Ventrikularne aritmije

Ventrikularne (komorske) aritmije najčešće nastaju usled ishemije (akutni infarkt miokarda, angina pectoris, hronična koronarna insuficijencija, aneurizma miokarda, vazospastična angina), kod kardiomapitija, miokarditisa, produženog QT - intervala, prolapsa mitralne valvule, fizičkog opterećenja, artimogene displazije desne komore i dr., a mogu nastati i bez klinički vidljivog oboljenja.

Komorske ekstrasistole (ventrikularne ekstrasistole, VES) na EKG - u se prepoznaju po širokom QRS ompleksu, kome ne prethodi talas P, a posledica je abnormalnog početka i toka, kao i usporene komorske depolarizacije. Po poreklu i izgledu mogu biti različite (multifokalneVES), u odnosu na prethodni normalan PQRST mogu nastati rano tokom repolarizacije, na prethodnom talasuT (fenomen R na T). VES mogu nastati i kasno u dijastoli i biti razlog fuzionih kompleksa, ili interpolirane između dva normalno sprovedena sinusna impulsa. Kada nastaju nakon svakog sinusnog impulsa, reč je o bigeminiji, a nakon dva impulsa o trigeminiji. Dve VRES zaredom čine par, a tri i više komorsku tahikardiju.

Mnogi bolesnici ne osećaju pojavu VES, dok ih neki osećaju u vidu preskakanja u srčanom radu ili kao jače srčane udare. Ukoliko nema simptoma, pojedinačne VES bez drugog kliničkog oštećenja miokarda ne iziskuj lečenje, a kod oštećenog miokarda, posebno kod oštećene leve komore VES, VES u parovima, multifokalne mogu biti predznak maligne komorske aritmije i iziskuju lečenje. Pored lečenja osnovnog oboljenja, primenjuju se beta blokatori i antiaritmici I i III grupe.

Komorska tahikardija (ventrikularna tahikardija, VT) se definiše kao niz od tri ili više ventrikularnih ekstrasistola s frekvencijom između 100 i 250/min. Nastaje usled postojanja ektopičnog centra u nivou komora-s brzom frekvencijom stvaranja impulsa. Prezentuje se ventrikularnim kompleksima koji su bizarni sa proširenim QRS kompleksom i diskordinatnom finalnom oscilacijom. Pošto se javlja kod bolesnika sa značajnim oštećenjam miokarda, ona može da uzrokuje ili da pogorša srčanu insuficijenciju ili kardiogeni šok. Najčešće se ispoljava u vidu palpitacija ( lupanje srca), slabosti, nesvestice i dispneje (otežano disanje).

Lečenje simptomatskih oblika nije potrebno. U bolesnika sa akutnim infarktom miokarda intraveska primena lidokaina i mexiletina je vrlo efikasna. Lečenje napada podrazumeva korekciju precipitirajućih faktora, a od medikamenata lek prvog izbora je intravenska primena lidokaina, alternativa su beta blokatori, antiaritmici I grupe. Ako lekovi nemaju brzo efekta elektrokatdioverzija je terapija izbora.

Lepršanje komora (flutter ventriculorum) nastaje usled ektopičkog fokusa u nivou miokarda komora čija funkcija iznosi 250-300/min. Odlikuje se QRS kompleksima koji su razvučeni u vidu pravilne sinusoide bez mogućnosti raspoznavanja T talasa. Flater komora dovodi do izraženih hemodinamskih poremećaja koji se ogledaju u padu minutnog volumena. Flater često prelazi u fibrilaciju komora, zato je neophodna urgentna terapija koja se sastoji od priomene elektrokardioverzije.

Treperenje komora (fibrillatio ventriculorum) predstavlja haotičnu aktivaciju miokarda komora koja nastaje usled postojanja ektopičnih fokusa u srčanom mišiću komora sa posledičnim kružnim kretanjem na nivou Purkinjeovih vlakana. Fibrilacija predstavlja prestanak srčanog rada. Registruju se mnogobrojni, nepravilni, različite apmlitude i trajanja, sinusoidni talasići.

Lečenje je urgentno, normalna srčana aktivnost može se uspostaviti defibrilacijom komora (DC šok), sledeći postupak je masaža srca i veštačko disanje, zatim davanje intravenski lidokaina ili adrenalina ili oba leka zajedno.