Meteoropatija


Meteoropatija je pojam koji se ranije retko mogao čuti, dok se danas njoj pridaje sve veći značaj. Meteropatija je grupa zdravstvenih simptoma i reakcija koje se manifestuju kada dođe do promena jednog ili više meteoroloških faktora.

Pod meteorološkim faktorima podrazumevamo temperaturu i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak itd. Ljudski organizam kao deo prirode prati spoljašnje uticaje i adekvatno reaguje, što se manifestuje pojavom različitih tegoba.

Tegobe usled meteoropatije

Kod mladih i zdravih ljudi meteoropatske tegobe su blage i skoro neprimetne dok kod starijih i hroničnih bolesnika mogu biti toliko izražene da zahtevaju poseban tretman, a u nekim slučajevima i hospitalizaciju. Tegobe se ne javljaju uvek istovremeno kada i vremenske oscilacije, često se javljaju neposredno pre ili posle vremenskih promena. Prema istraživanju, 30% populacije čine meteoropate. Smatra se da je u grupi meteoropta najviše hroničnih bolesnika, ali od meteoropatije pate i sasvim mlade osobe, žene u menopauzi i deca.

Kod zdravih i mladih ljudi tegobe obuhvataju: umor, promene rasoploženja, smanjenu koncentraciju, apatiju. Mogu se javiti i glavobolje, reumatski bolovi, bolovi na području starih povreda i ožiljaka, nesanica, nesvestica, vrtoglavica, kao i srčane tegobe. Kod starijih ljudi i hroničnih bolesnika pored ovih tegoba koje su jače izražene, javlja se i pogoršanje simptoma osnovne bolesti pa je tako:
  • Kod srčanih bolesnika, pušača i starijih osoba, zapaženo povećanje učestalosti srčanih i moždanih udara.
  • Kod osoba koje imaju bolesti respiratornog trakta veća je učestalost pojave astme, upale bronhija i pluća.
  • Kod osoba koje imaju kamen povećana je učestalost bubrežnih i žučnih napada.
  • Kod čiraša je povećana učestalost pojave bolova.

Meteorološki faktori uzročnici nastanka meteoropatije

U meteorološke faktore spadaju temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša i grmljavina, efekat jonizacije. Simptomi na koje se meteoropate žale su: glavobolja, vrtoglavica, fizička slabost, hipertenzija, povećana osetljivost na bol u zglobovima i mišićima, pogoršano stanje bolesnih organa, depresivna stanja. Tu su, takođe, i nagle promene raspoloženja i razdražljivost. Takva stanja traju dan ili dva i sa poboljšanjem vremenskih prilika se i simptomi smanjuju.

Što se mera prevencije tiče, lekari se slažu da nije dobro preterivati sa lekovima i da ih ne valja uzimati na svoju ruku. Umesto toga, potrebno je što više boraviti u dobro osvetljenim prostporijama, ako je nužno ostati kod kuće. Naravno, uvek je bolje boraviti na otvorenom, mnogo se kretati i u organizam unositi dovoljno vitamina i tečnosti i a izbegavati alkoholna pića, koja povećavaju toplinu tela i utiču na gubitak tečnosti.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde