Dve najčešće anomalije šake: kontraktura prsta i sindaktilija


Ljudska šaka je najsavršenije oruđe. Njome dodirujemo, radimo, njome se hranimo, rukujemo. Ljudska šaka stvorila je neverovatna umetnička dela i tehnička čuda. Ni ovaj deo tela, nažalost, nije izuzet od mogućih deformiteta koji ometaju maksimalnu funkcionalnost.

Dok je prvi deformitet stečen, sa drugim se čovek rađa. U današnjem blogu, govorimo o kontrakturi prsta i sindaktliji, najčešćim anomalijama šake, kao i o lečenju i mogućim rešenjima.

Kontraktura prsta

Dipitrenova bolest ili kontraktuta prsta predstavlja nenormalno zadebljanje kože na dlanu u korenu prstiju. Ovo zadebljanje može se razviti u vidu tvrdog čvorića ili tvrde niti koja prst tokom vremena povlači ka dlanu ili u stranu.

Obično su zahvaćeni srednji i domali prst na obe šake. Bolest se retko može razviti i na stopalima.

Simptomi

Kada je šaka zdrava, onda ju je lako postaviti otvorenim dlanom na ravnu površinu (test površine stola). Osobe koje pate od kontrakture prstiju ne mogu da izvedu ovu jednostavnu radnju.

Operacija kontrakture prsta (pre)

 

 

Operacija kontrakture prsta (posle)

Jedan ili više osetljivih čvorova je prisutan na dlanu. Vremenom njihova osetljivost obično nestaje. Čvorovi mogu da zadebljaju, očvrsnu ili se zategnu. To uzrokuje nastanak debelih, trakastih izraslina pod kožom na dlanu. Kako se prst grči, na dlanu se formiraju jame ili žljebovi. Koža može biti upaljena, a bol u šaci je sve prisutniji. Prsti su zgrčeni ka sredini šake, a funkcionalnost šake je smanjena.

Uzroci kontrakture prstiju

Tačan uzrok još uvek nije definisan, ali se veruje da je oboljenje nasledno. Može biti povezano sa pušenjem, alkoholizmom i dijabetesom. Ishrana siromašna važnim nutritijentima, kao i lekovi protiv epilepsije se takođe smatraju uzrokom nastanka kontrakture prstiju.

Faktori rizika

Veći rizik od kontrakture prsta imaju osobe koje su:

  • Starije; budući da se poremećaj obično javlja u srednjem dobu
  • Muškarci; bolest je češća kod muškaraca nego kod žena
  • Osobe koje imaju porodičnu istoriju ove pojave - bolest može biti nasledna
  • Osobe koje uzimaju lekove za lečenje epileptičnih napada
  • Pušači i zavisnici od alkohola
  • Dijabetičari

Lečenje i prognoza

Plan lečenja se donosi na osnovu godina, opšteg zdravstvenog stanja pacijenta i prognoze razvoja bolesti - da li će napredovati ili ne, kao i stepena ozbiljnosti trenutnog stanja. Ne postoji lek za Dipitrenovu kontrakturu. Kako stanje nije opasno, mnogi pacijenti ne bivaju podvrgnuti nikakvoj vrsti lečenja.

Nekoliko procedura može olakšati simptome i usporiti napredovanje bolesti:

  • Injekcije steroida direktno u zadebljalo tkivo
  • Radioterapija u ranim fazama bolesti
  • Enzimske injekcije
  • Aponeurotomija

Jedini način da se pacijent u potpunosti oslobodi problema je hirurška intervencija.

U odmaklim fazama bolesti ovo je uobičajen i jedini učinkovit vid lečenja. Zadebljalo tkivo iz dlana se odstranjuje hirurškim putem. Na ovaj način se poboljšava mobilnost prstiju.

Sindaktilija

Sindaktilija je jedna od najučestalijih kongenitalnih anomalija. Reč je o stanju kada se dete rodi sa spojenim ili isprepletenim prstima. Iako bilo koja dva prsta mogu biti zahvaćena, najčešće su spojeni domali i srednji prst, ređe može zahvatiti palac. U polovini slučajeva se javlja na obe ruke.

Anomalija se češće javlja kod dečaka nego kod devojčica. Učestalost javljanja je 1:2000-2500 novorođenčadi. Može biti urođena ili stečena. Stečena sindaktilija je najčešče posledica opekotina.

Tri tipa sindaktilije

Klasifikacija sindaktilije se vrši na osnovu stepena učešća mekih tkiva i kostiju na:

  • Jednostavnu - prsti su spojeni samo kožom i mekim tkivom
  • Složenu - kosti prstiju su takođe spojene
  • Komplikovanu - dodatne kosti i abnormalne tetive i/ili ligamenti

Šta izaziva sindaktiliju?

Tokom trudnoće, bebine šake se prvo formiraju u vidu lopatica, a tek kasnije se prsti razdvajaju. Ovo se dešava tokom 6-8 nedelje trudnoće. Do sindaktilije dolazi kada se dva ili više prstiju ne razdvoje tokom ovog perioda. Anomalija se nasleđuje od jednog od roditelja u 10-40% slučajeva.

Poremećaj se otkriva na rođenju, mada se može ustanoviti i prenatalno, ultrazvukom.

Kako se leči sindaktilija?

Cilj saniranja anomalije je postizanje funkcionalnosti šake i normalnog estetskog izgleda. Razdvajanje prstiju se vrši isključivo hirurškim putem.

Razdvojeni prsti šake nakon hirurške intervencije

Koža, meko tkivo i kosti kod složenih i komplikovanih slučajeva se razdvajaju da bi se formirale funkcionalne celine svakog prsta. Ponekad je potrebno presađivanje nedostajuće kože. Koža se obično presađuje sa pregiba lakta ili ručnog zgloba kako bi se minimizirali ožiljci.

Kako bi se izbegle komplikacije, samo jedna strana prsta se radi tokom jedne operacije. To znači da, ukoliko dete ima više spojenih prstiju, biće potrebno više od jedne operacije.

Nakon izvršene separacije prstiju, ruka je pokrivena zavojem, a nekada i u gipsu 2-3  nedelje kako bi se zaštitila od infekcija i neželjenih pokreta, dok se koža ne obnovi i zaceli. Nakon skidanja zavoja, dete nosi udlagu koja prste drži razdvojenim narednih 6 nedelja.

Nakon zarastanja rana, ukoliko je potrebno, prepisuje se fizikalna terapija za smanjenje ukočenosti prstiju i poboljšanje funkcije šake.

Neretko se preduzima dodatna operacija za popravljanje izgleda i funkcije šake.

Veoma je važno da pacijenti budu upoznati sa savremenim mogućnostima lečenjima, jer rešenje uvek postoji. Svima je jasan značaj funkcionalnosti šaka i neophodno je da se preduzmu konkretni koraci i uradi operacija, kako bi se povratila mobilnost i normalan izgled šake.


Podeli tekst:

Dr Branko Rudić je specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije. Dugogodišnje iskustvo i brojni zadovoljni pacijenti svrstavaju dr Rudića među najtraženije plastične hirurge na našim prostorima.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde