Dan srca


60% smrtnosti u Srbiji izazivaju kardio-vaskularne bolesti

„Šifra zdravlja“ i promena životnih navika kao preduslov za prevenciju


Fond Srbije za vaše srce održao je  danas konferenciju za novinare povodom održavanja Nedelje srca  21. septembra,  sa ciljem da se u javnosti  ukaže na važnost prevencije kardio- vaskularnih bolesti.  

Na konferenciji su učetvovali Akademik prof. dr Miodrag Ostojić, predsednik Fonda Srbije za vaše srce, Doc. Dr Nevena Karanović, zamenik ministra zdravlja u Vladi Srbije, Dr Vladan Šubarević, član gradskog Veća zadužen za zdravstvo i Dr Djurdja Kisin, načelnik Centra za promociju zdravlja, institut „Batut“

Svetski dan srca, 21. septembar će se, tradicionalno, obeležiti u Beogradu nizom manifestacija:
  • U 9.00 časova svi zainteresovani gradjani moći će da daju krv na obeleženim punktovima u Knez Mihajlovoj ulici da bi im se merila količina šećera i lipida u krvi i tako utvrdio i faktor rizika od kardiovaskularnih obolenja.  
  • Od 10.30 časova kod spomenika Pobedniku na Kalemegdanu, a u 11h počinje šetnja zdravlja Kalemegdana, čija je trasa do Trga Nikole Pašića.
  • Na samom Trgu Nikole Pašića, na informativnim štandovima zainteresovani gradjani će moći da, u razgovoru sa pristunim lekarima, saznaju koja je to „šifra zdravlja“ koja doprinosti zdravom životu i prevenciji kardio-vaskularnim bolestima.
  • Od 13h u velikoj dvorani Doma sindikata sve zainteresovane gradjane očekuje bogat i besplatan informativni i muzički program,  koji će voditi Mirjana Bobić- Mojsilović i Mićko Ljubičić. U muzičkom delu programa učestvovaće Vasil i Zafir Hadžimanov, Inspektor Blaža, Cune Gojković i Usnija Redžepova.

Bolesti srca i preventiva

Bolesti srca i krvnih sudova imaju razmere globalne epidemije. U svetu je 1990. godine, od kardiovaskularnih bolesti umrlo je  5 miliona ljudi u razvijenim i 9 miliona u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.  Predvidja se da će, ukoliko se nastavi sadašnji trend oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, 2020. godine u razvijenim zemljama umreti oko 6 miliona ( što je porast oko 20% u odnosu na 1990.godinu), a u nerazvijenim i srednjerazvijenim zemljama čak 19 miliona ljudi ( što je porast od oko 110% u odnosu na  1990. godinu)U ovakvoj statistici Srbija zauzima neslavno treće mesto na svetu, odmah iza Rusije i Ukrajine, sa smrtnošću od ovih bolesti i  i do dva puta većom nego u razvijenim  zapadnim zemljama. Medju najznačajnijim, činiocima ( takozvanim faktorima rizika) koji doprinose nastaku bolesti srca i krvnih sudova spadaju: pušenje, šećerna bolest, visok krvni pritisak, visoke masnoce u krvi, starija životna dob i porodično opterećenje.
Na pojedine činioce ne možemo uticati i ne možemo ih lečiti i to su : uzrast, pol i nasledni faktori, dok na druge možemo delovati, a to su: pušenje, visok krvni pritisak, visoke masnoće u krvi i šećerna bolest. Dokazano je da se preventivnim lečenjem može postići značajno produženje života ljudi i to u kardiovaskularnoj medicini, najviše od svih drugih oblasti medicine. U tom smislu, možemo se složiti sa konstatacijom da su bolesti srca i krvnih sudova pre 80. godine života bili naša  greška, a ne Božija volja ili greška prirode.

"ŠIFRA  ZDRAVLJA" –  DA LI ZNAŠ SVOJ RIZIK?

Što više faktora rizika imate, postoji veći rizik, za obolevanje i umiranje od bolesti srca i krvnih sudova. Za svaki od faktora rizika postoje idealne vrednosti, koje su predstavljene tzv.“šifrom  zdravlja“. Ako živite po“ šifri zdravlja“ verovatno ćete živeti 3 do 10 godina duže, neko oni koji ga se ne pridržavaju.

0 - PUŠENJE

U Srbiji  više od trećine stanovnika svakodnevnio i povremeno puši dok je dve trećine izloženo duvanskom dimu, kod kuđe i na radnom mestu. Svest o štetnim posledicama  duvanskog dima po zdravlje ima jedva nešto više od polovine stanovništva.  Ukoliko prestanete da pušite vaš rizik će se smanjiti  od 50%-70%

3 - FIZIČKA AKTIVNOST

Dve trećine stanovnika Srbije slobodno vreme provodi fizički neaktivno, dok samo četvrtina stanovnika vežaba tri puta dnevno. Trećina  zaposlenih bavi se poslom koji ne yahteva fizičku aktivnost.

Ukoliko počnete redovno da vežbate možete smanjiti rizik  za 30%

5 - ISHRANA

 Sveže povrće i voće konzumira svakodnevno samo polovina stanovnika Srbije, a isto  toliko ljudi jede ribu manje od jednom nedeljno. Svaki peti odrasli stanovnik Srbije nije razmišljao o izboru načina ishrane i nikad nije razmišljao o zdravlju

 Zdrava ishrana ima bolji efekat od najbolje savremene terapije, a uz to je i ukusnija. Jedna od preporuka za zdraviju ishranu možete smanjiti vaš rizik za preko 70% je  sledeća:
  • crno vino – 150 mL  dnevno
  • riba – 115 g, tri puta nedeljno
  • crna čokolada – 100 g dnevno
  • voće i povrće – 400 g dnevno
  • beli luk – 4 g  dnevno
  • badem – 13 g dnevno

140 - HIPERTENZIJA:

 Skoro polovina odraslih stanovnika Srbije ima povišen krvni pritisak, ili se leči od visokog krvnog pritiska. Tek svaka treća osoba sa povišenim krvnim pritiskom, zna za svoju bolest, dok samo polovina uzima lekove za snižavanje krvnog pritiska.

Maksimalna vrednost gornjeg (sistolnog) krvnog pritiska za zdrave ljude iznosi 140 mmHg, dok za osobe sa višim rizikom za nastanak bolesti srca iznosi 125 mmHg.  Ukoliko krvni pritisak snizite za samo 5-6 mmHg,  smanjićete vaš rizik  za preko 40%.

5 - UKUPNI HOLESTEROL ( formula za „bolesne“  је 4)

Idealan nivo ukupnog  holesterola u krvi kod zdravih osoba je око 5 mmol/L, dok je za osobe sa višim rizikom  око 4 mmol/L.  Ukoliko snizite nivo holesterola za 10%,  smanjićete vaš rizik za 20-30%.

3 - LOŠ HOLESTEROL

Idealan nivo lošeg holesterola u krvi (tzv.LDL holesterol) kod zdravih osoba je  3 mmol/L,  dok je za  osobe sa višim rizikom oko 2 mmol/L.

0 - GOJAZNOST I ŠEĆERNA BOLEST

Samo trećina stanovnika Srbije je normalno uhranjena, dok svaka druga osoba ima prekomernu težinu. Gojazne osobe su 2003. Godine na  globalnom nivou živele  2 godine kraće od normalno uhranjenih, dok će ukoliko se sadšnji trend nastavi živeti čak 5 godina kraće.

Ako smanjite telesnu težinu za 10% smanjićete vaš faktor rizika za 30%


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde