Sjögrenov sindrom - bolest sa mnogo lica


Termin sindrom u medicini označava skup više različitih simptoma i znakova bolesti. Švedski oftalmolog Henrik Sjögren je 1933 godine prvi opisao istovremeno prisustvo suvoće očiju i usta kod bolesnika sa hroničnim zapaljenjem zglobova - reumatoidnim artritisom. Danas je poznato da se nedostatak lučenja suza i pljuvačke može pojaviti i kod osobe bez ikakvog drugog oboljenja i mi tu pojavu, ako su zadovoljeni i neki drugi kriterijumi nazivamo primarni Sjögrenov sindrom. Većina onih koji se danas bave reumatologijom i kliničkom imunologijom ovu bolest smatraju veoma značajnom u grupi autoimunih oboljenja i model za izučavanje autoimunosti. Saznanje da se u ovoj bolesti ukrštaju autoimunost, maligne bolesti limfnih žlezda i virusne infekcije budi nadu da će dalja istraživanja na ovom polju doprineti poboljšanju terapije malignih bolesti.
 

Sjögrenov sindrom

Sjögrenov sindrom se ispoljava suvoćom očiju i usta, a spada u grupu reumatskih oboljenja.
Sjögrenov sindrom je autoimunska bolest iz grupe sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Iako je dominantno obeležje bolesti pomenuta suvoća očiju i usta kod većine ovih bolesnika su prisutni bolovi ili otoci perifernih zglobova. Takođe, kod polovine bolesnika mogu biti zahvaćeni drugi organi i organski sistemi kao što su pluća, bubreg, nervni sistem, endokrine žlezde i tako dalje, što bolesti daje i sistemski karakter.
 

Šta je uzročnik ove bolesti?

Kao i za druge sistemske bolesti vezivnog tkiva pokretač bolesti nije poznat. Smatra se da kod genetski predisponirane osobe verovatno pod uticajem nekih virusa dolazi do promena u imunološkom sistemu jedinke. Glavna meta napada promenjenog imunološkog odgovora u ovoj bolesti su žlezde sa spoljašnjim lučenjem a među njima posebno suzne i pljuvačne. Kao posledica čitavog sleda imunoloških reakcija koje s pravom nazivamo automune, dolazi do ispoljavanja hroničnog zapaljenja u pomenutim žlezdama a tokom vremena i do posledičnog gubitka njihove funkcije.

Sjögrenov sindrom se s pravom može nazvati bolest žena srednje životne dobi jer se kod njih devet puta češće javlja nego kod muškaraca. Takođe, prema epidemiološkim podacima a što je za neke možda iznenađujuće spada sa reumatoidnim artritisom među načešće sistemske bolesti vezivnog tkiva.

 

Koje su posledice smanjenog lučenja suza i pljuvačke?

S obzirom da suze i pljuvačka imaju značajne funkcije koje su  dobro poznate istaći ću samo dve veoma neprijatne posledice njihovog nedostatka.
 

Suvo oko

Kao posledica suvoće očiju dolazi do oštećenja površine oka i razvoja tzv. suvog oka sa brojnim neprijatnim simptomima i znacima za bolesnika (osećaj stranog tela u očima, uporna infekcija).
 

Karijes zuba



Sigurno najneprijatnija posledica smanjene produkcije pljuvačke a sa njim i njene zaštitne  funkcije u ustima je veoma brzi karijes i gubitak zuba.
Pre svega i druge žlezde sa spoljašnjim lučenjem – tzv. egzokrine žlezde, mogu biti zahvaćene patološkim procesom što se odražava na njihovu funkciju. Kao posledica toga može biti prisutna izrazita suvoća u gornjim disajnim putevima sa nadražajnim kašljem. Takođe, zbog zahvatanja egzokrinih žlezda u crevima može doći do poremećaja  varenja jer je smanjena produkcija kiseline u želucu i crevnih sokova. Veoma je neprijatna suvoća genitalnih organa u žena sa čestim gljivičnim infekcijama. Već sam naglasio da u preko polovine bolesnika mogu biti prisutni i poremećaji u radu drugih organa, promene na koži i smetnje cirkulacije na nivou  malih krvnih sudova. Ono što ovoj bolesti daje posebnu težini je i višestruko uvećan rizik za pojavu limfoproliferativnih bolesti.
 

Kako se prepoznaje Sjögrenov sindrom?

Dijagnozu bolesti nije lako postaviti zato što se simptomi i znaci ne moraju ispoljiti istovremeno. Dešava se da pacijenti više meseci pa i godina lutaju između oftalmologa, stomatologa, maksilofacijalnog hirurga, reumatologa i lekara drugih specijalnosti. Polovina ovih bolesnika tokom bolesti ima ponavljana uvećanja zaušnih i podviličnih pljuvačnih žlezda.

 

Uvećanje podvilične pljuvačne žlezde

Najčešće se u ordinaciji susrećete sa osobom koja još pre početka razgovora vadi flašicu vode i često zastane sa pričom da bi ovlažila usta. U svakom slučaju podatak o istovremenom nedostatku suza i pljuvačke zahteva i objektivnu potvrdu merenjem količine suza i testiranjem funkcije pljuvačnih žlezda.

 

SCHIRMEROV TEST − merenje proizvodnje suza

Ako je vlaženje papirnate trake manje od 5 mm za 5 minuta potvrđuje se manjak suza. Za definitivnu dijagnozu, zlatni standard je biopsija malih pljuvačnih žlezda u sluznici usta. Njihovim pregledom pod svetlosnim mikroskopom zapaža se prisustvo određenih zapaljenskih ćelija u velikom broju. U laboratorijskim analizama krvi prisutna je ubrzana sedimentacija i veoma često karakteristična anti Ro i anti La autoantitela.  
 

Kako se leči Sjögrenov sindrom?

 

Terapija je uglavnom simptomatska i odnosi se na nadoknadu nedostatka suza ukapavanjem više puta dnevno u oči tzv. veštačkih suza. Izuzetno je važna i higijena usta radi prevencije posledica nedostatka pljuvačke. Preporučuje se često ispirianje antiseptičnim rastvorima i upotreba žvakaće gume bez šećera. Danas postoje i lekovi (pilokarpin i cevimelin) koji mogu pojačati lučenje suza i pljuvačke u izvesnom stepenu ali ih treba primenjivati uz kontrolu lekara zbog mogućih neželjenih efekata. U bolesnika u kojih su zahvaćeni drugi organi i organski sistemi kao što su koža, pluća, bubrezi, nervni sistem primenjuje se dugotrajna antizapaljenska i imunosupresivna terapija (glukortikoidi, antimalarici, azatioprin  itd).

Sve u svemu danas nismo zadovoljni sa mogućnostima terapije ove bolesti. Još uvek smo u situaciji da se u ordinaciji ponašamo kao psihijatri tj. da slušamo tegobe bolesnika koji su često opsednuti njima. Pa ipak smatram da je veliki napredak što danas mnogo brže  prepoznajemo ovu bolest. Terapiju u svakom slučaju treba da usmerava reumatolog uz konsultaciju drugih specijalnosti.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Nada Danci 23.02.2013

    Postovani, meni je ustanovljena ova bolest, u junu mesecu 2012g, posle osipa po kozi. Tada sam primala niripan i antibiotike i sve se smirilo. Nakon toga uradjene su potrebne analize i ustanovljen je sjogrenov sind. Ja se od tada dobro osecam, nemam tegoba. Da li bi ipak trebalo da pocnem da pijem kortikosteroide i antimalarike, radi prevencije i eventualnog poboljsanja krvnih nalaza (ro/la koji su visoki i rf) ili da ne pijem nista dok se dobro osecam? Nvala unapred


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde