Uticaj medija na muško-ženske odnose


Savremeno društvo praktično je nezamislivo bez medija, koji su odavno postali sastavni deo svakodnevnice, tako da bi funkcionisanje čoveka današnjeg vremena bilo nezamislivo bez ogromnog priliva informacija koji nude. Odraz njihove ekspanzije i uticaja na društvo je enorman i sa tendencijom ka još većem porastu, što se najbolje može uočiti transgeneracijskim posmatranjem.

Pisanje pisama izumrlo

Nekada su ljudi najintenzivnije komunicirali putem žive reči, ili pisama. Telefon je bio izum koji je doneo ukidanje vremenske i prostorne distance u komunikaciju koja nije direktna. Danas se najčešće i sa ljudima iz komšiluka, kao i sa onima koji žive na drugom kontinentu, komunicira putem interneta. Naravno da se ovakav uticaj medija utkao u sam razvojni put ljudi predstavnika novih sajber generacija, tako da su mediji evidentno postali faktor koji učestvuje u formiranju same ličnosti, izbijajući po svom značaju na sam vrh hijerarhijske lestvice, tik pored porodice i vršnjačke grupe. Da se kao i na mnoge druge segmente naših života to odražava i na muško- ženske odnose, kao i na same predstave o sebi koje ljudi formiraju, dokazi su mnogobrojni.

Nažalost, ove poruke i dalje obiluju sterotipima i predrasudama, ali uz obogaćenje i dopunu jedne iskrivljene slike realnosti, naročito u zemljama u tranziciji. Mediji nas svakodnevno „bombarduju“ prikazima muškaraca i žena. Poruke koje mediji šalju različite su za žene i za muskarce i oni kreiraju posebne, prepoznatljive, uglavnom stereotipne slike žena i muskaraca.

Stereotipi su pojednostavljene i vrlo često iskrivljene mentalne slike. Javljaju se uz određenu polnu grupu i podrazumevaju čitav niz karakteristika, bilo fizičkih, bilo psihičkih, koje tu grupu opisuju i određuju. Priroda stereotipa vezanih za muški pol karakteriše pripadnike ovog pola kao agresivnije, bezosećajnije, nezavisnije, objektivnije, dominantnije i aktivnije od pripadnika drugog pola. Žene su pasivnije, pričljivije, nežnije i osećajnije.

Ženska meta-bogat i uspešan muškarac

Stereotip da žena treba da bude lepša od muškarca veoma je raširen širom sveta. U savremenom svetu najviši socijalni ideal predstavlja mlada i lepa žena udata za bogatog i profesionalno uspešnog muškarca. Vrlo ružni i neprivlačni muškarci, ako su oženjeni ženstvenim i privlačnim ženama, obično se doživljavaju kao mnogo lepši, sposobniji i uspešniji u društvu. S druge strane, činjenica da je žena udata za zgodnog muškarca, nema nikakvog značaja za procenu njene ličnosti. Ako ambiciozna žena
nije udata, nije koketna i ako se trudi da dođe do cilja neseksualnim sredstvima, obično se doživljava kao muškobanjasta, a želja za uspehom tumači se posledicom kompleksa inferiornosti. Žene se svakodnevno, putem medija, podsećaju da je mit o ženskoj moći vezan za njen šarm i ženstvenost, i da se ženi bez seksualne privlačnosti teško otvaraju bilo koja vrata, bez obzira na obrazovanje i oštrinu duha. Posledica toga je da one u proseku ulažu mnogo veću energiju i materijalna sredstva za negovanje tela i održavanje svoje lepote, nego u razvoj svog duha i individualnosti.

Zadržavajući ovaj stereotip, žene upadaju u zamku, jer uprkos svojoj želji da postanu slobodne i samostalne, prihvatajući standarde koje im društvo nameće, negujući svoje telo više nego svoj duh, od sebe stvaraju objekat i plen i troše mnogo vremena i energije tražeći potvrdu svoje lepote, umesto svojih sposobnosti i svoje ličnosti. Žene koje viđamo u medijima su uglavnom mlade, atraktivnog fizičkog izgleda, u funkciji „ulepšavanja“.

Mladi ljudi, pogotovo mlade devojke, osećaju snažan pritisak medijskih prikaza koji im sugerišu da je fizički izgled prioritet. Mediji su deo jedne ogromne mašinerije koja ima za cilj da ostvari profit aktiviranjem najdubljih, sveprisutnih i opšepoznatih strahova, želja i nadanja ženske populacije.

Medijska eksploatacija seksualnosti

Što se tiče seksualnosti, mediji uglavnom eksploatišu seksualnost. Prisetite se reklama koje gledate na TV i u novinama. Reklame su prepune seksualnih aluzija, jer je seksualnost ono što prodaje proizvod. Uprkos vetrovima emancipacije koji planetom duvaju skoro ceo vek, žene još žive pod tiranijom postojećih shvatanja o standardima ženske lepote i u strahu da mogu biti odbačene i zamenjene lepšim, mlađim i seksualno privlačnijim ženama. Lep izgled žene postaje njena uniforma, bez koje joj se može lako desiti da izgubi radno mesto i bude zanemarena u poslu ili u braku. Privlačno lice i telo ženi mogu osigurati ekonomski oslonac, sigurnost i uspeh u društvu. Obična žena nalazi se u psihološkoj rastrzanosti između objektivnih uslova i očekivanja okoline. Sa televizijskog ekrana joj se projektuje lik uspešne poslovne žene novog veka, ona u svako doba dana mora besprekorno da izgleda, da nosi modernu garderobu, da je šarmantna i seksi. Sa druge strane, ona mora i besprekorno da kuva, pere veš, podiže decu, održava kuću. Naravno, u realnosti ovo je nemoguće ostvariti, tako da žena počinje da sumnja u sebe i da se pita da li je sve u redu s njom. Kod žene se stvaraju kompleksi i nesigurnost. Ženi se navodno otvaraju vrata za karijeru, ali ako ne zasnuje porodicu do određenog roka, okolina je sažaljeva i posmatra kao neadekvatnu ili „neostvarenu”. Porodica je ipak „pravo” merilo njenog „uspeha”.

A šta je sa muškarcima?  Kako se oni snalaze u ovakvom vrednosnom sistemu i kriterijumima privlačnosti?

Muškarci su u medijima prikazani kao aktivni, ozbiljni i stiče se utisak da se oni bave jako važnim stvarima. To je ideal koji oni teže da ostvaruju, što naravno nije nimalo jednostavno. U svakodnevnom životu muškarci su samo ljudska bića, koja se takođe suočavaju sa svojim ograničenjima, strahovima, problemima, ali i osećanjem velikog pritiska usled očekivanja i kriterijuma koji se pred njih postavljaju. Takođe, nesigurnost u sopstvenoj polnoj ulozi je velika cena koje muškarac u savremenom svetu mora da izdrži, kao posledicu preuzimanja sve većeg broja društvenih uloga dostupnih suprotnom polu. Istovremno i dalje su prisutna predrasudna mišljenja da postoje neke socijalne uloge koje se za muški pol smatraju nedopustivim i neoprostivim, kao što su na primer kućni poslovi, ili čak i briga o deci.

Pored socijalno osnažene žene muškarac se oseća pozvanim da se takmiči i dokazuje, stalno u strahu da će ispasti gubitnik. Oseća se ugroženo i strahuje od gubitka svoje pozicije u polnoj ulozi, sa kojom blisko povezuje svoju seksualnu ulogu dominantnog osvajača, i često može izgubiti seksualnu moć ili adekvatnost ukoliko se na drugim životnim planovima oseća neostvareno.

Svi gube

Nažalost, u potrazi za idealnom partnerkom koja bi trebalo pored besprekornog fizičkog izgleda da zadovolji i još mnogobrojne zahteve poželjnih osobina ličnosti i socijalnih veština, preuzme brojne porodične uloge i domaćinske poslove, često u sudaru sa realnošću bivaju razočarani diskrepancom između očekivanja i mogućnosti. Ili se suočavaju sa nedostupnošću željenog objekta, koji je, nasuprot njima u potrazi za drugačijim vrednostima i stoga trajno nedostižan. U potrazi za idealizovanim slikama dozvoljavaju realno dostupnim, mogućim partnerkama i prilikama da budu propuštene, usled uverenja da imamo neograničene mogućnosti izbora. Dakle to je rat, ali u njemu nema pobednika, ima mnogo poraženih.

Lažni moral

Posledice koje ovakav medijski trend ima poprilično su velike, ali i jasne. Standardi koje ovakav životni stil nameće povremeno zaista izlaze iz okvira ostvarljivog i dostižnog. Ukoliko jednu opšteprihvaćenu pojavu svetskih razmera pokušamo da preselimo na naše prostore, situacija postaje još gora. Specifični društveni momenat u zemlji i nepovoljne tranzicione okolnosti takođe su se veoma nepovoljno odrazile na oba pola. Ono što u našim uslovima muškarcima dodatno otežava situaciju je nedovoljno mogućnosti za samoostvarivanje i uspeh. Osećanje ugroženosti često je zapravo njihova surova realnost. Muška deca iz radničke klase su tokom svog odrastanja u devedesetim mogla da „biraju” između dva puta kojim će se pokušati da se uzdignu iznad očaja svog okruženja- ili kroz kriminal ili kroz sport. Devojčice su, sa druge strane, bile upućene na samo jedan - one se okreću jedinom početnom „kapitalu” koji imaju- svojim telima.

Mlada i lepa sa ružnim i bogatim, par našeg doba

Dolazi do opšteg fenomena gde devojke izlaze sa starijim, imućnijim muškarcima i kriminalcima. Mladi muškarci, ne shvatajući poziciju u kojoj se žena nalazi, svaljuju krivicu na žrtvu i time samo doprinose lažnom moralu koji opravdava nasilje nad ženom. Ovaj model biva svesno guran kroz popularnu kulturu i medije. Nikada u zemlji nije bila veća beda i nikada nismo imali više kurseva za manekenke i fotomodele. Na televiziji nikad nije bilo više glamura. Mladim ženama se dokazuje da se jedino svojim izgledom mogu probiti. Lansiran je stereotip izgleda koji muškarci navodno žele i kome se žena mora prilagoditi da bi bila primećena i prihvaćena. Postoji jasan kalup fizičkog izgleda i odeće na koji se žene ugledaju. Robovanje izgledu je glavna odlika čitave generacije žena. Kroz spotove, reklame i muzičke emisije turbo-folka, stanovništvo je dobijalo poruku šta bi trebalo da bude njegov sistem vrednosti, kako se treba ponašati i oblačiti, koje ličnosti i profesije treba vrednovati. Mladi su kroz emisije različitih stanica dobijali svoje uzore, i tako bili upućivani kako da formulišu i konstruišu svoj seksualni identitet. Ove poruke bile su u znaku vrednosti potrošačkog društva. Turbo-folk postaje srpska kultura, koja propisuje poželjne standarde ponašanja, odevanja, osećajnosti i stavova prema životu, edukujući svoju publiku da ceni luksuz, prihvati potrošački mentalitet.

Turbo-folk

Turbo-folk stil je, dakle, kroz medijsku prezentaciju potpuno obeležio medijsku i kulturnu scenu Srbije poslednje decenije 20. veka, a aktuelno je prisutan i danas. Muško-ženski stil u turbo-folku od muškarca je očekivao da bude opasan, robustan, muževan. Tip muškarca je mačo, koji vozi skupa i brza kola, nosi najnoviji model mobilnog telefona, apo potrebi može da potegne i pištolj. Njegovu osnovnu preokupaciju i sistem vrednosti čini novac, nabilo koji način stečen. On je kriminalac ili, češće, novi srpski biznismen. Žene služe tome da ih on ,,troši”. U ženi koju izabere za svoju saputnicu obožava sopstvenu snagu i moć.

Lažni idoli

Mladi muškarac prinuđen je da prihvati ovakav nasilnički obrazac muške seksualnosti da bi u takvom svetu potvrdio svoju muškost. Žena u turbo-folku je poželjni objekat i roba . Ona svojim izgledom treba da privuče muškarca, da ga uzbudi. Njena privlačnost treba da potvrdi status muškarca u čijem je društvu, ili, pak, da predstavlja statusni simbol u muškarčevom odsustvu, uz pomoć večernjih haljina, uske garderobe, odeće poznatih modnih kreatora, skupe obuće i nakita. Ovakvom izgledu se na kraju milenijuma pridodaju silikonske grudi i efekti plastičnih hirurških intervencija na licu, kao modni hit, u cilju postizanja što ,,savršenijeg” izgleda.

Raspad morala

Usled siromaštva i raspada moralnih normi dolazi do zabrinjavajuće prostituizacije žene u medijima. Ova moda konstantno se plasira na televiziji, i u nedostatku boljeg identifikacionog obrasca u ovim kriznim vremenima sledi je zapanjujuće veliki broj, pre svega mladih, žena, kojima televizija nudi iluziju brzo dostižne slave i statusa. Verovatno je suvišan komentar da ovakva vrsta poruke poslata mladima je više generacija formirala po principu potpuno pogrešnih, ali vrlo čvrsto usvojenih obrazaca ponašanja. Kompletan nedostak zdravih alternativa koje bi bile ponuđene, i potpuni izostanak rada na sebi i stvaranja socijalnih veština, u cilju poboljšanja kvaliteta odnosa sa okolinom praktično da su mlade ljude stavili pred svršen čin. Univerzalne etničke norme i pravila dospevaju u drugi plan, ili bivaju potpuno zanemarene.

Površni vrednosni sisitem

Površni vrednosni sisitem dovodi do stvaranja površnih odnosa, površne komunikacije i nedostatka razumevanja, sve veće otuđenosti i duhovne praznine. Usled neinvestiranja energije u razvijanje intelektualnih, socijalnih i pre svega emotivnih sposobnosti i kapaciteta, i veština potrebnih da one dostignu potrebni nivo, komunikacija postaje nekvalitetna, i distancirana.  Upravo tu leži paradoks da se nasuprot opadanja kvaliteta komunikacije povećava njen kvantitet.

U savremenom svetu neograničenih mogućnosti kontaktiranja i komunikacije bez ograničenja i prepreka, prostornih i vremenskih, novi modeli donose i nove dileme i nedoumice. Da li telefonska komunikacija,sms poruke, mailovi, chat čine da smo jedni drugima pristupačniji i dostupni u svakom trenutku, ili je to zapravo privid, jedna pseudobliskost koja nikako ne može zameniti pravu, koja bi trebalo neminovno da uključuje i neverbalnu komponenetu?

Internet chat

Da li je slučajnost da novi programi za chat podrazumevaju imitaciju života, gde jedni drugima korisnici internet usluga u pauzama kucanja poslovnih sadržaja šalju poljupce, zagrljaje i poklone? Razmenjujemo baš ono što nam nedostaje, čineći to možda suviše olako i ne pridajući značaj koji takvi izlivi osećanja treba da podrazumevaju. Ono što se nameće je da se paralelno razvijaju oblici kvazi komuniciranja i vrednosni sistemi lažnog morala koji plasira potrošačko društvo.

Postavlja se pitanje kako će se mlade generacije snalaziti u sve prisutnijem trendu virtuelne stvarnosti i mnogobrojnih mogućnosti koje ne iziskuju ulaganje i investiranje u emotivnom smislu. Emotivni odnosi na ovakav način u najmanju ruku poprimaju drugačiji oblik, ako nije preoštro reći da se razvodnjavaju, gube suštinu i kvalitet. Jedno je svakako sigurno, o krajnjem ishodu bićemo obavešteni putem medija.


Podeli tekst:

Autor Milena Stamenković

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 7

  1. Pubertetlija 02.05.2013

    Ja imam 14 godina i eto, ja sam dokaz da i mladi rade nešto na internetu da se edukuju. Članak je odličan, i mogu reći da neke od navedenih stvari primećujem kod mene i mog društva. Ne volim da ćaskam na internetu i zbog toga najčešće ispadne kod prijatelja da ne volim da komuniciram. A ja zapravo obožavam da se družim. . I kada dođe do neke žurke, ono što je najbitnije jeste da sve u pozama se uslikaju da bi mogle da promene naslovnu na fejsbuku. Svugde se nadmeću ko može više poljubaca da pošalje i ko može više da iskaže prisnost na komentarima u slikama. Sve ispadne na kraju krajeva izveštačeno i licemerno, to je samo radi izgleda da su one tako bliske, ne gaje se više prava prijateljstva. Nema prisnosti i emocije jer i mladi gledaju samo da iskoriste ono što mogu da dobiju od drugog, ako više ne pruži to što žele, jednostavno ga zamene. Moje drugarice mogu satima da pričaju o svojoj figuri, o figuri drugih devojaka, o tome koliko trebaju da smršaju, da se ugoje. Neke su zaposlene u avonu da bi dobile popust na proizvode. Skoro sve koje mogu da to priušte nose markiranu odeću i obuću i imaju predrasude prema stvarima koje nisu poznate marke. Ovo ja viđam iz dana u dan i ne znam više ja šta da činim jer ispadam kao neki izrod ako me te stvari ne interesuju, ako ne pratim serije, ne kupujem magazine sa modom i ne gledam kako da privučem pažnju. Zar na kraju ja treba da počnem da se degradiram da bi me prihvatili? Sve ovo samo potvrđuje ovaj članak.


  2. katarina 14.01.2010

    Nazalost ovakvi tekstovi su dostupni ljudima koji su vec upoznati sa ovom temom, i koji se pre svega slazu sa istom. Ono sto je dostupno su upravo oni materijali o kojima autor i pise! Sve je vise mladih koji se povode linijom manjeg otpora, uzivaju u nekim povrsnim stvarima. . Sve je vec receno u tekstu, ne bih da ponavljam. Samo bih rekla da se slazem, i da je na nama da ovakve misli prosirimo, a ne da samo jadikujemo i optuzujemo mlade kojima je ovo najdostupnije (neki i ne znaju za bolje) . . . Mada, opet, svako zivi svoj zivot kako mu odgovara, ne zalazem se za ispiranje mozgova drugih ljudi kako rade nesto pogresno. . . . Vrlo je tanka linija izmedju optuzivanja i pomaganja. . Morate priznati da je internet doneo i mnogo dobrih stvari, pa kako bismo ovo i procitali. Jos jedna odlika ljudskog roda-licemernost. Samo je stvar u umerenosti, treba covek da radi ono sto mu prija. Eto mozda sam skrenula sa teme, ali nadam se najboljem za ovaj sve


  3. Heal the world 09.11.2009

    Samo i jedino od svesti ljudskog bica zavisi da li ce prihvatiti prave ili lazne vrednosti. Cinjenica je da su mediji krivi zbog plasiranja laznih slika o zivotu i egzistenciji, cime stvaraju devijacije u mozgovima, plitkoumnost, uspavanost... Jasno je da oni to rade zarad senzacionalizma koji stvara profit. Takodje su i produzena ruka "onih" koji vladaju ovim svetom i kojima odgovara da "stado/robovi" budu hipnotisani. Njhov cilj je unistenje ljudske vrste, opet zarad profita koji se sliva i treba da se sliva samo i iskljucivo u njihove dzepove. Kontradiktorna cinjenica je da istovremeno propagiraju radjanje/produzetak vrste, a onda daju blagoslov za odlazak u ratove, ubacuju viruse koji razboljevaju i unistavaju, pa zaradjuju na lekovima i tako u krug... I to sve pospeseno kroz medijsko bombardovanje i mentalno razaranje i oboljevanje. Iako su se mediji kakve danas poznajemo razvili u XX veku, ova planeta tako funkcionise kroz vekove! Zlo menja oblike i u vecitoj je borbi sa dobrim koje uvek strada i ne moze da izdrzi pritisak. Zato su dobri u izlolaciji, nemocni, psihicki rastrojeni, depresivni... O svemu ovome najbolje govore filmovi koje su neki hrabri ljudi napravili: zeitgeist, zeitgeist addendum, ezoteric agenda, end game, kymatica, jesus camp... Ostaje nam jedino da jedni druge osvescujemo! "if you wanna make the world a better place take a look at yourself and then make a change" (michael jackson)


  4. Zdravko 22.09.2009

    Ovaj tekst o musko zenskim odnosima je odlican, ali steta je sto slicnih tekstova i komentara nema vise i u stampi ili na televiziji. Izgleda da je vlastodrscima i stalo da ovaj narod bude sto gluplji, te mu se svakodnevno ispira mozak na sve moguce nacine. Televizija je cudo velikih potencijalnih mogucnosti ali nazalost izvrsena je zloupotreba iste na narod. Kad prosecan covek sedne ispred tv-a on brzo biva hipnotisan i pasiviziran i - spremljen za ispiranje mozga - pogledajte samo kako bezobzirno to koriste razni manipulanti i bukvalno silom zakucavaju u glavu gledaoca razne besmislene reklamne gluposti i bljuvotine npr. Usred nekog interesantnog filma kad je coveku paznja najaktivnija. Normalan covek brzo dolazi se do zakljucka da je sve to bolje i ne gledati i ne citati jer je kolicina smeca koju dobijamo pride sa odredjeniom informacijom enormno je velika da se sve zajedno to vise ne isplati. Utroseno vreme je produktivnije i pametnije iskoristiti na drugi licni nacin. Licno predlazem svima da prestanu biti zombiji koji hipnotisano gutaju sve sto im se nudi, mnogo je lepse i korisnije nesto licno promisliti i uraditi a uz to cete i otkriti da je pravi zivot nesto sasvim drugo no sto nam crtaju pokvareni politicari.


  5. Draganica 28.07.2009

    Odusevljena sam tekstom, zaista! Mislim da bi mnogo mladih trebalo da procita ovaj tekst. Jako je poucan, uprkos cinjenicama koje su porazavajuce! Ja se nadam da ce ljudi shvatiti sustinu svega ovoga i preduzeti nesto po tom pitanju...  A to je mnogo vise komunikacije oci u oci, a manje internet zabave, koja nas samo udaljava od bliskih, iskrenih razgovora...


  6. Iv 28.06.2009

    Svesni smo da je primecen dominatan uticaj medija na vec dovoljno moralno posrnulu populaciju, od manipulacije, preko masovnog hipnotisanja do nacionalnog zaglupljivanja od strane pojedinih programa i kanala. Ne svidja mi se sto se zene danasnjice prikazuju kao virtualne kurve koje muskarac moze kupiti za "malo parica"! Iako je ovo muski svet (uzgred koji ne bi postojao bez zena), tih istih koje svojim poslednjim trzajima i vapajima pokusavaju da promene i prosire svest nacije-emancipacijom i ravnopravnoscu!! Ne neguju danas samo zene kult lepog i negovanog tela, to je deo evolucionog toka. Sta je sa sve prisutnijim - metroseksualcima koje vecina zena slave ako nista drugo onda zbog usvojenog veceg nivoa licne higijene!! Da ne pricamo o sve vise prisutnoj pornografiji i sex teroru gde god se okrenemo, koji isto plasiraju mediji, bombardujuci frustiranu i zbunjenu psihu nasih muskaraca koji su vec dovoljno hormonski napaceni. Svuda je prisutna i lako dostupna. I upravo je to sve sinonim za zensku degradaciju i upravo ih ti isti i stvaraju-mediji i muskarci. Jer za cije je to sve oci? (u 90 odsto slucajeva zena je upravo predmet i objekat tih online ili tv fantazija) !!! Zbog te iluzije muskarci dozivljavaju zene kao sex simbole, robu, ozivele pornografske postere a ako koja u kom slucaju se ne prilagodi toj zamisli bice odbacena!! Ipak mislim da su muskarci ti koji za sada vise dobijaju, preko medija naravno, ali i da je vreme za prevazilazenje alijenacije, 4p sistema-pejdzer (sada mobilni), pistolj, pezo i plavusa... Kao i uopste svakom vulgarisanju i degradaciji zena!!!


  7. DARJA 23.06.2009

    Potpuno se slažem sa navedenim tekstom jer sam majka dva mladića (22 i 19 godina), koji nisu okupirani internet komunikaciom da su pored računara 24 h i ne pomeraju se od njega, ali zato vrlo često kada udjem u sobe svojih sinova po nešto da popričamo, dok im je puštena muzika sa računara, ili nešto drugo traže po internetu poruke pogotovo kod mladjeg sina samo stižu od devojaka, drugova. Zbog velikih razdaljina i veoma skupih izlazaka, a mladi uglavnom nemaju zaposlenje, mnogim mladim ljudima internet komunikacija je zamena za realnoženje jer obično nisu u mogućnosti da u svoju kuću pozovu 20-tak ljudi istovremeno, a preko interneta je to sve moguće, bitna je razmena mišljenja, onog pozitivnog što nije moguće uputiti nekom ko nije tu prisutan (odnosno ne postoji u stvarnom životu) , zbog toga nam se mladi otuđuju sve više, a kako će se snaći sutra sa svojom decom kada ne mogu jedni sa drugima u stvarnom svetu i kakve će nam to unuke odgajiti ako ništa ne preduzmemo. Takođe smatram da je jedan od najznačajnijih faktora pored ekonomskog i faktor prostora, jer na žalost u našem društvu mladi ako nemaju evropski plaćen posao nisu u mogućnosti da plate sebi zaseban stan, a čim nisu u mogućnosti da u svoj prostor organizuju druženje, kako mislite da mogu da se druže sa nekim, na ulici, šta nam je to donelo? Dilere droge, made narkomane, kriminal, prostituciju, šta još donose ovi novi uslovi - neuslovi života našoj mladoj generaciji koja bi već trebala da stvara svoje porodice jer setimo se naših deda i baba koliko su imali godina kada su dobili naše roditelje, koliko dece su imali, gde su živeli, ko im je pomagao i od čega su živeli realno? Imaju li naša deca te uslove preživljavanja ili ako nismo mi zaposleni ili smo bez redovnih prihoda ostali cela porodica je osuđena na ulicu i propast


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde