Angina pectoris i bol u grudima

Bol u grudima jedan je od simptoma koji kod ljudi najčešće izaziva zabrinutost. Iako ne ukazuje svaki bol u grudima na ozbiljno srčano oboljenje, upravo je angina pectoris jedan od najpoznatijih simptoma koji može biti povezan sa bolestima krvnih sudova srca.

Angina pectoris doslovno znači „bol u grudima“ i najčešće nastaje kao posledica ateroskleroze, hroničnog procesa tokom kojeg dolazi do nakupljanja oksidovanog LDL holesterola u zidovima krvnih sudova srca. Vremenom, to može dovesti do njihovog suženja, slabije prokrvljenosti srčanog mišića i pojave bola, koji predstavlja jedan od najvažnijih znakova ishemije.

Ipak, važno je naglasiti da bol u grudima može imati i brojne druge uzroke. Termin angina pectoris koristi se pre svega za bol koji je povezan sa ovim procesom i zahteva pažljivu procenu kardiologa.

Kako izgleda bol kod angine pectoris?

Dominantan simptom angine pectoris jeste bol u grudima. Pacijenti ga najčešće opisuju kao pritisak, stezanje ili neprijatan osećaj iza grudne kosti, ali i kao probadanje ili bol koji se javlja u jednoj tački.

Bol se može širiti ka levoj ruci, ramenima, vratu ili donjoj vilici. Tegobe se često javljaju tokom fizičkog napora, kada srčanom mišiću postaje potrebno više kiseonika nego što sužene koronarne arterije mogu da obezbede.

Važno je znati da kod pojedinih osoba, naročito onih koje imaju šećernu bolest, simptomi mogu biti drugačiji. Zbog dijabetične polineuropatije bol može biti slabije izražen ili potpuno izostati, pa se umesto njega javljaju osećaj stezanja ili pritiska u grudima.

Bez obzira na to kako se tegobe ispoljavaju, svaki novonastali ili neuobičajeni bol ili pritisak u grudima zahteva pregled kardiologa.

Da li je svaki bol u grudima znak angine pectoris?

Iako svaki bol u grudima zahteva pažnju, ne mora nužno ukazivati na anginu pectoris ili drugo ozbiljno srčano oboljenje.

Bol koji pacijenti opisuju kao probadanje, koji se javlja u jednoj tački ili je praćen osetljivošću zida grudnog koša, u većini slučajeva nije karakterističan za anginu pectoris. Slično važi i za bol koji se menja pri promeni položaja tela ili postaje jači pri dubokom udahu.

Ipak, to ne znači da ovakve tegobe treba zanemariti. Kako bi se utvrdio uzrok bola, neophodan je pregled kardiologa. Detaljan razgovor sa pacijentom, opis tegoba i klinički pregled predstavljaju prvi korak u postavljnaju dijagnoze.

Zašto nastaje angina pectoris?

Danas znamo da anginozne tegobe ne moraju uvek biti posledica suženja velikih krvnih sudova srca. Kod pojedinih pacijenata uzrok može biti poremećaj u funkciji sitnih krvnih sudova (mikrocirkulacije), koji se ne mogu prikazati standardnim dijagnostičkim metodama.

Slične simptome može izazvati i spazam, odnosno iznenadni grč koronarnih arterija. U tom slučaju krvni sud nije trajno sužen aterosklerozom, već se privremeno stegne, što može dovesti do prolaznog smanjenja dotoka krvi u srčani mišić. Spazam ili grč krvnih sudova srca može davati iste simptome kao angina pectoris, a da nije vezan za oboljenja arterija, već uzimanja nekih hemijskih supstanci ili stresa.

Zbog toga se danas, pored procene velikih koronarnih arterija, sve više pažnje posvećuje i ispitivanju mikrocirkulacije i funkcije krvnih sudova. Na osnovu uzroka tegoba određuju se i dalji dijagnostički postupci i lečenje.

Ipak, važno je naglasiti da je u najvećem broju slučajeva angina pectoris i dalje posledica aterosklerotskih promena na koronarnim arterijama.

Kako se dijagnostikuje angina pectoris?

Dijagnostika angine pectoris ne počinje složenim pregledima, već razgovorom sa pacijentom. Kako ističe profesor Đenić, detaljna anamneza, opis bola i okolnosti u kojima se tegobe javljaju često predstavljaju prvi pravi korak u postavljanju sumnje na ovo oboljenje.

Nakon toga slede osnovni kardiološki pregledi, pre svega elektrokardiogram (EKG) i ultrazvuk srca, koji mogu pružiti važne informacije o radu srca i potvrditi sumnju na koronarnu bolest.

Kod odabranih pacijenata koristi se i skenerska koronarografija, savremena neinvazivna metoda koja omogućava prikaz krvnih sudova srca.

Ipak, zlatni standard u dijagnostici koronarne bolesti ostaje klasična koronarografija. Ovaj pregled se najčešće izvodi preko radijalne arterije na ruci, a primenom kontrastnog sredstva omogućava detaljan prikaz koronarnih arterija i eventualnih suženja.

Jedna od najvećih prednosti savremene interventne kardiologije jeste to što se tokom dijagnostike može obaviti i lečenje. Na taj način dijagnostika i lečenje često se završavaju tokom jedne hospitalizacije.

Kako se leči angina pectoris?

Lečenje angine pectoris podrazumeva kombinaciju promena životnih navika, primene lekova i, kada je potrebno, interventnog lečenja.

Osnova terapije jesu zdrave životne navike. To podrazumeva redovnu kontrolu krvnog pritiska, laboratorijskih parametara i telesne težine, kao i uravnoteženu ishranu.

Važnu ulogu imaju i lekovi koji mogu da ublaže simptome, smanje rizik od komplikacija i doprinesu dužem i kvalitetnijem životu pacijenata.

Profesor Đenić ističe da savremena interventna kardiologija danas omogućava i minimalno invazivno lečenje pojedinih drugih srčanih oboljenja, poput zamene srčanih zalistaka, bez potrebe za otvaranjem grudnog koša.

Profesor Đenić poručuje: „Naše srce je u našim rukama. Čuvajmo ga.“