Hipoparatireoidizam

Hipoparatireoidizam je klinički sindrom koji karakteriše hronična hipokalcemija nastala usled smanjene sekrecije ili nedostatka paratireoidnog hormona (PTH).

Uzrok nastanka

Hipoparatireoidizam je najčešće posledica nelučenja, odnosno nedovoljnog lučenja PTH. Češće je uzrokovan hirurškom intervencijom na vratu (lečenje struma, karcinoma, hipertireoidizma, hiperparatireoidizma), dok je hereditarni oblik ređi. Ukoliko je uzrok nepoznat, govori se o idiopatskom hipoparatireoidizmu.

Klinička slika

Većina simptoma hipoparatireoidizma nastaje usled izmenjene neuromuskularne razdražljivosti za vreme smanjene koncentracije jonizovanog kalcijuma u serumu. U najtežim oblicima javljaju se tetanija i konvulzije. Tetanija može biti izazvana i obiĺnim aktivnostima, kao što su hodanje ili pisanje. Do posebno izraženog napada tetanije dolazi kod metaboličke alkaloze, hiperkaliemije, hipokaliemije i hipomagneziemije. Napad obiĺno počinje osećajem kočenja ili trnjenja oko ustiju i u prstima nogu i ruku, a zatim nastaju tonične i bolne kontrakcije najčešće šaka, ređe stopala. Karpopedalni spazmi su najčešći, mnogo ređi su spazmi dijafragme ili druge disajne muskulature, kao i glotisa, kada se javlja laringealni stridor. U nekih bolesnika česti su mentalni poremećaji. Deca mogu biti retardirana u svom razvoju, posebno duševnom, razdražljiva su, a ponekada i psihotična.
Koža je suva, perutava uz redukciju dlakavosti. Prisutna je monilijaza, naročito noktiju, čini da nokti postanu lako lomljivi. Značajna manifestacija hipoparatireoidizma na očima jeste kalcifikacija sočiva, što vodi razvoju lentikularne katarakte i bitnom oštećenju vida. Juvenilne katarakte uvek su sumnjive na latentnu hipokalciemiju. Korekcija hipokalciemije ne dovodi do povlačenja jednom formirane katarakte.
Zbog produžene sistole u nekim slučajevima srčana komora ne reaguje na sledeći impuls iz pretkomore i nastaje srčani blok 2:1. Hipokalciemija  dovodi i do rezistencije na kardiotonike, što posebno treba imati u vidu kada su posredi bolesnici sa srčanom insuficijencijom. U retkim slučajevima zbog adaptacije organizma na hroničnu hipokalciemiju svi simptomi i znaci hipoparatireoidizma mogu biti odsutni.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih nalaza, EKG-a.

Lečenje

Osnovni cilj u lečenju hipoparatireoidizma je normalizacija kalcemije što se postiže ordiniranjem kalcijuma i vitamina D, a u slučaju hipomagnezijemije i nadoknadom magnezijuma. U fazi akutnog napada tetanije primenjuje se 10% - ni kalcijum-glukonat u vidu intravenoznih injekcija.

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa štitnom žlezdom.