Može li se umreti od straha?


U već uobičajenoj frazi "umreću od straha", za neke ljude moglo bi da bude istine. Lekari kažu da čak i zdravi ljudi mogu da umru od straha, odnosno od posledica nekog traumatičnog događaja.

Za mnoge ljude, povišen nivo adrenalina koji uzrokuje gledanje filmova strave i užasa, više je zabavan nego zastrašujući. Srce vam radi ubrzano, dlanovi se znoje ali znate da ćete izaći iz bioskopa kad se film završi.

Međutim, realan susret sa životnom opasnošću, poput terorističkog napada ili prirodne katastrofe, izaziva daleko veći stres.

Dr Martin Semjuels sa Medicinskog fakulteta u Bostonu, stručnjak je za uzroke iznenadne smrti.

Na smrt preplašen

"Da li se čovek može uplašiti na smrt? Da. Postoje neopozivi dokazi da čovek, pod izvesnim okolnostima, može da umre od straha", tvrdi dr Semjuels koji je proučavao slučajeve mnogih ljudi koji su umrli pod stresnim okolnostima.

On kaže da je fizička reakcija često uzrokovana onim što on naziva odgovorom "sukobi se ili beži". Emocionalna reakcija pokreće čitav niz procesa - nervne ćelije emituju hemijske supstance u krvotok, zenice se šire, disanje ubrzava, krv dotiče u mišiće, to stvara višak energije, potrebne da pobegnemo ili se sukobimo sa opasnošću.

Za najveći broj ljudi, sindrom "beži ili se sukobi" traje vrlo kratko: "Hemikalija ide nazad u krvotok, rad srca se vraća u normalu i mi se opuštamo", izjavio je za Glas Amerike dr Samjuels.

Prevelika šteta po srce

Međutim, nisu svi takve sreće. Bez obzira da li je u pitanju gubitak voljene osobe ili pretnja od neposredne opasnosti, dr Semjuels tvrdi da postoje osobe čije srce pretrpi preveliku štetu.

"Mislim da je svaka osoba potencijalno izložena ovom riziku. Svi mi u sebi nosimo malu 'bombu'. Svi smo izloženi riziku. Ukoliko se nađemo u situaciji da je stres dovoljno snažan, ako nema izlaza, bilo ko od nas može umreti pod takvim okolnostima", upozorio je dr Semjuels.

I statistike su zastrašujuće: Svetska zdravstvena organizacija beleži da svake godine najmanje 12 miliona ljudi umire od srčanog ili moždanog udara. Američko Udruženje za praćenje srčanih bolesti procenjuje da iznenadni smrtni slučajevi čine gotovo polovinu infarkta sa smrtnim posledicama u SAD.

Mnogi umiru u roku od jednog sata od prvih simptoma, čak i pre nego što stignu u bolnicu. I dok je većina istraživača fokusirana na ono što je već poznato o srčanim bolestima, izgleda da postoji sve veća naučna zainteresovanost da se pronađe razlog zbog čega neki ljudi umiru i bez prethodnih simptoma bolesti.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 3

  1. ivan 23.10.2010

    Da li moze da se umre a da ni od cega bolujete


  2. ivan 23.10.2010

    Da li moze da se umre iznenada a da ni od cega ne bolujete


  3. milorad 26.07.2009

    U proslom ratu u Hrvatskoj, bio sam blizu smrti, cini mi se blize nego svom tanjiru. U akciji oluja bio sam zarobljen, potom nevidjeno maltretiran, ukupno oko 4 meseca. Dozivljeni strah je bio toliki, da sam vrsio i veliku i malu nuzdu bez wc solje! Cudo je sta sve covek prezivi. Naravno, danas nosim posledice tih dogadjaja, i nosicu ih dok sam ziv. To vi znate, zar ne? Pozdrav.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde