Mobing na poslu - istinite priče


Mobing je reč koja se sve češće čuje među nama. Poslodavci ne biraju sredstva da dođu do svog cilja, a žrtve pokušavajući da zaštite sebe i svoju porodicu prolaze kroz pakao. U nastavku pročitajte pet istinitih priča: 

Direktor škole uništava me i danas

Kao rukovodilac računovodstva u Višoj školi za obrazovanje vaspitača, radila sam punih 19 godina. Zbog nezakonitog rada direktora škole M. P. bila sam prinuđena da ga prijavim nadležnim organima da bih zaštitila svoj lični i poslovni integritet, a istovremeno i ustanove u kojoj sam radila. Zbog obraćanja tužiocu i policiji bila sam psihički zlostavljana,  zlostavljana na poslu i to pismenim naredbama da u najkraćem roku obavim zadate poslove. Direktor je prestao sa mnom da komunicira i za sve važne konsultacije obraćao se drugoj službenici. Bila sam izolovana od kolektiva jer niko nije smeo javno da razgovara sa mnom, ali su se zato van škole ili telefonskim putem izvinjavali. Svi su mi govorili da ne smeju da pričaju s mnom, u protivnom preti im otkaz.

Nepravilnosti u mom radu nije bilo. U svojoj nemoći, direktor je posegnuo za izmenom Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta. Novim pravilnikom predviđa posebne uslove za šefa računovodstva - ekonomski fakultet i položen stručni ispit za vršenje poslova samostalnog vođenja poslovnih knjiga. To je uradio da bi stvorio mogućnost za moju eliminaciju sa tog radnog mesta.

Završila sam višu ekonomsku školu, imala sam 19 godina rada na poslovima samostalnog vođenja knjiga u istoj školi, od ukupno 23 godine staža, položen stučni ispit, zvanje samostalnog računovođe, završenu školu za rad na računaru. Na osnovu oglasa za popunu radnog mesta šefa računovodstva prima drugo lice, a da moj radni status nije rešio. Tri meseca sam bila na bolovanju zbog herpesa dobijenog zbog stresa.

 Mobing je moja svakodnevica. Posle tri meseca dolazim na posao i nakon deset minuta dobijam rešenje da je za mojim radom prestala potreba i da me šalje na plaćeno odsustvo u trajanju od 45 radnih dana, a nakon toga šalje me na godišnji odmor. Po isteku odsustva i godišnjeg odmora dobijam rešenje o prestanku radnog odnosa kao neraspoređen radnik. Povela sam radni spor. Dobijam spor. Istovremeno je Opštinsko javno tužilaštvo na osnovu moje prijave zbog davanja nezakonitog otkaza podiglo optužnicu protiv direktora. Do danas taj process nije okončan.

Direktor je podneo predlog za reviziju Vrhovnom sudu i na moje zaprepašćenje Vrhovni sud ukida odluke nižih sudova, proglašava da je tužbeni zahtev neosnovan i odbija ga uz obrazloženje da za mene nije bilo drugog radnog mesta u školi ni van nje. Uz nove dokaze da je po sistematizaciji bilo slobodno mesto knjižnjičara u biblioteci, pokrećem novi zahtev za obnovu postupka. Moj zahtev nije prihvaćen i tako sam iscrpla sve zakonske mogućnosti za pravednim rešenjem. Jedino što sam dobila je nalog da platim sudske troškove i troškove advokata koga je škola angažovala.

Moj zlostavljač je i dalje direktor sa 66 punih godina života. Pošto, izgleda, o njegovom odlasku u penziju, odlučuje on lično (nadležni organi ne žele da primene zakon) ostaće direktor do kraja života. Kada je on u pitanju, očigledno je o kakvoj se ličnosti radi, kao što je i potpuno jasno da sam ja žrtva brutalnog mobinga  koji se nada mnom vrši, nažalost, uz podršku sudova i Ministarstva prosvete.

Smatram da su mi ugrožena ljudska prava, Ustavom zagarantovana, i tražim zaštitu i pravdu za sebe i svoju porodicu.

                                                                                                                                                             S. R.

Mito i korupcija među inženjerima

Žrtva je više puta obaveštavala razne institucije da je progonjena nezakonito, sramotno i nemoralno od rukovodstva svoje mito-i-korupcijafirme. Generalni direktor podneo je prijavu protiv nje za navodnu klevetu sa neosnovanim i izmišljenim razlozima i obrazloženjima. Žrtva, koja ima duži radni staž u firmi u odnosu na druge diplomirane inženjere, raspoređena je na neadekvatno radno mesto gde njene kvalifikacije i iskustvo ne mogu da dođu do izražaja. Gotovo trideset godina radi u istoj firmi. Tokom radnog staža vršila je stručni nadzor nad važnim poslovima, ukazivala na brojne propuste kod ugovaranja i izvođenja radova.

Sve je počelo raspisivanjem javnog konkursa za isporuku i montažu 129 klima uređaja (vrednosti  preko milion evra). Upoznata sa činjenicom da će se dva puta ugovoriti montaža radova, žrtva o tome pismeno obaveštava direktora upozoravajući da će firmi biti pričinjena šteta oko 250.000 evra, kao i da postoji osnovana sumnja da su radovi na drugim objektima ugovarani sa oko 30 % većom cenom od tržišne.

Žrtva je poslala 18 prijava Ministarstvu rada, ministru i Inspekciji rada u vezi sa ovim slučajem. Išla kod inspektora i podnela  oko 15 prijava Ministarstvu za kapitalne investicije, ministru i inspekciji tog ministarstva, oko 10 prijava Upravi za javne nabavke republike Srbije i direktoru te uprave, ali ništa konkretno niko nije preduzeo.

Dok je na godišnjem odmoru, u pomenutoj firmi za personal donose rešenje sa iskonstruisanim obrazloženjem po kojem je žrtva raspoređena na radno mesto u Pančevu. Cilj je jasan: kao nezgodnog svedoka žele da je udalje iz Beograda. Ona odmah podnosi tužbu nadležnom sudu protiv tog rešenja. Za tri godine nije održano nijedno ročište. Ne znajući više šta da radi, sva pisma koja je slala direktorima, sada je predala novinaru lista Balkan. Objavljen je članak. Nakon toga žrtvi su vrlo retko dodeljivani poslovi i to minimalnog obima, a plata joj je smanjena. Iako je oko desetak puta pismeno tražila da je više  radno angažuju i adekvatno isplate,  nikada nije dobila nikakav odgovor.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      S.A.

Moralne vrednosti (izgleda) nisu važne

Tek nedavno sam shvatila da problem vezan za mene i moj posao ima svoje ime i da nisam usamljena u njemu. Na neki način bilo mi je lakše. Videla sam način kako da pokušam da rešim svoj problem koji traje već 3 godine. Naime, radim na Kopaoniku već 20 godina. Radila sam na radnom mestu domaćice hotela. Tada je na Kopaonik "doveden" A. J. sa suprugom i postavljen na mesto upravnika hotela a njegova supruga na mesto domaćice. To znači da sam ja bila pomerena sa svog radnog mesta bez ikakve prethodne najave, upozorenja, obrazloženja... To je za mene bio šok. Raspoređena sam na mesto nadzornice u hotelu.

Sve to veoma teško sam podnela, pala sam u depresiju, suze su bile deo mog svakodnevnog života. Shvatila sam da postoji ogromna količina ljudske zlobe i zavisti. Videla sam koliko su ljudi spremni nisko da se spuste, da pogaze osnovne moralne vrednosti da bi ostvarili svoje ciljeve. Napominjem da sam pobornik ideje pozitivnog razmišljanja, pozitivne energije, ali sam tada, kao i sada,  počela da sumnjam u sve to. Tražila sam pomoć od pravnika u firmi, Inspekcije rada, ali, nažalost, svi su mi rekli da je sve po pravilu i pravilnku firme. Direktor može da te rasporedi na bilo koje radno mesto. Pomenut je i otkaz ugovora ukoliko bih nastavila da isterujem pravdu.


kopaonikPošto sam majka troje dece, a moj muž ne radi, potisnula sam sve emocije i poniženja i nastavila sam da obavljam svoj posao kao da me niko nije povredio. Radila sam na tom radnom mestu sa SSS dve godine. Nakon toga, uspela sam da pređem na drugo radno mesto, mesto šefa odeljenja informatike. Nažalost, sve je to kratko trajalo. Promenjena je kompletna garnitura rukovodilaca, promenjen sindikat, promenjeno je i moje rešenje na prethodno. Moja viša škola je svima smetala pa sam bila prinuđena da se izvinjavam zbog svog obrazovanja.

Sada sam na mestu nadzornice higijene u hotelu. Napominjem da je moj muž pre desetak dana išao da razgovara sa direktorom zato što su on, njegova žena i njihovi istomišljenici plasirali laži ne samo o meni već i o svim ostalim kolegama koji su bili u okruženju prethodnog direktora.
Direktor je mom mužu rekao sve najgore o meni: da sam arogantna, preterano ponosna, da sve gledam sa visine, da uvek ističem svoje obrazovanje, da me niko ne voli… Suprug je pokušao da me brani, ali bezuspešno. Razgovor je završen bez ikakvih rezultata. Direktorova je bila poslednja. Zahtevao je da "spustim loptu" i da prihvatim ponuđeni posao jer to je, po njegovom mišljenju, moj maksimum.
Kako naći izlaz iz ovakvog stanja, nisam pametna.

                                                                                                                                                                           M.P.

Moberi utiču i na zdravstvo

Oblik mobinga, koji postaje sve češći kod nas, je mobing pripadnika profesionalne elite u Srbiji što ukazuje na veoma opasnu konotaciju i na pojave koje su kao vrlo negativne već poznate istoriji čovečanstva.  Moberi u ovom tipu mobinga su ličnosti koje u našem društvu političkim sredstvima, protivprirodno i apsurdno počinju da vladaju i domenom visokog profesionalnog rejtinga, u okviru profesije kojoj uopšte ne pripadaju. Ovi moberi ne deluju samo na nivou psihološkog maltretiranja, već sprovode mobing sa dvostrukim ciljem. Jedan je zadovoljenje patološke potrebe mobera za mobingom, jer to svakako karakteriše njihov psihološki profil, a drugi zadovoljava njihovu ogromnu materijalnu satisfakciju. Zloupotrebom političke moći koju poseduju, oni postižu oba navedena cilja.

Radim u zdravstvenoj ustanovi. Kao i u drugim  javnim institucijama, upravni odbor je taj koji odlučuje o važnim pitanjima poslovanja. Njegovi članovi su obično politički moćnici iz lokalne samouprave. Sva ova tela imaju obavezu da odluke donose po zakonu, a ne po raznim aršinima. Nažalost, u praksi nije tako.

Mehanizmi za ovakav mobing, a koji su na raspolaganju moberima, su zloupotreba zakona i zloupotreba institucija. Institucije države za osiguranje vladavine prava koriste se za njeno rušenje i za sprovođenje mobinga. Pripadam profilu ličnosti koji moberima smeta, ne zbog nesnalaženja u poslu ili početništva u istom, već iz razloga dokazanog profesionalnog rejtinga i korektnog obavljanja funkcije direktora jedne zdravstve ustanove.

S obzirom na to da je reč o javnom interesu građana, zdravstvu, da bi se on zloupotrebljavao u privatne svrhe mobera, potrebno je da se direktor “uklopi” u očekivanu poslušnost u izvršavanju tih interesnih naloga. U nemogućnosti da se to desi, ličnosti kao što sam ja, postaju žrtve veoma brižljivo i detaljno organizovanog mobinga. To za mobiranu žrtvu ima niz teških duševnih posledica, posebno ako ona posegne za zakonom i konvencijom EU zagarantovanim ljudskim pravima.

U poslednjih nekoliko godina suočavamo se sa izrazitim nepoštovanjem zakona. Donošenje novih zakona i unapređenje vladavine prava i demokratskih institucija samo je deklarativno, a iza tog paravana stvaraju se izvanredne okolnosti za delovanje svih mobera, a naročito onih koji imaju i političku moć. Razvijeno je neverovatno idolopoklonstvo i najnižoj političkoj moći, koja menja sve druge mehanizme u društvu i razvija sistem vrednosti koji sa stvarnim vrednostima nema dodirnih veza.

U stvarnosti se suočavamo sa činjenicom da interesi građana nisu predmet delovanja institucija koje su definisane kao takve i da je svaki građanin ove zemlje zapravo žrtva mobinga naših političara.

Stručnost i ispravno rukovođenje budžetskim sredstvima, stvarna integracija u Evropu, a ne samo deklarativna, nije interes opisanih mobera, već dobra zloupotreba svega toga. U toku dvoipogodišnjeg poslovanja, sprovedeno je 12 kontrola mog poslovanja, po anonimnim prijavama, koje su zapravo naručene i većinom sprovođene, čak i na nivou tužilaštva. Prijave su inače neuropsihijatrijskog sadržaja, sa tendencijom što bezočnijeg blaćenja. Po njima su, kao da se baziraju na najpreciznijim argumentima, sprovođene iscrpne i detaljne kontrole, van onoga što je zapravo prijavljeno, samo da bi se “nešto” našlo.

Slučajno, stekla sam potrebna znanja iz pravnog i ekonomskog domena pa sam mogla u velikoj meri da nadzirem i uredim rad tih službi i dovedem poslovanje i do administrativne perfekcije. Moberi su se našli u situaciji da plan koji bi inače sigurno uspeo, ovde nije dao rezultate, jer je moje poslovanje bilo na nivou “preispravnog”. Sve kontrole pokazale su ispravnost u radu ustanove.

Nakon toga, po zakonu, usledio je konkurs za izbor direktora apotekarske ustanove, na kojem je takođe pokušana moja opstrukcija i mobiranje u toku konkursa, što nije uspelo. Naime, sa poslovnom biografijom i rezultatima u radu i stručnim kvalifikacijama, ja sam bila ubedljivo najreferentniji kandidat na konkursu i ubedljiva u prednosti u odnosu na ostale kandidate.

Na konkursu sam izabrana za direktora i predložena za imenovanje na mandat od četiri godine. Moberi su se onda skoncentrisali na postupak mog imenovanja. Nakon izbora na konkursu, da bi moje imenovanje moglo biti sprečeno, “pakovanjem” u zakonske okvire, opet je uključena "mašina" od strane mobera, koja je radila i u toku prethodnih godina.  Opet se šalju anonimne, ali sada i potpisane prijave (jer je obezbeđeno da potpisnik neće odgovarati uprkos lažnim navodima) i nakon konkursa, na kome sam izabrana kao najbolji kandidat za direktora državnih apoteka regiona. Po lažnoj prijavi sprovodi se kontrola od strane inspektora za privredni kriminal i tužilaštva.

Ova detaljna kontrola pokazala je ispravnost poslovanja. Za mene lično, bila je vrlo traumatična, s obzirom na okolnosti. Mogla sam i očekivati lažno pripisivanje nečega, pa potom dugoročno dokazivanje neistinosti, što sada i preživljavam u daljim fazama istog mobinga.


Moberi su onda doneli bezočnu odluku u momentu kada je zakon nalagao moje imenovanje.                                           apoteka

Oni su rešili da jednostavno prekrše zakon, brutalno i moćno. Posledice toga dobro su proučene. Sami moberi ih neće snositi  jer sve postupke u mobingu donose na nivou kolektivnih tela, koja nikada neće odgovarati. Materijalne odštete snosiće zaposleni koji istovremeno sa mnom trpe isti mobing na višestruke načine.

Efekti po mobirane su strašni. Javnost poprima uverenje da su žrtve zaista kriminogene osobe. Ako stalno kao žrtva dajete izjave u postupcima ovakvog tipa i pravdate se da niste ni za šta krivi, okolina, pa čak i porodica, počinje da se pita u čemu je stvar. Prosto je apsurdno za svaku logiku običnog građanina da se ove institucije upotrebljavaju “a da nečeg nema”.

Običan građanin živi u ubeđenju da do delovanja takvih institucija dolazi samo opravdano. Tako se blati i dežavuiše, decenijama dokazivana i potvrđivana profesionalnost mobirane žrtve, njen socijalni status, ugled cele njene porodice i njeno mesto u društvu. To, naravno, izaziva neminovno patnju i potom zdravstvene probleme. Osim osnovnih šteta koje nastaju zloupotrebom javnog interesa građana, indukuju se nove štete kod pojedinčnih žrtava.

Sve ovo trpi moje maloletno dete i moj otac koji živi sa nama, inače, težak kardiološki pacijent. Nakon prijema sudskog poziva o istrazi povodom prisluškivanja vozača koje ne postoji, svestan svega što sam decenijama činila i učinila u svom profesionalnom rejtingu, moj otac dobija infarkt i umire u bolnici u mom prisustvu, nakon dodatne nebrige lekara tokom višečasovnog trajanja akutnog infarkta.

Posledice po moje zdravlje i psihološki doživljaj svega ovoga u bezočnom mobingu su ogromne. Osećam krivicu prema porodici koja zapravo strada zbog mojih rezultata u poslu i stručnog rejtinga. Osećam se krivom zato što sam uspešna i profesionalno priznata kao stručnjak. Sve ovo prati dodatni mobing od strane nezakonito imenovanog direktora-marionete, koja mene raspoređuje na najniže farmaceutske poslove uprkos najvišim apotekarskim kvalifikacijama u ustanovi. Ona šikanira sve zaposlene koji se iole prijateljski i normalno, a kamoli sa poštovanjem, ophode prema meni. Njima umanjuje platu, raspoređuje ih na neadekvatne poslove, preti im...

Meni je u ustanovi uskraćeno pravo odsustva zbog smrti oca, uskraćeno mi je i pravo na ostatak starog, kao i na novi godišnji odmor. Na kraju mi je uskraćena i egzistencija na porodičnom nivou. Suprug i ja ostali smo bez posla.

U momentu kada sam po tužbama sudu dobila konačne presude kojima sam morala biti najpre vraćena na radno mesto, a potom imenovana na mesto direktora apoteke, jer je rešenje nezakonito, postavljene koleginice poništeno, meni je uskraćena i plata i sprečen povratak na radno mesto.

Mobing pripadnika profesionalne elite, priznatog od institucija EU, nametanjem ličnosti bez rejtinga, uz drskost da se isti mobing sprovodi nad opšte poznatim rezultatima moje profesionalne ličnosti, uz angažovanje “gorila” privatnog obezbeđenja u zaštiti svega suprotnog javnom interesu građana u zdravstvu, dovodi do straha svih zaposlenih, koji su pisanom peticijom svojevremeno meni dali podršku. Njihov strah za egzistenciju, definisan je pitanjem: ako su njoj uglednoj i poznatoj u struci, smeli sve ovo da urade, šta bi tek meni, anonimnoj osobi?

Sa ovakvim mobingom je najteže nositi se i on izaziva i ogromne posledice i po žrtvu i po opšti interes građana, jer žrtva obavlja svoje radne zadatke na poslu u okviru javnog interesa.

                                                                                                                                                                  M. J.

Jedna sudska presuda

Opštinski sud u Jagodini, po tužbi novinarke protiv glavnog i odgovornog urednika za krivično delo zlostavljanja i mučenja, doneo je presudu kojom zlostavljača proglašava krivim zato što je kao službeno lice zlostavljao (novinara - urednika) i prema njoj postupao na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo.

novinarkaGovorio joj je da je glupa, da ne zna da radi svoj posao, cepao pripremljene tekstove, izbacivao je iz kancelarije u prisustvu kolega, lomio stvari po kancelariji i lupao stvarima po stolu, kompjuterskoj opremi sve u njenom prisustvu. Isterivao ju je iz kancelarije rečima:"Marš napolje, kupi prnje i tornjaj se". Govorio joj da ne može da radi sa njom jer mu smeta njen miris, glas, smeh, prisustvo. Zahtevao je da ne dolazi na posao jer mu smeta njeno prisustvo. Ponašao se nedolično govoreći:”Ne kupuj mi sveću i cveće, a savest neka te grize ako hoće. Ja ću da se ubijem!”
Pričao je da oštri noževe i čisti puške, da bi bilo bolje da se spremi i da ide kući. Pretio joj je, zbog čega je mobirana često plakala.

Zlostavljač je osuđen jer je bio svestan svega što je učinio, ali žrtva je dobila spor zbog nečeg još važnijeg,  zbog solidarnosti svojih kolega koji su u toku sudskog postupka hrabro istupili i potvrdili priču žrtve.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 19

  1. Branislav Marinković 19.12.2015

    Put do pravde je veoma spor, ali treba biti uporan i dosledan svojim stavovima. Ja sam tužio komercijalnu banku za mobing, jer mi nisu dodeljeni poslovi koji su mi pripadali po pravilniku o organizaciji i sistematizaciji, kako bi me lažno optužili i smenili sa radnog mesta. Tužbom za mobing u sporu pred višim sudom u zaječaru, 24. 03. 2015. Presudjeno je u moju korist, a takodje i 28. 09. 2015. Godine, apelacioni sud u nišu potvrdio je prvostepenu presudu. Ovo je prva presuda za mobing protiv komercijalne banke.


  2. pera 14.10.2014

    E bas volim


  3. srna 06.08.2014

    Citajuci sve prethodne price, shvatila sam da je mobing, postao svakodnevica, da se sa njima nemozemo boriti, njihova je uvek poslednja. . . . . I ja imam isti problem, kao i vecina ljudi koji su ovde pisali, ali neznam kako da se nosim sa tim. . . . Radim kao kuvar (vec godinu kao sef kuhinje) u jednom hotelu, pre mene su radili ljudi sa dosta vise radnog iskustva, od kojih sam ja dosta naucila, oni su se kratko zadrzavali na tom radnom mestu, jer menadzer hotela im je posle 2/3 meseca davao otkaz, smanjivao plate i izmisljao gazdi da neobavljaju svoje radne obaveze kako treba, tako da se ovaj uvek slagao sa njegovom odlukom. Po odlasku poslednjeg sefa, mene je menadzer pozvao kod sebe u kancelariju, ponudio mi mesto sefa kuhinje, nasta ja nisam pristala, jer u kuhinji nema dovoljno radnika, obim posla se povecavao, pa samim tim ni zaposleni nisu mogli izvrsavati svoje obaveze kako treba i na vreme, a samim tim i ja bih ubrzo postala nesposobna, kako je rekao i za prethodne sefove. Ostala sam da radim, po njegovom kao sef, ali ja to nisam nigde htela da potpisem. On bi mene vec odavno kuci poslao, ali vlasnik je moj brat od ujaka, tako da nije bio siguran kakva ce reakcija biti ako nesto kaze za mene. Ja se nisam nipocemu izdvajala od drugih radnika, radila sam po 14 sati dnevno, bez dana odmora u nedelji, bez prekovremenih placenih sati, inace plata mi je bila 35 hiljada, dok se jednog dana posle napornor rada (imali smo svdbu u hotelu) nas dvoje malo zakacili zbog neke porudzbe za ala kart koja je primljena u vreme vecere na svadbi. Tada nas je bilo samo 4 u kuhinji, a 230 gostiju na svadbi, malo li je??? Nekoliko dana posle toga bila je plata, i po starom obicaju, jedno po jedno kod njega u kancelariju po pare i ispiranje mozga, dosao je red i na mene, otisla sam raspolozena, sela, nasta je on meni drsko i bezobrazno rekao da sam nesposobna, nezanimljiva, i da je resio da me kazni 20 posto od plate taj mesec, a ubuduce ce mi plata biti smanjena za 5 hiljada, kada sam ga pitala zasto, on se drcno nasmejao i rekao mi da mu se moze. Ja nisam znala gde se nalazim, neznam ni kako sam dosla do kuhinje, ubrzo mi je pozlilo (inace imam hipertenziju stitne zlezde) i ja sam zavrsila u hitnoj. Od tog dana on o meni prica sve najgore, uspeo je da ubedi sve da sam ja nesposobna, radnici me zovu kuci, kazu da nesmeju nista da kazu jer ce i oni proci gore nego ja. Ja sam trenutno na bolovanju, prezivljavam uzasnu nepravdu, imunitet mi je opao od stresa, posetila sam i psihijatra koji mi je otvorio bolovanje, pritisak i ubrzan rad srca nemogu da se stabilizuju ni pored lekova, infuzija i ijnekcija, tako da ja neznam sta dalje???


  4. SUZANA 25.05.2014

    Postovani neznam kako da pocnem. . . . . . . 19 maja 2014 otisla sam na posao orna i vesela bez obzira sto vec 2 godine sam na meti nove garniture koja je dosla. Kada sam otisla nisam znala da je vec u petak naredjeno da mi se kuca resenje za promena radnog masta i zapreteno je da mi nista ne govore. Medjutim kolege me diskretno pitali i bombardovali pitanjima kakvo je to resenje, sta je bilo. Ja sam bila u soku. Otisla kod sekretara i rekao da nezna i da nevidi razlog jer je zadovoljan sa mojimradom, naravno nesme stiti sebe. Otisla kod doticne i trazila kulturno da mi kaze razlog, sto je na to odgovorila da nema vremena i da nece kada se neni cevne da prica. Zamolila sam je jos jednom, ali pobegla je. Inace kada je dosla na vlast, odmah je pretila kako, , sece glave, ,. Otisla sam kod glavnog i dok sam cekala da izadju stranke osetila sam da mi je lose. Posla sam da izadjemodatle i vise se nesecam. . . . . . . . Probudila sam se u kolima hitne pomoci. Mucala sam i tresla kao prut. Nemogu ni sada da se smirim, pod terapiju sam, naravno depresivijer pritisak skace na pomisao sta mi se desilo. Neznam sta da radim? Dali je ovo mobing, dali smem da prijavim, a da nedobijem otkaz? Molim za savet, pomoc. Ocajna sam i jako lose se osecam. Strah me da izadjem sama vani, a kamoli da odem na posao. Koleginica mi je dojavila da je doticna izjavila da nece da se smiri dok mi neda otkaz. Sta da radim, poludecu? Molimda mi neko da savet na moju e-mail adresu.


  5. Eleonora 27.05.2013

    I tako vec godinama u krug. Procitavsi sve ovo, moj problem i ne deluje tako strasno, ali samo to sto uopste do ovakve situacije moze nesmetano da dodje ogroman je problem. Od mene je usmeno trazeno, uz pretnje i vredjanje, da potpisem dokument o necemu za sta nisam nadlezna. Pismeni nalog nece da mi daju -- ocigledno, jer bih se onda mogla zaliti, ali su mi dali pismeno upozorenje pred otkaz zbog neizvrsavanja naloga. Koga nema u pisanoj formi, i koji je protivan normativnim aktima i zakonu. Agonija i dalje traje.


  6. Ruzic Milena 10.04.2012

    Prosla sam kroz isti pakao, dosla na dno, dna. O stala na ulici. Prolila rjeku suza sada su mi iskljucena i struja i voda. S, ve zbog direktorove ljubavnice, jer nisam mogla dozvoliti da me vrijeda neko ko je godina kao moja kcerka. Ipitam se sta sam dobila. I pitam se ima li i malo dobri ljudi na ovoj planeti. Nisam samo ja ugrozena vec i moja porodica a najvise se to odrazilo na moje trece dijete. I kazu izdrzi nisi jedina tacno. Ali dokle. Kako dalje...


  7. isidora 05.12.2011

    Svakodnevno se dešava mobing i svakodnevno okolina ćuti. U zdravstvu, u školama, svugde. Neiskrena je borba protiv mobinga kada je u prirodi ljudskog roda iznad svega samo sopstveni interes. Ne postoji svest o nepravdi, niti postoji svest da svaki pojedinac mora učestvovati u promeni društva.


  8. nije lako 06.11.2011

    Pa nek onda mobirani postanu shefovi pa da ih vidimo


  9. Zoran 22.04.2011

    Sva ova iskustva su dokaz da živimo u deklarativnoj demokratskoj pravnoj državi. Bez ikakvih pravnih poluga za suzbijanje mobinga, ili druge vrste kriminala. Štaviše pošteni ljudi stradaju.


  10. Slavica 03.02.2011

    25. Jula prethodne 2010 god. Položila sam stručni ispit i stekla uverenje za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Za vreme obuke, koja je sprovedena u mojoj firmi, direktor mi je dao da radim na dokumentu koji nije u mom domenu i prevazilazi moje sposobnosti. Obzirom da nisam bila u mogućnosti da dokument završim do kraja, kažnjene sam negativnom stimulacijom od 10% . Uputila sam žalbu direktoru, koji me je primio na razgovor i rekao da firma može da mi vrati taj novac. Ne radi se samo o novcu, već o tome da se vrši strahoviti pritisak na mene i da mi se stavlja na teret, nešto za šta nisam školovana. Svakodnevna maltretiranja, od strane šefa se i dalje nastavljaju. Dane za koje postoji jasan dokaz da sam bila u firmi i obavljala svoj posao, meni se ne vode kao radni, već mi se skidaju dani od neiskorišćenog godišnjeg odmora. Pitam se dokle će ova agonija trajati, i da li postoji način da ovaj problem rešim?


  11. Istina ili laz 13.01.2011

    U zemlji srbiji mobing je osnovni nacin vladanja napacenog i zaplasenog stada. Strah od gubitka posla je na prvom mestu a o tome odlucuju nemoralni, nestrucni postavljeni po politickoj liniji naravno u drzavnom sektoru, dok su zakoni u privatnom sektoru rano kapitalisticki sa surovim antihumanistickim pristupom. Strucnost i kvalitet u radu nisu pozeljne kategorije. Na pozornici su lazovi i prevaranti koji se kunu u svoje postenje. Svi koji se ne uklapauju u ketmane i ljude lazi ne mogu da opstanu i bivaju proterani iz stada. Zato se strucni i kvalitetni ljudi sklanjaju ili bivaju oterani. Buducnost srbije je svetla koliko i njen natalitet! Rezultat je adekvatan ulozenom trudu!


  12. kiza 06.07.2010

    Isti slucaj je u mnogim kompanijama u Srbiji, ja sam u firmi koja je korumpirala ceo drzavni vrh isto doziveo. Tu zakon ne pomaze, verovatno ce im se skinuti onaj cinicni osmeh kad izvadim automatsku pusku. To se tako resava, narocito sa onima koji su smisljali lazi da bi se uvukli direktorima u ...


  13. Milica 02.07.2010

    Radim u zavisnom preduzecu jednog uspesnog privrednog drustva cije je sediste u drugom gradu, a sa ukupnim radnim iskustvom od 25 godina- (o konkretnom preduzecu vec 9 godina) . Pakao mi je nastupio kada sam proglasene "viskom" iz jednog org. Dela, obrazlozenjem da je to stav maticne kuce (sto se ispostavilo da nije istina) , i premestajem na nize radno mesto od stvarne kvalifikacije, i umanjenom platom od 13% . Meni je receno da sam visak odlukom iz maticne kuce, a obrazlozenje za maticnu kucu je bilo da sam ja trazila da predjem u 2gu sluzbu (?!) , i da mi je "ucinjeno" i "izaslo mi se u susret" (ne radim u "socijalnoj ustanovi") nikakav pravni akt prilikom saopstenja o prinudnom visku mi nije bio pridocen, a aneks ugovora u radu mi je naknadno donet na potpis (antidatiran) , a morala sma da potpisem tog istog dana, bez obzira sto sam u toku tog meseca radila vrlo bitan (ili ne bitan?) plan budzeta za narednu godinu - a koji se koristi (o) kao izgovor i prema drugim (pojedinim, nepodobnim) kolegama. Izvestaje koje sam prezentovala i radila (u delu troskova) su korisceni za uo i bili knjigovodstveno usaglaseni?!! Neverovatno ali istinito! Nakon smanjenja bodova, i nizeg radnog mest - usledio je jos jedan unizavajuci postupak. I ovaj put pozivajuci se na nekakve nepostojece odluke iz maticne kuce, kao i sikaniranje i direktna pretnja meni upucena (jos jedan razgovor) - sa tematikom direktor sam- tim se dicim. . . Sve mogu, sve smem! Ne moze mi niko nista, mozete se zaliti kome hocete!!!????????


  14. pera 12.06.2010

    Radim u jednoj zdravstvenoj ustanovi i vec godinama trpim nepravdu. Po struci sam fizioterapeut a radim kao medicinska sestra po smenama. Zakonski ja ne smem da delim terapiju i obavljam poslove med. Sestre sa cime se slaze i pravnica ove ustanove. Medjutim, inakon vise obracanja nadredjenima ja nisam nista dobila, osim pretnji i nagovestajima da mogu lako i otkaz da dobijem. Cuvena recenica; budite srecni sto uopste imate posao; je stalno prisutna. Naravno da sam srecna, pa zato zelim i da ga sacuvam izakonski obavljam svoj posao. Nadredjeni to ne dozvoljavaju, zato sto imaju svoje dugogodisnje miljenike i onda bi oni u tom slucaju bili; deranzirani; jel oni verovatno nemaju potrebe da budu srecni sto uopste rade!


  15. Alexandra 16.04.2010

    To je najgnusnija pojava koja je vrlo i cesto prisutna. Postojanje lobija koji odredjuju samo po licnom nahodjenju odlucuju o necijoj buducnosti, je toliko ozbiljan problem, da smatram da ozbiljno treba da imamo strucne i aktivne organizacije koje ce se time baviti. Ja trpim pritiske, samohrana sam mama i nemam niciju podrsku! Borim se svakog dana za zivot mog deteta i sebe, i strepim sta ce se desiti-uskoro, sa obzirom, da dobijam upozorenja o otkazu koji mi se smesi, jer nemam nikoga (niti novca da platim) da mi brine o detetu koje je nazalost cesto bolesno. Sta da radim! Zakon stiti do sedme god. Vas kao roditelja. Apsurd, tuzno, opasno i strasno.


  16. Tuta 17.02.2010

    Poltronizam jaca organizam: )


  17. Daliborka 17.02.2010

    Ne znam sta reci. Ali znam da je sve to istina. Nazalost tuzna i surova istina. Gde mi to idemo zbog pojedinaca koji kad uhvate vlast kao da su rodjeni sa tom vlascu, izivljavaju se i lece svoje frustracije na neduznim ljudima. Hrane svoju sujetu dokazujuci da su iznad svih koji su po skoli nizi od njih. Uzas. Ako se ovako sikaniranje ljudi koji savesno obavljaju svoje poslove i kojima nije u interesu da rade nesto protiv firme jer time ugrozavaju da ostanu bez posla nedolicnim ponasanjem, a nisu krivi ni zasta, mislim da cemo imati jako psihicki i fizicki bolesnu naciju zbog zlostavljanja. Mislim da bi drzava trebala time da se pozabavi i da oformi nezavisnu grupu ljudi koja ce tajno pratiti sva desavanja u firmama. Sve se moze kad se hoce. Samo sto smo mi nazalost jako potkupljivi i da za sitne pare radimo u interesu ljudi koji su na rukovodecim funkcijama bog i batina. Ja licno nisam dozivela takva sikaniranja i ponizenja i veoma sam zadovoljna svojim okruzenjem koje se ponasa jako korektno prema radnicima. Ali slusam tuzne i istinite price ljudi koji rade dvadeset pet i vise godina i koji posteno izvrsavaju svoje radne zadatke, odjenom ti ljudi ne odgovaraju i pocinje sikaniranje i zive pod stalnim strahom i stresom da li ce dobiti otkaz ili ne za banalne sitnice. Ako se tome ne stane na put bojim se da cemo imati kao drzava sve vise bolesne nacije psihicki i fizicki. Veliki pozdrav za sve i pokusajte malo jacu kampanju protiv svih nepravilnosti prema ljudima koji placaju cenu ni krivi ni duzni samo zbog toga sto nekome smetaju ili sto nisu direktorovi poltroni i ulizice. Zelim vam uspeh u tome i ne zaboravite da je ovoj jadnoj napacenoj drzavi potrebna zdrava nacija, zdravi ljudi a ne psihicki bolesnici.


  18. Ana 12.10.2009

    Za administratora: vidim da je tekst komentara o mobingu nešto drugačije uredjen u odnosu kako sam ga poslala. U globalu dopada mi se, ali mi se ne dopada što su u tekstu imena zemalja (francuska, italija, nemačka, švedska) napisana malim slovima. Ne znam zašto je to tako (sigurna sam da takvu grešku pri pisanju nisam napravila). Pa, bilo bi dobro to ispraviti. Ovako deluje da je autor teksta zaboravio osnovna pravila pravopisa. Hvala.


  19. Ana 11.10.2009

    Pročitala sam svih pet priča. I pre čitanja bilo mi je jasna suština priča. Doživela sam, pa da ne dužim sa svojim iskustvom. Postoji kliše, menjaju se imena, gradovi, firme... Moja lična zapitanost glasi: ako već ima mnogo mobingovanih i to su uglavnom dobri stručnjaci (svako u svom domenu i delokrugu), odgovorni na svom poslu, vredni, poseduju moralne kvalitete... Kako to da ta grupa (a sebe ne isključujem iz ovog pitanja) ne "ume" da smisli način kako se suprostaviti ovoj vrsti nasilja? Naročito ako se zna da od toga ima štete mobirani pojedinac, njegova porodica, firma i u krajnjoj liniji društvo (po više aspoekata). Znači s jedne strane gomila štete, a s druge strane gomila koristi. Stvar je u tome da se (kao društvo) opredelimo da li taj koji ostvaruje korist na takav način ima pravo na to. Kako to da manje sposobni vladaju ovom drugom grupom? Da li je to zbog toga da smo zaboravili da potrebno reagovati na nasilje bilo koje vrste i onda kada se ne dešava nama lično (ili nekom ko je nama blizak) ), pa onda nasilje na koje se nije reagovalo pre 20 godina stigne u izmenjenom obliku, jer se nije reagovalo onda? Čini mi se da bi to itekako mogao biti jedan od razloga gledano u jako širokom smislu. Druga stvar: u francuskoj, italiji ili nemačkoj, za vreme prvomajskih praznika ljudi izlaze na ulicu da izraze svoje zahteve po pitanju uslova rada (sta se tim zahtevima postigne a šta ne - nije u tom poenta ovog što pišem - nego svest ljudi da je potrebno da učine nešto nešto za sebe). Mi za 1.  Maj roštiljamo (!?), a gladni smo - i pre i posle 1. Maja. Nekako, kao da će nam neko s marsa rešavati probeleme koje imamo. Ako bi milion ljudi izašlo na ulicu i zahtevalo!!! Donošenje zakona o mobingu (ako sam dobro informinsana u švedskoj je mobiranje uvršteno u krivični zakon), da li bi se političari smeli ogluštiti o takav zahtev? Nisam sigurna. Ali za ovo je potrebno osvešćenje (ne mobiranih - oni su osvešćeni, nego) svih koje mobing tek očekuje ili su bili posmatrači takvih dogadjaja (ovde podsećam na tezu da je potrebno reagovati pre nego što se vidjeno nasilje desi posmatraču). Pa, tako dok se ne "izosvešćujemo" i dok se ne uspostave kaznene mere za nasilnike pisaćemo i čitaćemo ispovesti. Sudijama u radnim sporovima ćemo teško moći (ili uopšte nećemo moći) "izobjašnjavati" u čemu ili u kome je zapravo problem. Mislim da je poenta u tome da ne kukamo na političare (ne zato što su nedužni, samo ih, eto, ne zanimaju problemi onih čije interese "brane") , nego organizovati se, izdejstvovati zakon (zaseban ili meteriju koja se odnosi na mobing uvrstiti u krivični zakon - ovo mi se i te kako dopada) i korisititi ga!


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde