Sigurno u svom okruženju imate nekoga ko izbegava gluten u svojoj ishrani. Čini se kao da je bezglutenska ishrana jedan od vodećih trendova kada su u pitanju dijetetski modaliteti. Ljudi iz različitih razloga izbegavaju gluten - da bi smršali, poboljšali koncentraciju i raspoloženje i bili generalno zdraviji.
Međutim, ne postoje bilo kakvi dokazi koji bi ukazivali na to da je gluten po sebi nezdrav, osim za neke ljude, među kojima su osobe obolele od celijakije, bolesti koja se aktivira u prisustvu glutena.
Šta je gluten?
Iako većina ljudi misli na jednu konkretnu stvar kada se kaže 'gluten', to je zapravo termin koji se koristi za grupu proteina (prolamina) koji se mogu naći u pšenici, raži, ječmu i ovsu.
Prolamini koji se najčešće sreću u žitaricama su glutenin, glijadin i hordein. Glutenski proteini su veoma otporni na proteolitički enzim u našem digestivnom traktu, proteazu. Zbog nekompletnog razlaganja ovih proteina, velike aminokiselinske jedinice glutena prolaze kroz zid tankog creva, gde mogu aktivirati imunsku reakciju, kao što je to u slučaju celijakije.
Šta je celijakija/celijačna bolest?
Celijakija je hronično, sistemsko oboljenje koje se aktivira onda kada obolela osoba hranom unese gluten. Smatra se zapaljenskom, autoimunskom bolesti koja napada oko 1% svestke populacije.
Isprva je autoimunska reakcija najčešće lokalizovana na tankom crevu, Vremenom se sluznica tankog creva, od posledica upale, oštećuje, te se smanjuje mogućnost apsopcije nutrijenata. Oštećenje creva može izazvati dijareju, zamor, gubitak na težini, nadimanje i anemiju, a mogu se razviti i ozbiljne komplikacije.
U Srbiji se ne zna tačan broj obolelih od celijakije, jer ne postoji zvanična statistika. Prema nekim procenama, takvih bolesnika je u Srbiji oko 70.000, a bolest još nije dovoljno poznata, pa ni svi oboleli nisu registrovani.
Celijakija se javlja i kod dece i kod odraslih, češće oboljevaju žene i postoji genetička predispozicija za njeno dobijanje. Često je prate gastrointestinalni nespecifični simptomi, pa je nije lako prepoznati:
- hronični prolivi ili zatvor;
- blede stolice, karakterističnog mirisa;
- grčevi i bolovi u stomaku;
- nadutost i gasovi;
- mučnina i povraćanje;
- afte u ustima;
- malaksalost;
- gubitak na telesnoj težini.
Osim gastroenteroloških problema koji prate celijakiju, mogu se javiti simptomi koji nisu vezani za digestivni trakt, te se ispoljavaju i na drugim organima:
- anemija;
- nedostatak vitamina i minerala;
- gubitak koštane mase (osteoporoza);
- oštećenje zubne gleđi;
- bol u zglobovima;
- svrab i osip kože (dermatitis herpetiformis);
- depresija;
- anksioznost;
- glavobolja;
- nizak rast dece ili zastoj u rastu;
- problemi pubertetskog razvoja (odložen pubertet).
Kako se dijagnostikuje celijakija?
Postoje dva tipa testiranja koji pomažu dijagnostici ove bolesti:
- serološko testiranje - uzima se uzorak krvi i proverava prisustvo određenih antitela u serumu koji indikuju imunski odgovor na gluten. Važno je naglasiti da se nivo ovih antitela relativno brzo spušta u bezglutenskoj dijeti, te je važno da osoba pre testiranja još uvek nije izbacila gluten iz ishrane, jer rezultati u tom slučaju mogu biti prividno normalni.
- genetičko testiranje - uzima se uzorak krvi i proverava da li je osoba nosilac gena koji predstavljaju predispozicioni faktor za razvijanje celijakije.
Ukoliko se celijakija ovim testovima ustanovi, pogotovo u slučaju da osoba ima blago povišenu ili negativnu serologiju uz pozitivan rezultat genetičkog testiranja, često će lekar uputiti pacijenta na endoskopiju i biopsiju, što se, osim u dijagnostičke svrhe kod ovakvih slučajeva, radi i da bi se utvrdio stepen oštećenja sluznice tankog creva.
Neke grupe ljudi imaju veći rizik od nastanka celijakije od opšte populacije, a to su:
- članovi porodice obolele osobe – zbog genetičke predisponiranosti šansa za razvijanjem celijačne bolesti se višestruko povećava;
- pacijenti oboleli od drugih autoimunih oboljenja (dijabetes tip 1, autoimuni tiroiditis, zapaljenske bolesti creva i dr);
- osobe obolele od hromozomskih poremećaja (Daunov sindrom, Tarnerov sindrom, Vilijamsov sindrom i dr).
Lečenje celijačne bolesti
Jedini mogući lek, koji osobama obolelim od celijakije omogućava normalan život, je striktna i doživotna dijeta bez glutena, a ukoliko se oboleli ne pridržavaju te dijete, može doći do oštećenja sluznice tankog creva, kao i do brojnih komplikacija koje proizilaze iz poremećaja varenja i apsopcije nutritivnih materija, pa čak i do maligniteta. Prisustvo glutena samo u tragovima u ishrani, koje ne izaziva simptome aktivne celijakije, takođe može izazvati upalu i oštećenje digestivnog trakta.
Gluten je prisutan u gotovo svim industrijskim proizvodima, čak i u onim u kojima se njegovo prisustvo ne očekuje - u mnogim lekovima, suplementima, pastama za zube, kozmetičkim proizvodima, pićima, kafi, čokoladi, bombonama...
Kompletno izbacivanje glutena iz ishrane postepeno će smanjiti upalu u tankom crevu, zbog čega će simptomi brzo uminuti i osoba će se osećati bolje, a postojaća oštećenja će početi da zaceljuju. Kod dece, proces oporavka je još brži nego kod odrasle populacije.
Ukoliko je osoba obolela od celijačne bolesti deficijentna u nutritivnim materijama, lekar će propisati oralne suplemente vitamina i minerala koji su u manjku, a ukoliko je apsopcija kod ovih pacijenata ugrožena, suplementacija može biti i u vidu injekcija.
Na inicijativu Udruženja Srbije za celijakiju i Privredne komore Srbije za poljoprivredu i prehrambenu industriju, na proizvodima koji ne sadrže gluten uveden je znak prešarane pšenice, kako bi se pacijenti lakše orijentisali u odabiru odgovarajućih namirnica.
Povezani tekstovi:
Analna fistula je hronična bolest koja uglavnom nastaje nako...
Pozivamo Vas da 29.1.2024. u Sremskoj Mitrovici u Muzeju Sre...
Hepatocelularni karcinom se prvobitno stvara u tkivu jetre i...
Rak jetre je jedan od najčešćih oblika karcinoma širom sveta...
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde