Termin sindrom u medicini označava skup više različitih simptoma i znakova bolesti. Švedski oftalmolog Henrik Sjögren je 1933 godine prvi opisao istovremeno prisustvo suvoće očiju i usta kod bolesnika sa hroničnim zapaljenjem zglobova - reumatoidnim artritisom. Danas je poznato da se nedostatak lučenja suza i pljuvačke može pojaviti i kod osobe bez ikakvog drugog oboljenja i mi tu pojavu, ako su zadovoljeni i neki drugi kriterijumi nazivamo primarni Sjögrenov sindrom. Većina onih koji se danas bave reumatologijom i kliničkom imunologijom ovu bolest smatraju veoma značajnom u grupi autoimunih oboljenja i model za izučavanje autoimunosti. Saznanje da se u ovoj bolesti ukrštaju autoimunost, maligne bolesti limfnih žlezda i virusne infekcije budi nadu da će dalja istraživanja na ovom polju doprineti poboljšanju terapije malignih bolesti.
Sjögrenov sindrom
Sjögrenov sindrom se ispoljava suvoćom očiju i usta, a spada u grupu reumatskih oboljenja.
Sjögrenov sindrom je autoimunska bolest iz grupe sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Iako je dominantno obeležje bolesti pomenuta suvoća očiju i usta kod većine ovih bolesnika su prisutni bolovi ili otoci perifernih zglobova. Takođe, kod polovine bolesnika mogu biti zahvaćeni drugi organi i organski sistemi kao što su pluća, bubreg, nervni sistem, endokrine žlezde i tako dalje, što bolesti daje i sistemski karakter.
Sjögrenov sindrom je autoimunska bolest iz grupe sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Iako je dominantno obeležje bolesti pomenuta suvoća očiju i usta kod većine ovih bolesnika su prisutni bolovi ili otoci perifernih zglobova. Takođe, kod polovine bolesnika mogu biti zahvaćeni drugi organi i organski sistemi kao što su pluća, bubreg, nervni sistem, endokrine žlezde i tako dalje, što bolesti daje i sistemski karakter.
Šta je uzročnik ove bolesti?
Kao i za druge sistemske bolesti vezivnog tkiva pokretač bolesti nije poznat. Smatra se da kod genetski predisponirane osobe verovatno pod uticajem nekih virusa dolazi do promena u imunološkom sistemu jedinke. Glavna meta napada promenjenog imunološkog odgovora u ovoj bolesti su žlezde sa spoljašnjim lučenjem a među njima posebno suzne i pljuvačne. Kao posledica čitavog sleda imunoloških reakcija koje s pravom nazivamo automune, dolazi do ispoljavanja hroničnog zapaljenja u pomenutim žlezdama a tokom vremena i do posledičnog gubitka njihove funkcije.
Sjögrenov sindrom se s pravom može nazvati bolest žena srednje životne dobi jer se kod njih devet puta češće javlja nego kod muškaraca. Takođe, prema epidemiološkim podacima a što je za neke možda iznenađujuće spada sa reumatoidnim artritisom među načešće sistemske bolesti vezivnog tkiva.
Sjögrenov sindrom se s pravom može nazvati bolest žena srednje životne dobi jer se kod njih devet puta češće javlja nego kod muškaraca. Takođe, prema epidemiološkim podacima a što je za neke možda iznenađujuće spada sa reumatoidnim artritisom među načešće sistemske bolesti vezivnog tkiva.
Koje su posledice smanjenog lučenja suza i pljuvačke?
S obzirom da suze i pljuvačka imaju značajne funkcije koje su dobro poznate istaći ću samo dve veoma neprijatne posledice njihovog nedostatka.
Suvo oko
Kao posledica suvoće očiju dolazi do oštećenja površine oka i razvoja tzv. suvog oka sa brojnim neprijatnim simptomima i znacima za bolesnika (osećaj stranog tela u očima, uporna infekcija).
Karijes zuba
Sigurno najneprijatnija posledica smanjene produkcije pljuvačke a sa njim i njene zaštitne funkcije u ustima je veoma brzi karijes i gubitak zuba.
Pre svega i druge žlezde sa spoljašnjim lučenjem – tzv. egzokrine žlezde, mogu biti zahvaćene patološkim procesom što se odražava na njihovu funkciju. Kao posledica toga može biti prisutna izrazita suvoća u gornjim disajnim putevima sa nadražajnim kašljem. Takođe, zbog zahvatanja egzokrinih žlezda u crevima može doći do poremećaja varenja jer je smanjena produkcija kiseline u želucu i crevnih sokova. Veoma je neprijatna suvoća genitalnih organa u žena sa čestim gljivičnim infekcijama. Već sam naglasio da u preko polovine bolesnika mogu biti prisutni i poremećaji u radu drugih organa, promene na koži i smetnje cirkulacije na nivou malih krvnih sudova. Ono što ovoj bolesti daje posebnu težini je i višestruko uvećan rizik za pojavu limfoproliferativnih bolesti.
Kako se prepoznaje Sjögrenov sindrom?
Dijagnozu bolesti nije lako postaviti zato što se simptomi i znaci ne moraju ispoljiti istovremeno. Dešava se da pacijenti više meseci pa i godina lutaju između oftalmologa, stomatologa, maksilofacijalnog hirurga, reumatologa i lekara drugih specijalnosti. Polovina ovih bolesnika tokom bolesti ima ponavljana uvećanja zaušnih i podviličnih pljuvačnih žlezda.
Uvećanje podvilične pljuvačne žlezde
Najčešće se u ordinaciji susrećete sa osobom koja još pre početka razgovora vadi flašicu vode i često zastane sa pričom da bi ovlažila usta. U svakom slučaju podatak o istovremenom nedostatku suza i pljuvačke zahteva i objektivnu potvrdu merenjem količine suza i testiranjem funkcije pljuvačnih žlezda.
SCHIRMEROV TEST − merenje proizvodnje suza
Ako je vlaženje papirnate trake manje od 5 mm za 5 minuta potvrđuje se manjak suza. Za definitivnu dijagnozu, zlatni standard je biopsija malih pljuvačnih žlezda u sluznici usta. Njihovim pregledom pod svetlosnim mikroskopom zapaža se prisustvo određenih zapaljenskih ćelija u velikom broju. U laboratorijskim analizama krvi prisutna je ubrzana sedimentacija i veoma često karakteristična anti Ro i anti La autoantitela.
Kako se leči Sjögrenov sindrom?
Terapija je uglavnom simptomatska i odnosi se na nadoknadu nedostatka suza ukapavanjem više puta dnevno u oči tzv. veštačkih suza. Izuzetno je važna i higijena usta radi prevencije posledica nedostatka pljuvačke. Preporučuje se često ispirianje antiseptičnim rastvorima i upotreba žvakaće gume bez šećera. Danas postoje i lekovi (pilokarpin i cevimelin) koji mogu pojačati lučenje suza i pljuvačke u izvesnom stepenu ali ih treba primenjivati uz kontrolu lekara zbog mogućih neželjenih efekata. U bolesnika u kojih su zahvaćeni drugi organi i organski sistemi kao što su koža, pluća, bubrezi, nervni sistem primenjuje se dugotrajna antizapaljenska i imunosupresivna terapija (glukortikoidi, antimalarici, azatioprin itd).
Sve u svemu danas nismo zadovoljni sa mogućnostima terapije ove bolesti. Još uvek smo u situaciji da se u ordinaciji ponašamo kao psihijatri tj. da slušamo tegobe bolesnika koji su često opsednuti njima. Pa ipak smatram da je veliki napredak što danas mnogo brže prepoznajemo ovu bolest. Terapiju u svakom slučaju treba da usmerava reumatolog uz konsultaciju drugih specijalnosti.
Povezani tekstovi:
Reumatoidni artritis je hronično zapaljensko reumatsko obolj...
Osteoporoza je bolest koja nastaje kao posledica smanjenja k...
Kada je otkriven insulin 1921. godine, značajno se produžio...
Ukoliko osećate hroničan bol u leđima, jutarnju ukočenost, i...
Imam Sojgerov sindrom, simptomi su kao i kod ostalih, imam te bolove s jedne strane glave tj. bolovi su takvi kao da mi neko vadi oko. To traje pola dana, a ona prelazi na drugo oko, uz to i slepoočnica, pljuvačna žlijezda. Bolje je umrijeti nego ovako živjeti. Tek sada sam bila kod dobrog reumatologa ali dok se svi nalazi urade, ja nemam više snage. Lutala sam kod 10 ljekara u CG i svi su mi na kraju davali antidepresive, zamislite tu stručnost.
Postovani,ustanovljen mi je Sjogren sindrom,od terapije samo vestacke suze i vita pos. Ja se dobro osecam,nemam oticanja zglobova hvala Bogu,ali se plasim daljeg napredka ove bolesti. Nerazmisljam o njoj dok me neko nepita kako su mi oci.
Potvrđen mi je Sjogrenov sindrom putem biopsije malih pljuvačnih žlezda. Propisani su mi lekovi : CATIONORM, MAKULIN PLUS i RESOCHIN. Prva dva koristim a treći lek ne uzizam jer me brinu kontraindikacije. Inače koristim i druge lekove: monopril, karvilex, trimetakor, kornelin, atoris, kardiopirin, eutirox i po potrebi analgetike za bolove u kičmi. Da li smem da koristim taj resochin?
Poštovani meni pored suvog oka i usta se pojavila slana usta dali da počnem da pijem antimalarike hvala
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti