Amnezija predstavlja odsustvo,
gubitak pamćenja.
Gledano klinički, postoje tri vrste pamćenja koje se razlikuju u trajanju sećanja:
Gledano klinički, postoje tri vrste pamćenja koje se razlikuju u trajanju sećanja:
- neposredno pamćenje - trajanje sećanja iznosi nekoliko sekundi, npr. sećanje imena osoba ili telefonskog broja
- kratkotrajno, recentno pamćenje - prisećanje događaja posle nekoliko minuta, sati ili dana; kratkotrajno pamćenje može se definisati i kao sposobnost učenja i spremanja novih informacija i mogućnosti njihove reprodukcije nakon nekog vremenskog intervala, npr. minuta, nekoliko sati ili dana
- dugotrajno pamćenje - sećanje nekoliko meseci ili godina nakon događaja.
Uzrok nastanka
Amnezija može biti organskog porekla, posledica
traume mozga ili patoloških promena u nekim moždanim područjima, ali može se javiti i kao posledica preteranog uzimanja psihoaktivnih sredstava, usled oštećenja centralnog nervnog sistema ili staračkih promena ili psihogena, nastala obično posle nekog teškog emocionalnog šoka. U praksi se organska amnezija najčešće vidi zbog oštećenja dubljih moždanih struktura ili moždane kore, i to posle povreda (potresa mozga, nagnječenja ili kontuzije mozga), davljenja ili neuspelog vešanja ili posle težih trovanja, epileptičkog napada, delirantnih pomućenja svesti ili sumračnih stanja, poremećaja moždane cirkulacije ili degenerativnih promena pojedinih delova mozga.
Klinička slika
Ako osobe posle povrede glave deluju svesno i razgovaraju, ali se posle tih događaja ne sećaju, reč je o anterogradnoj amneziji. Te osobe nisu sposobne da zapamte nove događaje. Ovaj oblik amnezije pokriva izvesno vreme i posle očiglednog vraćanja svesti i uspostavljanja kontakta sa okolinom. Najčešće se vidi posle pretrpljenog potresa ili nagnječenja mozga, kad može biti udružena s retrogradnom amnezijom. Anterogradna amnezija izazvana je nesposobnošću stvaranja slika sećanja i njihovg zadržavanja. Ovaj oblik amnezije jedan je od pouzdanih kriterijuma za procenu težine oštećenja, odnosno povrede mozga.
Dijagnoza
Kod bolesnika koji imaju izražen poremećaj pamćenja pre svega treba isključiti organski uzrok. Zato posle uzimanja podataka o smetnjama (dobijenih od samog bolesnika i/ili njegove pratnje) i kliničkog neurološkog pregleda, koji uključuje i detaljno ispitivanje bolesnikovog pamćenja, sledi obrada koja se sastoji od: laboratorijske analize krvi i moždane tečnosti, snimanja električne moždane aktivnosti (EEG), kompjuterizovane tomografije (CT) ili magnetne rezonance (NMR) mozga. Neurološki status se nadograđuje testovima mentalnog statusa. Najčešće se orijentacijski koristi opšteprihvaćen, tzv. minimentalni status koji omogućava kvantifikaciju oštećenja.
Lečenje
Lečenje amnezija u svakom slučaju zavisi od uzroka koji je doveo do poremećaja tj. oštećenja pamćenja. Zapravo se leči sam uzrok. U nekim slučajevima rezultat je potpuni oporavak pamćenja, ali nekada oštećenje ostavlja trajne posledice na pamćenje.
Povezani tekstovi:
Ukoliko kupovina i snalaženje sa novcem prilikom plaćanja po...
Za razliku od nesanice koja se u kraćem trajanju relativno d...
Profesor Gavin Giovannoni izdvojio je Srbiju kao primer dobr...
Multipla skleroza bolest kod većine obolelih karakteriše sme...
Sin mi je imao udes povredu kicme udarac u glavu .ima amneziju nicega se ne seca dali ima nada dace mu se vratiti pamcenje
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti