Hronični pušači su skloni depresiji

Tim stručnjaka sa Helsinškog univerziteta je zaključio da su pušači izloženi većem riziku obolevanja od depresije od onih koji nisu nikada pušili. Oni su do tog zaključka došli na osnovu 15-godišnje studije obavljene na 4.000 muških i 5.000 ženskih parova blizanaca.

'Mada nikotin ima neke osobine koje doprinose popravljanju raspoloženja, na dužu stazu bitnija je njegova uloga u etiologiji depresivnih simptoma', izjavio je vođa finskog tima dr Telervo Korhonen. U početnoj fazi istraživanja konstatovano je da hronično pušenje i kod muškaraca i kod žena može da nagovesti pojavu simptoma depresije. Kasnije, kada su u obzir uzeti svi faktori vezani za depresiju, pokazalo se da dugotrajno pušenje u znatnijoj meri povećava rizik od depresije samo kod muškaraca. Pušači koji ostave cigarete su takođe pod povećanim rizikom obolevanja od deprsije, ali samo kratkoročno, što ukazuje da je potrebno da prođe izvesno vreme da se organizam očisti od štetnog dejstva duvana. Kasnije, bivši pušači nisu izloženi većem riziku od depresije od osoba koje nikada nisu pušile. Finski tim sugeriše da bi pušačima koji pokazuju sklonost depresiji trebalo pružiti određenu podršku farmakološkim srestvima i bihevioralnom terapijom u ranoj fazi odvikavanja od duvana.