Akutni encefalitisi i encefalomijelitisi su zapaljenska oboljenja
mozga
i kičmene moždine, najčešće izazvana virusima direktno, ili mehanizmima
koji oni podstiču. Radi se o teškim oboljenjima nepredvidivog nastanka,
progresivne evolucije.
Uzrok nastanka
Zapaljenske promene mozga i
kičmene moždine mogu izazvati različiti izazivači. Kao najčešći uzročnici
encefalitisa navode se virusi (varicella-zoster virus, herpes simplex 1 i 2,
enterovirusi, rubella, Epstein-Barr, adenovirusi, citomegalo, influenca i dr).
Pored virusa kao uzrokovači se mogu identifikovati hlamidije, rikecije,
bakterije, protozoe, gljivice, različiti toksini, alergeni, radioaktivni zraci.
Klinička slika
Bolest se najčešće javlja
iznenada, može da prati neku poznatu
infekciju ili joj prethodi, a ponekad
nastaje i kao komplikacija
vakcinacija. Često se anamnezom dobiju podaci o
prethodnoj infekciji gornjih respiratornih puteva, enterokolitisu ili nekoj
lokalizovanoj infekciji na sluznici, koži ili limfnim žlezama. Neke
generalizovane bolesti kao što su osipne groznice mogu prethoditi ili pratiti
encefalitis.
Nekada je početak bolesti
postepen, jer više časova ili dana pre pojave manifestnih znakova bolesti,
bolesnik se žali na psihički zamor, smanjenu koncentraciju, poremećaj
raspoloženja, preosetljivost, poremećaj sna, uznemirenost, strah.
Nakon ovog prodromalnog sindroma
javlja se nagli skok temperature, glavobolja, povraćanje, poremećaj govora i
hoda, uznemirenost ili pospanost. Poremećaj svesti je čest pratilac encefalitisa
i kreće se od blage dezorjentisanosti, preko somnolencije do duboke kome.
Javljaju se fascikulacije (trzaji) mišića ili generalizovani epi napadi. Takođe
se kao znak oštećenja centralnog nervnog sistema mogu javiti hemipareze,
hemiplegije (oduzetost jedne strane), pozitivan znak babinskog i skoro 100%
odsustvo kožnih trbušnih refleksa. Moguć je nalaz oštećenja kranijalnih nerava
uz prisutne bazilarne znake (ptoza-spušten kapak, strabizam-skretanje oka u
jednu stranu, anizokorija-nejednake zenice, diplopije-duplo viđenje, pareza
facijalisa).
Lečenje
Procenjuje se efikasnost disanja
i cirkulacije i po potrebi primenjuje kardiopulmonalana reanimacija, zatim se
bolesnik hitno transportuje u bolnicu. Kod encefalitisa uzrokovanih
poznatim bakterijskim uzročnicima (lues, borelioza) treba primeniti specifičnu
antibiotsku terapiju. Ne postoji puna saglasnost o korisnosti kortikosteroida u
lečenju cerebralnog edema kod encefalitisa. U veoma teškim slučajevima sa
velikim edemom mozga, pored kortikosteroida treba primeniti i drugu
antedematoznu terapiju. Za tu svrhu koristan je manitol. Vertiginozne smetnje
se mogu kupirati ampulama klometola.
Primena antivirusnih lekova opravdana je u
slučajevima sa dokazanom virusnom etiologijom. Aciklovir se smatra lekom izbora
u lečenju Herpes simplex i Varicela zoster virusne infekcije.
Kod bolesnika sa konvulzijama
treba primeniti fenobarbiton natrijum, diazepam ili midazolam. Ekstrapiramidene
hiperkinezije leče se haloperidolom ili hlorpromazinom. U slučaju psihomotornog
nemira treba primeniti ampule haloperidola, klozapin ili hlorpromazin i druge
neuroleptike.
Kod većine bolesnika, naročito
onih sa poremećajem svesti treba dati antibiotike širokog spektra radi zaštite
od sekundarnih infekcija. Ukoliko bolesnk nije u stanju da
uzima hranu i tečnost na usta, treba davati infuzije fiziološkog rastvora,
glukoze i natrijum hlorida u dovoljnim količinama. Posle nekoliko dana mora se
pribeći hranjenju pomoću nosno-želudačne sonde. Nega bolesnika usmerena je na
mere protiv dekubitusa i sprečavanje respiratorne i urinarne infekcije. Motorne
slabosti se moraju što pre lečiti fizikalno, a govorni defekti logopedski.
Dobila sam dijagnozu bolest motornog neurona. Zanima me koje bi testove na viruse i bakterije i parazite trebalo da uradim da bih isključila iste kao okidace. Hvala
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde