Cervikalna intraepitelna neoplazija


S obzirom na nalaz humanog papiloma virusa - HPV visokog rizika u 99,8% slučajeva raka vrata materice, danas se pretpostavlja da je ovaj virus neophodan u pokretanju promena ćelije, koje vode nastanku displastične i maligne ćelije. Ostali faktori koji igraju ulogu u ovom procesu su prisustvo drugih infekcija i naročito hlamidije, pušenje, nedostatak folne kiseline i manjak antioksidativnih vitamina, stres. Kako se kod devojaka između 15 - 25 godina u 70 - 100% slučajeva u brisu cerviksa  nalazi HPV, a tek kod oko 30% djevojaka dolazi do nastanka displazije, to je pretpostavka kako ipak odlučujuću ulogu u nastanku displazije igra imunološki sustav. Slabost lokalnog imunološkog odgovora dopustiti će čak i manjoj količini virusa da izazove razornije promjene, nego u obrnutom slučaju.
 
 
 
 
Klinička slika
Uglavnom nema nikakvih simptoma.
 
CIN se deli na:
-CIN I - odgovara lakoj displaziji, a atipične ćelije zauzimaju donju trećinu pločastoslojevitog epitela grlića materice.
-CIN II - odgovara umerenoj displaziji, pri čemu atipične ćelije zauzimaju više od jedne trećine, a manje od donje dve trećine debljine epitela.
-CIN III - odgovara teškoj displaziji i karcinomu in situ, pri čemu atipične ćelije zauzimaju više od dve trećine, a kod karcinoma in situ čitavu debljinu pločastoslojevitog epitela grlića materice.
Danas je dokazano da od CIN-e, kako od displazija tako i od karcinoma in situ, može nastati invazivni planocelularni karcinom grlića materice. Sve tri vrste displazija su su reverzibilni oblici CIN-e, dok je karcinom in situ ireverzibilna lezija. Ukoliko je displazija teža, utoliko je veća verovatnoća da će progredirati u karcinom, a takođe je potreban i kraći vremenski interval.
 
 
 
 
Dijagnoza
Dijagnoza CIN se postavlja u okviru redovnih ginekoloških pregleda. Veoma retko su suspektne promene vidljive makroskopski. U dijagnostici CIN-a koristimo citologiju, kolposkopiju i histološki pregled. Sigurna dijagnoza može se postaviti samo pomoću histološkog pregleda tkiva uzetog iz grlića materice. Tkivo se može uzeti na dva načina: putem biopsije ili putem konizacije.
 
 
 
 
Lečenje
Najviše se koristi konizacija, ali je moguće primeniti konzervativnije lečenje putem elektrokoagulacije, krioterapije i korišćenjem lasera. Kod CIN III, ukoliko žena ne želi više da rađa, treba hirurški odstraniti matericu.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 4

  1. Lejla 22.02.2011

    Mojoj mami je radjen papa nalaz na koje pise: cin iii i dysplasia gravisi, mozete li mi malo objasniti to? 'unaprijed hvala


  2. sanja 04.10.2009

    Pre osam godina mi je radjena konizacija, dijagnoza ciniii, ivice konusa su bile zdravo, nije radjena operacija vadjenja materice, od tad su kontrole jednom godisnje i nema promena.


  3. sanja 04.10.2009

    Pre osam godina sam imala cin III, uradjena je konizacija, ivice konusa su bile zdrave, nije mi odstranjena materica, od tad su kontrole jednom godisnje i nema drugih promena.


  4. Boskovski Bozidar 08.11.2008

    Posljedni komentar ne drzi. Ako se napravi konizacija i promjena se izvadi u cjelosto (rez je u zdravom tkivu) smatra se da je pacient izljecen te nije potrebno napraviti histerektomiju bez obzira da li je reprodukcija zavrsena ili ne.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde