih i starijih osoba nisu toliko poznati. To dovodi do pogrešne dijagnoze, nesporazuma i neuspešnog lečenja. Većina ljudi, uključujući i kliničare imaju nejasno razumevanje šta ADHD znači. Oni pretpostavljaju da se ADHD izjednačava sa hiperaktivnošću i lošim fokusom, najviše kod dece. Vidljiva hiperaktivnost se pojavljuje samo kod 25% dece i 5% odraslih sa ovim stanjem.

Za bolje razumevanje ADHD-a odraslih postoje 3 ključne karakteristike ADHD-a koje objašnjavaju svaki aspekt ovog stanja:

1. Nervni sistem koji se bazira na interesima

2. Emotivna preplavljenost

3. Preosetljivost na odbacivanje

„Ljudi sa ADHD-om sve intenzivnije osećaju. Kada su u pitanju strasti, radosti i radoznalost, ovo je dobra stvar. Međutim, kod preosetljivosti na odbacivanje, preplavljenosti lošim emocijama i
besa, snažne emocije mogu biti isrpljujuće. “ - Edward Hallowell, M.D.

Procena simptoma kod odraslih sa ADHD-om uključuje sledeće procene koje se vrše sa psihijatrom sa iskustvom u radu sa ADHD-om kod odraslih:

  • medicinski pregled radi isključenja drugih stanja
  • klinički intervju za prikupljanje informacija o porodičnoj anamnezi i istoriji simptoma, posebno u detinjstvu
  • ADHD skale procene popunjene od strane odrasle osobe i/ili onih koji ih poznaju kako bi se procenili simptomi, prednosti i slabosti

Tretman ADHD-a kod odraslih

Najbolji tretman za odrasle sa ADHD-om je kombinacija psihoterapije i lekova. Potrebna je bliska saradnja sa lekarom radi prilagođavanja lekova i doze, kako bi se našla prava kombinacija ADHD tretmana za ublažavanje simptoma.

ADHD kod odraslih i lekovi

Postoje dve glavne vrste lekova koji se koriste za tretman ADHD-a:

  • stimulansi
  • nestimulansi

Stimulansi za ADHD kod odraslih

Stimulansi koji se razmatraju kao prva linija lečenja dele se u dve velike kategorije:

  • metilfenidati (Ritalin, Concerta, Daytrana i sl.)
  • amfetamini (Adderall, Vyvanse, Evekeo i sl).

Svi stimulansi su različiti oblici ove dve vrste lekova.

Nestimulansi za ADHD kod odraslih

Postoji nekoliko tipova nestimulanasa (razmatraju se kao druga linija lečenja) koji se koriste za tretiranje ADHD-a.

Nestimulansi kao što su Strattera ili Intuniv, koji su specifično dizajnirani za lečenje ADHD-a. Drugi nestimulansi koji se nazivaju “off-label” za poboljšavanje simptoma ADHD-a. Ovde spada
klonidin za ADHD, Wellbutrin za ADHD, lekovi za regulaciju krvnog pritiska ili lekovi za pospešivanje budnosti. Lekari se odlučuju za ovu vrstu lekova kada drugi lekovi za ADHD nisu efektivni zato što oni imaju sličan mehanizam delovanja na telo kao neki ADHD lekovi.

ADHD terapija za odrasle

Većina odraslih doživljava smanjenje ADHD simptoma uz pomoć lekova, ali se mnogi i dalje bore sa poslom, svakodnevnim obavezama ili niskim samopoštovanjem koje je nastalo kao posledica celoživotne borbe sa poremećajem pažnje. Lekovi za ADHD mogu neurološki regulisati mozak. Psihoterapija može organizovati i motivisati odrasle sa ADHD-om da se bore sa određenim izazovima. Među uobičajene spadaju:

  • Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT)
  • Dijalektička bihejvioralna terapija (DBT)
  • Ove terapije i intervencije u kombinaciji sa edukacijom o ADHD-u, mogu pomoći odraslima da prepoznaju mesta na kojima simptomi ADHD-a stvaraju teškoće njihovom životu i da rade na
    promeni negativnih obrazaca.
  • Promene životnog stila i prirodni lekovi za ADHD kod odraslih
  • Faktori okoline igraju veliku ulogu u težini simptoma ADHD-a kod odraslih.

Odrasli sa ADHD-ommogu pozitivno uticati na svoje simptome modifikovanjem faktora životnog stila kao što su:

  • Spavanje: Problemi sa spavanjem su česti među odraslima sa ADHD-om. Odgovarajući odmor-7 do 9 sati sna svake noći- pozitivno utiče na ADHD mozak i funkcionisanjei može pomoći u olakšavanju simptoma.
  • Vežbanje: Studije pokazuju da vežbanje ima pozitivan uticaj na ADHD mozak i može pomoći u smanjenju simptoma.
  • Dijeta: Svi imaju koristi od zdrave ishrane, a to uključuje i odrasle sa ADHD-OM, od kojih mnogi sami prijavljuju bolje upravljanje simptomima održavanjem uravnotežene dijete
  • Dodaci ishrani: Gvožđe, cink i magnezijum su često prirodno niski kod ljudi sa ADHD-om.

Mnoge osobe sa ADHD-om uzimaju ih kao suplemente, mada istraživanja o prednostima nisu konačna. Melatonin takođe može pomoći kod poteškoća sa spavanjem. Takođe, postoji puno prirodnih lekova za ADHD koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma.


Podeli tekst:

Dr Sofija Krsmanović je lekar opšte prakse iz Beograda.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Milutin Bena 24.07.2021

    Zeleo bih da se informisem u vezi : Poremecaja paznje ili ADHD Jer sam siguran da imam sve simptome Zeleo bih da se posavetujem jer sam tek od nedavno cuo za taj poremecaj i sve sto sam saznao o tome sve simptome imam i to dosta objasnjava neke stvari koje mi se desavaju


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde