Urodjene malformacije nosa

Malformacije su urođene mane oblika, vezane sa oštećenjem pojednih organa ili delova organizma, nastale usled onotogenetskog razvoja. Od urođenih malformacija glave, vrata i lica, najčešće ih srećemo baš na nosu.

Meningokele


Meningokele spadaju u grupu cefalokela, a u zavisnosti od sadržaja se razlikuju: meningokele, kada kroz rascep prolabira dura (omotač mozga) i meningoencefalokele, kada vreću hernije čine dura i druge ovojnice, a sadržaj moždana masa. Meningokele nazalne regije se dele na intranazalne (smeštene u nosnoj šupljini) i ekstranazalne. Razvojno doba ovih anomalija je rani embrioni stadijum, tako da nemaju nikakvog uticaja na eventualne kasnije anomalije kostnog skeleta lica. Dijagnostika je laka, najviše pomaže rendgenografija. Lečenje je isključivo hirurško. Cilj je ekstirpacija meningokele, plastika dure i kostnog otvora.    

Medijalne fistule nosa


Ove malformacije spadaju u širu grupu anomalija srednje linije lica. Poznate su dermoidne ciste i fistule grebena nosa. Potiču od preostalog ektoderma i sekundarne fistule. Ove druge su posledica perforacije ciste. Primarnim fistulama je otvor najčešće na polovihi grebena, a kanal ide nagore ponekad čak do ispod nosnoh kostiju i tu se slepo zavšava. Lečenje je isključivo hirurško. Recidivi su mogući.    

Atrezije i stenoze vestibuluma nosa


Kompletna srašćenja ili delimična suženja u nosu srećemo na samom ulazu, u srednjim partijama ili na izlazu to jest hoanama. Atrezije i stenoze mogu biti jednostrane ili obostrane, a u uvek je u pitanju zaostala neresorbovana membrana iz embrionog razvoja nosa. Terapija je hirurška.      


Atrezije hoana


Hoane su otvori nosnih šupljina preko kojih se održava veza sa spoljnom sredinom i gornjim spratom ždrela. Atrezija hoane predstavlja izostanak otvaranja zadnjeg otvora šupljine nosa zbog perzistiranja primitivne bukonazalne membrane. Atrezije mogu biti jednostrane, češće su obostrane. Ženski pol je više zastupljen. Pregrada je membranska, kostna ili kostno-membranska. Posledica je zaostale bukonazalne membrane membrane, koja kao što joj samo ime kaže predstavlja granicu između usne i nosne šupljine. Normalno nestaje već u sedmoj nedelji fetusnog života. Obostrana atrezija je gotovo inkopatibilna sa životom, jer onemogućava sisanje deteta, a masivna aspiracija mleka dovodi do asfiksije i letalnog ishoda. Otvaranjem usta asfiksija se smiruje. Ukoliko ne dođe do ozbiljnih komplikacija kasnije nastaju stalno disanje na usta i odsustvo razvoja ukusa i mirisa. Jednostrana atrezija samo delimično ometa disanje, pa može ostati dugo neprepoznata. Postoji jednostrana opstrukcija nosa i sekrecija gustog, lepljivog sekreta.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, kliničkog pregleda, neprohodnosti nosa za kateter, ispitivanja Politzer-ovim balonom, rendgenografije, CT-a (kompjuterizovana tomografija).
Terapija je isključivo hirurška obostrana kompletna atrezija predstavlja vitalnu indikaciju za urgentnu operaciju već u porođajnoj sali, ako se zbog otežanog disanja prepozna malformacija. U zavisnosti od sastava atrezije zavisi i hirurški zahvat. Ako je reč o čvrstoj kostnoj atreziji potreban je veliki i ozbiljan zahvat. Postoji više operacijskih metoda, ali je i ovde problem očuvanja stvorenog lumena. Recidivi su mogući, a isto tako je velika sklonost ka okoštavanju, ako je u pitanju bila kostna atrezija.  

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde