Ja sam lekar


Ja sam lekar. Recite, kome treba da se izvinim zbog toga? U ovom opštem ludilu, i sistemu poremećenih vrednosti, kome da se pravdam za svoj časni poziv? Znam da će ionako sve što bih mogla reći, ma koliko da je istinito, zvučati kao izlizana fraza o neprospavanim noćima, o hiljadama pročitanih stranica knjiga, o vremenu koje više ne mogu vratiti.

Medicina je bila moj izbor, moja želja, iskrena i neugašena, i ne mislim da sam nešto posebno, niti se žalim. Ali u ovom društvu, osećam se kao da sam kriva, eto, baš zato što sam se školovala, kriva i za to što se neko drugi nije toliko školovao.

Bili ste na budžetu, kažete, kao da neko nekome brani da bude na budžetu, da uči, da se trudi i radi? Kao da moje roditelje ništa nije koštalo šest godina izdržavanja i školovanja studenta. Šta vam to dugujem, recite?

Kažete odlične su vam plate, ne znate i ne radite ništa, podmitljivi ste i bahati. Kao da smo vam smrtni neprijatelji. Kažete to tako, da zažalim za svakim minutom vremena i truda koji sam vam posvetila. Onako, volonterski. Za svu brigu, za svo interesovanje za vaš problem, za moju naivnu želju da vam pomognem. Kažete to, a očekujete sve – moguće i nemoguće. Zar zaista nikada niste videli požrtvovanog, čestitog, običnog, normalnog lekara? Da li vas je neki takav pregledao ikada? Da li ste videli entuzijazam mojih mladih kolega, i veliko iskustvo i znanje onih starijih? Da li ste videli uslove u kojima se radi, sa kakvim nedostatkom opreme, kadra? Zar niste nekad bar primetili da dajemo sve od sebe, da radimo najbolje što možemo? Ili vam baš svi lekari prvo kažu dobar dan pa traže pare?

Ne kažem, ima kukolja i ima mnogo problema. Ima i među nama neradnika, neznalica i lopova. Ali to nije većina, to nikako nije većina. Koliko suludo zvuči što to ovako naglašavam, a moram. Mnogo je neutemeljene hajke i povika, pre svega kroz određene medije koji nas sve godinama ponižavaju, i prave jaz između lekara i bolesnika, upravo tamo gde ne bi smelo da ga bude. Čitate pompezne naslove, poluinformacije i netačne informacije, verujući tome što vam se servira. Da se bar upola piše o onim lepim i plemenitim primerima kojih takođe ima u ovom i ovakvom srpskom zdravstvu, najgorem u Evropi, kako kažu. Da je bar manje mržnje i zavisti i nepoverenja. A da se više ceni trud, rad i znanje. Ako nas sve oterate i poubijate, hoće li vam onda biti bolje?

Možda ovde lekari nisu potrebni, možda je sve u tako savršenom redu pa su lekari najveći problem ove zemlje. A možda nam, svima skupa, nema pomoći. Ovo je Srbija, zemlja koju volim, zemlja mojih predaka, zemlja u kojoj ću ipak, blesavo se nadam, ostati, pa makar me ubili. I da će jednog dana ova, a ne neka druga, biti zemlja moje dece, i biti bolje mesto za sve nas.

Odbijam da verujem ovome što vidim – da moj narod likuje što je jedan dobar čovek i lekar danas ubijen. Odbijam da verujem da me mrzite. Odbijam da prestanem da se trudim i da radim najbolje što znam. Verujem zaista da samo ako pođemo od sebe može se nešto promeniti na bolje, možda. A možda su to samo moje vetrenjače, ali rizikovaću. Ja sam samo lekar, volonter. Ništa više, i ništa manje od toga, Srbijo.

Izvor: BeliMantil, Ana Ostojić

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 5

  1. Gorki 26.11.2014

    Vaše izlaganje je iskreno i ljudsko, otvoreno i direktno, sasvim primjereno jednom mladom, časnom intelektualcu opredjeljenom da bude koristan član društva. Čestitam vam ne samo na hrabrosti nego i na elokvenciji i percepciji ambijenta u kome živimo zrelijoj nego što bi od mladog čovjeka očekivali. Vaš glas je glas svakog ljekara koji iskreno i časno obavlja svoj posao, koji je nadasve težak i zahtjevan jer je posao ljekara više misija nego poziv, više način života nego profesija i kroz vijekove je bio posebno cijenjen, rekao bih najcjenjeniji jer je i najvažniji. Komentari koje sam pročitao govore mi da ljekari nažalost ostaju neshvaćeni, da vaš članak koji bi svakoga morao dirnuti u dušu ostaje dalek za pojedince. Ostaje mi samo da vjerujem da se radi o pojedincima i da će se stvari promjeniti nabolje. Uostalom šta drugo ostaje nego da vjerujemo. Uostalom kao što i sami kažete, u ovom čudnom vremenu mora biti i takvih kao što ste vi. Mislim da ste vi upravo temelj na kome počiva ono što je zdravo i perspektivno. Zato istrajte, bez obzira na prepreke, vaša misija je da ovo društvo činite boljim i vi to činite. Ne očekujte zahvalnost i razumjevanje činite to zbog sebe i misije koja vam je povjerana.


  2. nnnnnnnn 23.08.2014

    Postovani smatram da nisam dobila odgovarajacu terapiju udz lazarevac patim od asme imala sam gusenje niko nije hteo ni da me poslusa pluca a kamoli da mi da odgovarajucu terapiju. Ostavljena sam u hodniku da cekam pregled 3 sata pod napadom asme kad sam stigla na red nisu mi dali nikakvu terapiju. Ni ti poslusali pluca, pitali su e sta uzimam od lekova kad sam rekla rekli su to je to i rekli mi da izdjem napolje ptitom su bili vroma dtski, trazila sam uput da proverim pluca nisam ga dobila. Trazilasa, m blanko recept da mogu neometano da uzimam lekove koje su mi potrebni medjutim ostala sam i bez njega. Pre toga sam bia u hitnoj nisu me primili a dz zdravlja zbog popunjenog btojs pacijrnata ostavljena sam pod napadom asme gusenja da cekam drugu smenu. A kad sam primnjena nisam dobila odgovarajucu terapiju. Odgovarajucu terapiju sam dobila kad sam istog dana otisla kod privatnog lekara u ordinaciju tu sam dobila kiseonik nekciju i inhalaciju koja mi je bila potrebna. Postvaljam jednostavno pitanje sta sadam ja smatram da su prava zdrastvena u ovoj zemlji ugrozena i dostojanstvo ljuckosti poljuljano do ktaja. Ko me da se obratim da se resi moj problem sta da radim. Ikako da dobijem odgovarajuci uput da ispitam moje problem asme koji nosim drugog razreda druge skole kako da dobijem ofgovarajucu terapiju nako ju smatram da imam pravo/molim vas pomozite mi kako da se resi moj problem ko me da se obratim sra da radim nadam se da ce te ofovotiti na moje pisannje i da ce ti pomoci da resim moj problem nadam se da vam nisa, m oduzela mnogo vremena hvala postovanje snezana milosevic nena lazarevac


  3. radmila puhaca 22.05.2014

    Veoma dobro znam sve o cemu ste pisali. Takodje smo skolovali sina i znamo koliko studije medicine kostaju. O pogromu koji smo prosli za vreme njegovih studija ne zelim da pisem. I to se desava na pojedinim fakultetima medicine u ovoj zemlji. Naravno da je otisao ali tek na trecoj godini studija. Ne zelim da sirim pricu. Glavu gore i napred. Od svoje dece nista ne ocekujem. Za ovu situaciju niste krivi vi. Kome se pravdate? Svasta sam dozivela kad sam slomila kuk. Pregledao me je abdominalni hirurg i poslao kuci. I opet ne pljujem po vasoj struci.


  4. Maja 14.05.2014

    Podržavam vas u potpunosti. Dobro znam šta znaci kad vas svi blate, struku i vas. Nažalost ja sam sa fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, završavam master studije, generacija 2007-2008. Eh kad bi neko pričao o onim kvalitetnim stručnjacima, mojim kolegama, sposobnim i veoma pametnim gde bi nam bio kraj. . . Nazalost ljudi ne znaju ništa o tome, kod nas su čuli samo za korupciju i nerad. Mnogo mojih kolega zaslužuju svaku pohvalu jer svaki dan rade na sebi, bave se strukom i daju sebe 100% . Ovi koji vas kolektivno blate nisu većina, mnogi dobri ljudi ne dopisuju se na forumima i ne pitaju preko neta. . . Zato podrska vama, sve dok radite svoj posao savesno i vredno polako podizacete svest ljudi pa makar i vi sami, dobar glas se cuje daleko, ne brinite. . . Veliki pozdrav! Maja-niš


  5. Jasmina Miloevic 08.05.2014

    Postovana, nemojte se nikom izvinjavati za ono sto volite i casno radite. A to da se likuje zbog necije smrti je van pameti! Samo pitam ja vas, casnog lekara, sta je sa pacijentima koji su pogresno leceni, koji se ne lece jer nemaju para, onih koji su greskom lekara upokojeni. Evi i danas slucaj vasih kolega iz cacka, koji su setali bolesnu zenu koja je na kraju preminula. Moji roditelji su stekli pune radne penyije 92 i 96, a kada su pre par god oboleli, brat i ja finansiramo lecenja jer bi davno bili upokojeni da su ih lecili lekari zc krusevac ili kc nis. Trebalo je da prodju meseci maltretiranja da majku smestim u kc nis sa aneurizmom, izmaltretirali su je maximalno od marta do jula i nista nisu uradili! A onda smo platili pregled najboljeg strucnjaka. . . . . . I tako stalno, vise i ne dozvoljavamo da idu po dz, jer to je maltretiranje i izivljavanje osoblja na koje uvek reagujem. Bogu hvala radili smo razne poslove da prezivimo, sada imamo da roditeljima omogucimo zasluzenu negu koju su vec platili (godinama izdvajajuci u zdravstveni fond) i mi je dobro placamo ali ne zalimo i za sve imaju vremena kad vide novac! Jos stranu valutu, samo da vidite tu ljubaznost i servilnost. . Vasu struka je ne beli vec crni mantil-toliko ga vase kolege brukaju! U zdravstvu nema kukolja u zitu, vec obratno: ima po koje zrno zita u njivi korova. Vama puno srece, jos jednom nikom se ne izvinjavajte, zelim vam da ostanete i opstanete medju euroljubcima i pomognete bolesnima, bolesnima i starima za casnu platu! Jasmina miloevic.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde