Vršnjačko nasilje u školi


Definicija nasilja

Svaki čovek u detinjstvu iskusi neki vid nasilja; bilo da je u ulozi vršioca nasilja, onaj koji trpi ili je jednostavno svedok nasilja nad nekim drugim. Nasilje predstavlja svaki oblik ponašanja koje ima za cilj namerno povređivanje ili nanošenje bola, bilo psihičkog ili fizičkog. Za razliku od nasilnog, agresivno ponašanje je jednokratno, može biti samo nekontrolisana reakcija ili odbrana. Nasilno ponašanje ima obično isti ili sličan sadržaj, traje duži vremenski period i nasilnik ima moć nad žrtvom.

Nasilje se pojavljuje u različitim oblicima. Verbalno nasilje je svaki vid ismevanja, nazivanje pogrdnim imenima, ruganje, vređanje, dobacivanje. Nije neophodno naglašavati koliko deca, bez obzira na uzrast, mogu biti inventivna u ovakvim ''kreativnim'' oblicima verbalnog izražavanja. Fizičko nasilje podrazumeva udaranje, guranje, otimanje i uništavanje stvari. Ranijih godina je uglavnom bilo karakteristično za dečake, ali se, nažalost, sve češće javlja i kod devojčica. Čini se da je tranzicija odnela barbike.

Deca koja su izolovana iz društva, ignorisana od strane drugova, trpe ogovaranje i o njima se izmišljaju razne priče koje obično nemaju lep i istinit sadržaj, jesu žrtve socijalnog nasilja. Psihičko nasilje podrazumeva preteće poglede, grimase, neželjene komentare, iznuđivanje novca, ucenjivanje.

Seksualno nasilje je neželjeno dodirivanje na neželjeni način i neželjene delove tela, iznuđivanje seksualnih usluga, prinuda na seksualni čin. Pošast interneta jeste i zloupotreba fotografija i video snimaka dece.

Dete koje trpi nasilje

Postoje izvesne osobine koje karakterišu svaku od navedenih grupa. Potencijalna žrtva nasilja jeste dete koje je submisivno, defanzivno, introvert sa niskim samopoštovnajem. Ovakvo dete će i na najbezazlenije opaske reagovati plačem, povlačenjem, izolovanjem od društva. Plašljivo, tiho i povučeno dete omiljena je meta onih koji vole da svoju snagu demonstriraju nad drugima, bilo fizičku ili psihičku.

Nepotrebno je naglašavati da bi roditelji morali da imaju uvid u ponašanje i raspoloženje svoje dece. Ukoliko ste primetili da je vaše dete povučenije nego inače, slabo jede, razdražljivo je,  loše spava i budi se vrišteći ili mokreći u krevet, krajnje je vreme da porazgovarate šta se dešava sa njim. Jako trzanje na iznenadne zvuke, menjanje maršute odlaska ili vraćanja iz škole, kašnjenje u školu, modrice po telu mogu takođe biti pokazatelji da se nad vašim detetom vrši neki oblik nasilja. Stalne glavobolje, bolovi u stomaku, ukoliko nisu izgovori za pismene vežbe, mogu biti alarmanti signali. Nestanak ličnih stvari i veći zahtevi za džeparac mogu značiti iznuđivanje novca. Naravno, ako isključite mogućnost da je vaš pubertetlija počeo da puši ili konzumira neku psihoaktivnu supstancu.

Prvi korak ka rešavanju nasilja jeste otvoren razgovor sa detetom. Pokušajte da doznate od kada se nasilje događa, kako, gde, ko su akteri. Pokažite detetu da se saosećate sa njim i da ćete dati sve od sebe da zaustavite tekuću neprijatnu situaciju. Ali nemojte obećavati da će sve i odmah biti u redu. Probajte zajedno da nađete rešenje. Dogovorite se o predstojećim koracima rešavanja problema. Imajte na umu da roditelji koje ne prijave nasilje ne mogu ga ni zaustaviti. Ovo naravno ne podrazumeva da se vi lično svetite nasilniku ili nekome njemu bliskom. Mnoga deca će prestati sa nasiljem ukoliko njihovi roditelji saznaju čime se deca bave u slobodno vreme.

Nažalost, roditelji dece koja vrše nasilje ne žele uvek da pogledaju istini u oči. Brane se uglavnom neistinitim argumentima kako zaposleni u školi mrze njihovo dete, kako su oni bili još gori u tim godinama, ili kako oni jednostavno ne pronalaze način da kontrolišu sopstveno dete. Važno je da razgovor sa takvim roditeljem obavite u prisustvu odeljenjskog starešine ili stručne službe, odnosno psihologa i/ili pedagoga škole. Ukoliko se nasilje i dalje nastavi, ponovo kontaktirajte zaposlene u školi. Postoje tačno propisane zakonske procedure koje se u takvim okolnostima preduzimaju (Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja). Takođe, neke škole imaju oformljene timove zadužene za bezbednost u školi i rešavanje problema vezanih za nasilje. Raspitajte koje su osobe članovi ovog tima i obratite se njima za pomoć. Budite uporni i istrajni i stalno razgovarajte sa detetom da li se nasilje zaustavilo.

Deca koja vrše nasilje

Zašto deca uopšte vrše nasilje? Motivi mogu biti zaista raznoliki. Neka deca, naročito mlađeg uzrasta, nemaju adekvatan uvid u sopstveno ponašanje. Tako za njih nema određenu težinu rečenica koja podrazumeva ismevanje drugog deteta zbog fizičkih ili materijalnih nedostataka. Starija braća ili sestre, odrasli ljudi kojima se dive ili jednostavno likovi iz akcionih filmova mogu i te kako biti modeli za imitaciju i kreiranje sopstvenog imidža. Koliko roditelja zaista poštuje ograničenje uzrasta koje stoji u uglu svakog filma na domaćim televizijskim programima?

Komunikacija sa vršnjacima je veština koja se uči, tako da je moguće da je deca ne usvoje na adekvatan način. U tom slučaju, ''ko tebe kamenom, ti njega sa dva''  može biti jedini naučeni model komunikacije. U detinjstvu je pripadnost grupi od izuzetne važnosti. Ali ako ste u grupi, onda se morate i ponašati kao njeni članovi. To bi značilo da se pojedina deca i ne bi izolovano tako ponašala ukoliko ih drugovi ne bi nagovarali na nasilje.

Deca koje prolaze kroz neki težak period u životu, gubitak ili razvod roditelja, selidba ili nešto slično, mogu svoje nezadovoljstvo pokazati i kroz agresiju nad drugom decom. Roditelji ili staratelji bi u tom slučaju morali više pažnje posvećivati detetu koje je nespremno za novonastalu situaciju i potražiti pomoć stručnih lica.
Nasilje će vršiti i dete koje je i samo žrtva porodičnog nasilja ili se u porodici toleriše ovakav vid ponašanja. Roditelji koji su bez saosećanja i topline, ili previše popustljivi i ne postavljaju granice u ponašanju, odgovorni su za naslino ponašanje dece. Takođe, stereotipni način mišljenja, sistem vrednosti i mentalitet utiču na razvoj ličnosti svakog od nas, moguće i negativno.
    
Gotovo svakom roditelju je neprijatno kada ga pozovu iz škole i saopšte da njegovo dete vrši neki oblik nasilja nad drugim detetom. Ono što je jako bitno u ovakvoj situaciji je da ne zatvarate oči pred istinom i da ozbiljno shvatite problem i pristupite njegovom rešavanju.

Prvi korak je, pogađate, razgovor sa detetom. Jasno mu stavite do znanja da ne tolerišete nasilje. Nemojte na njegovo nasilje odgovarati batinama ili bilo kojim vidom nasilja. Uskraćivanje nečega što dete voli je mnogo efikasniji metod kažnjavanja. Zatim mu pomozite da stekne uvid u svoje ponašanje i posledice onoga što je činilo. Pitajte ga na koji je način mogao drugačije da reaguje. Razvijajte empatiju kod njega pitajući ga šta misli kako se to drugo dete osećalo dok je ismevano, tučeno ili iznuđivano. Naučite ga da se izvini i popravi greške. Pohvale i nagrade su neizostavni deo vaspitanja. Pohvalite ga za željeno ponašanje. Pitajte ga kako se ono tada osećalo. Budite u toku i pratite šta vaše dete radi. Naučite ga da stiče i održava prijateljstva. Sarađujte sa školom i ne stidite se da potražite stručnu pomoć!

Dete koje je svedok nasilja u školi

U razgovoru sa detetom saznajete da li ovo je visak se u njegovoj školi vrši nasilje. Postoje mnogobrojni svedoci nasilja, ali se niko ne usuđuje da ga prijavi. Važno je da objasnite detetu razliku između tužakanja i prijavljivanja nasilja. Razlika je u krajnjem cilju prijave. Jedan od razloga prijave odraslim licima može biti i strah da onaj koji prijavljuje i sam ne postane žrtva istog nasilnika. U tom slučaju ste vi dužni kao roditelj da sakupite detaljne informacije o aktu nasilja i prijavite ih odeljenjskom starešini ili stručnim saradnicima u školi.

I za kraj, setite se da ste vi kao roditelj prvi model ponašanja koji dete usvaja. Stoga naučite da kontrolišete sopstveni bes i ljutnju. Razgovarajte sa decom o emocijama. Ali ih i pokazujte! Naučite da uvidite sopstvene greške i da pred detetom izgovorite magičnu reč ''izvini''. Ne ismevajte i ne ponižavajte dete. Zajedno komentarišite filmove i knjige. Nađite zajedničke aktivnosti, bilo da su to društvene igre ili izleti koji će vam omogućiti da se međusobno dobro upoznate i izgradite poverenje. Naučite dete da se u životu i gubi i dobija. Postavljajte pitanja koja će detetu pomoći da samostalno dođe do rešenja, umesto da mu vi ponudite gotova. I ne zaboravite da svaki put zaglite dete kada se vratite kući jer ljubavlju sve počinje.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 11

  1. Predrag 13.07.2019

    Ljudi, ja sam lično bio svedok, i osetio na svojoj koži šta je vršnjačko nasilje još davne 2001. kada se o tome nije pričalo. Sve što ću vam reći je da su đaci u školi monstrumi, i svako jutro kada ulazim u školu, prva pomisao mi je bila, samo da izađem odavde, da odem kući i gledam crtane filmove na RTL-u.

    Rezultat tog vršnjačkog nasilja je da se nikada neću zaluđivati time da imam prijatelje, i da prijatelji mogu sutra da me navuku na drogu ili da mi traže pare. Toliko dobro sam naučio nemački jezik da sam zaradio 50 eura, kada sam Austrijance vodio u obliazak.

    Sada je mnogo lakše za majke i očeve siledžija da lažu, sebe i druge, kako ime je dete neshvaćeno ili žrtva sistema (sindrom Mardž Simpson), nego da priznaju da su rodili nasilnike.


  2. PL 25.11.2017

    Preporučujem svima da pročitaju roman koji je napisala Lorina Popi "o budućim ljudima". Iz njega mogu izvući pouku i žrtve nasilja i nasilnici. Interesantna prica o tinejdžerima Đorđu, Olji, Miljanu, Novici...


  3. PL 25.11.2017

    Preporučujem svima da pročitaju roman koji je napisala Lorina Popi "O budućim ljudima". Iz njega mogu izvući pouku i žrtve nasilja i nasilnici. Interesantna priča o tinejdžerima.


  4. Ljiljana 03.04.2016

    Molim vas, ja sam roditelj kome je potrebna vaša pomoc. Moje dete je dozivelo tešku telesnu povredu. Vrsnjačko nasilje. Svima sam se obraćala za pomoć u školi a oni mi samo govore da su to deca i da moje dete treba da očvrsne i da sam ja brižna majka. Moje dete je sad skoro napunilo 10 godina a od 1 razreda se dešava to kao da ga deca nisu prihvatila. Molim vas, čitala sam o Aleksi Jankoviću i mislim da je sličan problem. Molim vas za pomoć jer priča mog deteta je velika i teška. Veruj te mi, ja sam samohrana majka a koliko vidim svi me prosto receno kuliraju. Baš tako bojim se za moje dete jer ne znam kome da se obraćam za pomoć. Škola mi je čak savetovala da upišem dete na neke borilačke vestine. Eto vam samo taj dokaz koliko me ismejavaju. Da li je to škola ili šta vec? Molim vas, ako budete videli moju poruku pomognite mi jer sam vrlo vrlo zabrinuta a pomoc nemam.


  5. Branislav 01.02.2016

    Na temu zlostavljanja u skoli napravljen je prije nekoliko godina odlican film "In a better world". To je danski film rediteljke Sussanne Bier (originalni naslov na danskom se prevodi kao "osveta"), koji je 2011. dobio Oskara kao najbolji strani film. Prica o djecaku koji staje u zastitu drugara kojeg zlostavljaju vrsnjaci u skoli, prica o djecaku rastavljenih roditelja, gdje otac ima slicnih problema kao i sin, jos i gorih, dok kao ljekar luzbuje u ratom zahvacenoj africkoj zemlji. Dvije price koje se preplicu i stapaju u jednu perfektnu. Poucnu, toplu. Izvrstan film. Probajte ga naci, mozda ste ga neki vec pogledali. Bilo bi prekrasno da ga prikazu na TV. Treba pokusati naci taj film i pokazu ga javnosti, mozda se to moze uraditi uz pomoc danske ambasade. A onda bi bilo korisno da se organizuje "talk program" nakon projekcije, razgovor o temi sa predstavnicima raznih grupa i generacija. Mozda se filmskom projekcijom moze "naceti" ovu osjetljivu temu. Mozda se na ovaj nacim moze probiti led, poci u razbijanje tabua, poceti educirati hiljade mladih (i starih).


  6. :( 18.12.2014

    Ja mislim da svaka žrtva kasnije u životu vrši nasilje nad nekome jer misli da je to ispravno :-(


  7. Tasa 23.05.2012

    Imam sina osnovca i poceli su da ga maltretiraju 2 god stariji naravno ne govorim o verbalnom maltretiranju njegovih vrsnjaka doslo je do toga da ga je svki dan pocela boleti glava i stomak pa je tek onda ispricao. Da su ga hteli baciti u potok njih cetvorica. Obratila sam se razrednom koji je popricao s njima ali jedan decak mu i dalje preti. Naravno ni rayredni nije primetio da u yadnj vreme fali sa zadnjih casova jer mu kazu da ce ga sacekati posle skole. Ne kazem da je moj sin extra ali da sanja da ga diraju i da vristi u snu u sustini tako smo i saznali. Sta dalje ako se nastavi


  8. anonimna 16.05.2012

    Shvaćam i znam koliko pati svako dijete koje proživljava bilo kakvu vrstu zlostavljanja (fizičkog ili verbalnog) . Ja sam to nažalost proživila u osnovnoj školi. Jedan dječak me je svakodnevno maltretirao. Šutao moj estvari, vrijeđao, omaložavao, nazivao pogrdnim imenima, širio laži o meni. Proživljavala sam veliku bol i patnju i nažalost ta bol je i sad u mojoj duši. Naravno, kasnije su se tom zlostavljaču pridružili i ostali dječaci. Kada bi ga pitala zašto se tako ponaša prema meni rekao bi: ''zato što volim da gledam kada neko plače i kada je ponižen''. Te riječi nikada neću zaboraviti. Razrednoj starješini i direktoru sam se obraćala, ali oni su sve govorili to nije ništa strašno i da je to ''šala''. Nekoliko puta sam razmišljala i o samoubistvu. Ali, nisam izvršila samoubistvo zbog ljudi koje volim i koji mene volim. Živim zbog njih. Moje iskreno nadanje je da će zlostavljanje u školi ili iblo gdje drugo potpuno nestati iz današnjeg svijeta i da će svaki zlostavljač dobiti svoju kaznu.


  9. Mima 03.05.2012

    Odgovor na prethodni post. . . Poštovana gospođo i majko, nemojte čekati i trpeti nasilje koje se događa vašem detetu! Kao pedagog vam savetujem da uradite sledeće: 1. Razgovor sa učiteljem/razredinim starešinom - te da od njega čujete kako se vaše dete ponaša u školi; 2. Da poragzovarate sa roditeljima deteta koji vrše nasilje nad vašim detetom; 3. Izložite problem na roditeljskom sastanku; 4. Prijavite prosvetnoj inspekciji nasilje deteta; postoji i organizacija unhcr-a koja se bavi time i sos- telefon. . . Ukoliko dete promeni odeljenje sa nadom da će mu tamo biti bolje, to je mač sa dve oštrice. Otkud znate da se i tamo neće naći neko ko bi ga maltretirao?! A uz to bio bi " obeležen" da je otišao iz prethodnog odeljenja jer zato što je trpeo nasilje a to može neko da zloupotrebi. Svako dobro vam želim! Izvucite svoje dete iz te situacije! Najvažnije je da ne ostanu posledice. Posle je kasno


  10. Marija Ismailovic 26.03.2012

    Od prvog razreda osnovne skole, dete mi trpi sve vrste nasilja od strane dece iz njegovog odelenja. Pokušavala sam na sve načine da menjam svoje dete, ne bi li se snašlo, ali na kraju nismo uspeli ništa već da bude samo gore. Nadala sam se da će porasti pa će se to smiriti, ali sad pocinje i fizicko nasilje. U školi mi govore da ni on nije sjajan, ali mene niko nikad nije pozvao u školu da se požali na njega. Sad vise ni sam ne poštuje sebe. Mokri u krevet, sam se igra, tesko se uklopi i sa decom koja nisu iz njegovog odelenja.
    Da li ce promena odelenja moći da mu pomogne da bar malo reši svoj problem. Pošto je sad svestan da i u njemu posoji problem, a on ne ume sam da ga reši. U svakom pokusaju da razgovaramo o tome komunikacija se svede na njegov plac i tesenje s moje strane, ne znam sta da radim?


  11. Milanka Cirkovic 11.11.2011

    Stop nasilje nad decom!!! Stop strajkovima nastavnika zbog svojih primanja zbog kojih su zaboravili da vode racuna o deci!!! Veceras je ostao u bolnici ucenik vi2, osnovna skola "treci kragujevacki bataljon" u kragujevcu zbog nasilja udarcima u glavu od strane ucenika istog odeljenja. Bolnica je prijavila nasilje policiji, koja je odmah dosla a skola cuti. Ako imate ingirencije za bilo kakvu reakciju, molila bih vas da isto uradite. Ovakav tekst cu poslati svim kragujevacki institucijama a i dalje. Unapred zahvalna


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde