Tetanus novorođenčeta


Tetanus je teška akutna infektivna i nekontagiozna bolest koju karakterišu tonični i klonični grčevi muskulature, teški elektrolitni i metabolički poremećaji, autonomna disfunkcija i često respiratorna disfunkcija.

Uzrok nastanka

Prouzrokovač tetanusa je bakterija Clostridijum tetani, pokretan, Gram pozitivan, anaeroban, nekapsuliran bacil. Spore su veoma otporne u spoljašnjoj sredini. Prirodni rezervoar je digestivni trakt domaćih životinja (konj, goveče, ovca), preko fekalnih masa klice dospevaju u zemlju i prelaze u spore. Infekcija novorođenčadi nastaje presecanjem pupčane vrpce nesterilnim makazama, srpom i slično.

Tetanusni toksin – tetanospazmin je najjači biološki otrov posle botulinskog i samo 1 mg može da ubije sto ljudi. Toksin se resorbuje na nivou rane gde se vezuje za ganglioozide nervne ćelijske membrane i ulazi u akson, putem kojeg dospeva do motornih jedara kičmene moždine i mozga.

Klinička slika

Bolest se manifestuje grčevima, postoje dva tipa grčeva: tonični - stalni, neprekidni, ne popuštaju danima i klonični - povremeni, kratkotrajni, traju par sekundi do jednog minuta. Tetanus novorođenčeta se odlikuje kratkom inkubacijom, 3 - 7 dana, a prvi znak bolesti je pojava otežanog sisanja (dete odbija dojku) zbog pojave trizmusa ( grč muskulature donje vilice). Bolest se skoro uvek generalizuje (ukočenost muskulature lica, kontrakcija leđne muskulature, zahvaćenost muskulature grudnog koša i trbuha što dovodi do smetnji u disanju, dok su na ekstremitetima jače pogođeni mišići bliži trupu, reflektorni grčevi celokupne muskulature). Kako se javlja grč respiratorne muskulature dolazi do prestanka disanja sa pojavom cijanoze (plava, modra prebojenost) i smrti. Smrtnost je preko 80%.

Dijagnoza

Postavlja se isključivo na osnovu kliničke slike, jer ne postoji serološka reakcija za dijagnostiku bolesti.

Lečenje

Terapija je veoma složena i sprovodi se u centrima za respiratornu reanimaciju. Osnovni terapijski principi u lečenju tetanusa podrazumevaju sprečavanje dalje intoksikacije organizma (primena specifične imunoterapije), lečenje grčeva (apaurin, meprobamat, librium). Za suzbijanje pojačane mišićne napetosti daju se preparati diazepama, a u najtežim slučajevima mišićni relaksansi (pankuronijum ili sukcinilholin). Uz sve spomenuto se još daju kardiotonici, beta-blokatori, analgetici i sredstva za regulaciju acidobaznog statusa. Moraju se hitno rešavati smetnje disanja (intubacija, traheotomija i veštačka respiracija) i problemi gutanja (želudačna sonda).

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde