Hipoglikemije – neprijatelj u postizanju dobre glikoregulacije

Šećerna bolest je hronično, progresivno, nezarazno oboljenje koje predstavlja poremećaj čitavog metabolizma, a manifestuje se hronično visokim nivoima šećera u krvi. Ako se ne leči, dijabetes može izazvati mnoge zdravstvene komplikacije. Upravo zbog toga se poseban značaj pridaje prevenciji komplikacija, koja se postiže pridržavanjem higijensko-dijetetskog načina ishrane, redovnom fizičkom aktivnošću i redovnim uzimanjem terapije, a sve u cilju održavanja nivoa šećera u krvi u granicama ciljnih vrednosti koje lekar odredi sa svojim pacijentom. Jedan od važnih ciljeva u lečenju šećerne bolesti je izbegavanje naglih skokova i visokih vrednosti šećera u krvi – hiperglikemija, ali i da ne dođe do pojave niskih vrednosti – hipoglikemija.

Šta su hipoglikemije?

Hipoglikemija je stanje u kojem je vrednost šećera u krvi niska, odnosno kada su te vrednosti niže od 3.9 mmol/L.

Hipoglikemija

Uobičajeni simptomi su:

  • Mučnina
  • Glavobolja
  • Izrazita glad
  • Osećaj nervoze, razdražljivost ili vrtoglavica
  • Utrnulost ili peckanje u vrhovima prstiju ili usana
  • Drhtavica, ubrzano kucanje srca
  • Nerazgovetan govor
  • Hladna i bleda koža / hladan znoj
  • Poteškoće u koncentraciji,zbunjenost,promene raspoloženja
  • Kratkotrajne promene vida

Simptomi hipoglikemija kod dece su isti kao i u odraslih osoba, ali problem nastaje kod mlađe dece koja zbog starosti ne znaju da opišu svoje simptome

Zbog čega dolazi do pojave hipoglikemija?

Kod osoba sa šećernom bolešću hipoglikemija je česta posledica lečenja same bolesti, a učestalost se povećava s dužinom trajanja bolesti. Do hipoglikemija može doći usled preskakanje ili odlaganje obroka (premala količina ugljenih hidrata u obrocima), usled pojačane fizičke aktivnosti, takođe usled konzumiranje alkoholnih pića u većim količinama ili pogrešne primene lekova i insulina.

Hipoglikemije se mogu javiti i kod osoba koje nemaju dijabetes, i to su takozvane „reaktivne hipoglikemije“. One su karakeristične za mlađe, mršave pacijente koji svoju ishranu baziraju na slatkišima, pri čemu dolazi do prevelike stimulacije pankreasa i lučenja velikih količina insulina. Slično se događa i kod gojaznih osoba koje konzumiraju ogromnu količinu hrane, daleko više nego što je to zapravo potrbno. U malom broju slučajeva uzrok hipoglikemija su tumorske promene na pankreasu. Ono što je zajedničko za sve hipoglikemije je da zahtevaju detaljnija ispitivanja i njihovo otklanjanje iz profila.

Kako postupiti ukoliko dođe do hipoglikemijske epizode?

Osobe sa šećernom bolešću najčešće sami prepoznaju početne znake hipoglikemije, dok se u nekim situacijama hipoglikemija može pojaviti toliko naglo da ne stižu da reaguju. Neki od ovih pacijenta čak imaju smanjen osećaj za hipoglikemiju, tako da nisu svesni da im je šećer "pao". Ovo je naročito izraženo kod osoba sa tipom 1 šećerne bolesti, kao i kod dece koja ne znaju uvek sama da prepoznaju hipoglikemiju, pa i na njih treba obratiti posebnu pažnju. Ako je pacijent u hipoglikemiji, pri svesti i može gutati, treba dati 15-20 grama prostih ugljenih hidrata (glukoza u obliku bombona ili tableta) ili slatki napitak (slatku vodu, voćni sok i slično). Simptomi hipoglikemije nestaju nekoliko minuta nakon uzimanja šećera u bilo kom obliku. Nakon 15-20 minuta poželjno je izmeriti glikemiju i utvrditi da li je u granicama normale.

Ako je pacijent u besvesnom stanju, ne treba davati ništa u usta, nego pozvati hitnu pomoć. U tom slučaju se terapija primjenjuje putem intravenskih infuzija (40%-tni rastvor glukoze) ili intramuskularnih injekcija glukagona. Nakon epizode hipoglikemije, preporučuje sa da pacijent ima obrok i da češće meri koncentraciju glukoze u krvi kako bi izbegao pojavu nove epizode.

Koje su posledica hipoglikemija?

Hipoglikemije prvenstveno utiču na kvalitet života osoba sa šećernom bolešću. Svaka hipoglikemija narušava funkcionisanje centralnog nervnog sistema jer mozak za svoj rad koristi isključivo šećer - glukozu. U uslovima hipoglikemije kod tih pacijenata dolazi do aritmije što hipoglikemije dovodi u vezu sa poremećajem kardiovaskularnog sistema. . Teška hipoglikemija može dovesti do poremećaja svesti, konvulzija i kome. Takođe, može uzrokovati infarkt miokarda, moždani udar, srčanu aritmiju ili čak naglu smrt. U slučaju pojave po život opasne, teške hipoglikemije izuzetno je bitno omogućiti hitnu medicinsku pomoć.

Osobe sa čestim hipoglikemijama, osim direktnog uticaja na zdravlje, imaju i brojne indirektne posledice: smanjenu sposobnost upravljanja vozilom, probleme pri odabiru i dobijanju radnog mesta, strah od hipoglikemije dovodi do hroničnog poremećaja raspoloženja, uključujući depresiju.
Ponavljajuće hipoglikemije ili strah od hipoglikemije mogu predstavljati prepreku za bavljenjem redovnom fizičkom aktivnošću. Ponekad zbog hipoglikemija ili straha od hipoglikemije osobe sa šećernom bolešću se ne pridržavaju prepisane terapije ili smanjuju dozu insulina, što može biti i jedna od prepreka ka dobroj kontroli šećerne bolesti.

Važno je napomenuti da postoji i problem što osobe sa šećernom bolešću vrlo često ne prijavljuju ili ne prepoznaju da su imale hipoglikemiju. To dovodi do toga da ni lekari ponekad nisu svesni veličine problema sa kojim se suočavaju. S tim u vezi je vrlo važno istaći da je potrebna stalna edukacija pacijenata i ukazivanje kako na simptome hipoglikemija tako i na potencijalne uzročnike, da bi lekar, ukoliko je potrebno, mogao da koriguje terapiju sa ciljem postizanja dobre glikemijske kontrole.

Dr med. Speranca Guculj,spec. interne medicine, subspecijalista endokrinologije
Opšta bolnica Vršac


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde