Produženi Covid (Post Covid)

S obzirom na to da danas imamo dovoljan uzorak svetske populacije koji nakon infekcije izazvane korna virusom ima određene posledice i komplikacije, možemo govoriti o produženom kovidu.

Šta je produženi Covid (Post Covid)?

Iako se sve više zdravstvenih radika i institucija uključuje u proučavanje, informacije o dugotrajnom kovidu (postaknutom i hroničnom) koje danas imamo su i dalje oskudne. Za sada se postaknuti kovid definiše kao stanje produženog trajanja bolesti, duže od tri nedelje od pojave prvih simptoma. Hronični kovid se, pak, definiše kao produženje simptoma i/ili znakova bolesti duže od dvanaest nedelja.

Kako imuni sistem reaguje na SARS-CoV-2

Naš imunološki sistem ima neverovatan potencijal da se izbori sa agensima iz spoljašnje sredine. Isto važi i za SARS-CoV-2. U oko 95 posto slučajeva on ga uspešno pobeđuje. Smatra se da sam virus ne uspeva da pređe ni prirodne prepreke koje mu postavlja naše telo, npr. sluznica našeg nosa i gornjih disajnih puteva.

Ukoliko virus pobedi prvu odbrambenu liniju, naše telo aktivira sledeću fazu našeg urođenog (nespecifičnog) imuniteta. Onvde govorimo o T limfocitima i makrofagima koji odmah dospevaju do mesta infekcije. U isto vreme se zbog povećanja broja virusa i njihovog raspadanja povećava količina hemijskih supstanci (citokini, interleukini…), a to stimuliše sve veći broj leukocita koji “dolaze na mesto nesreće” gde započinju svoj deo borbe protiv virusa.

Na ovaj proces se nadovezuje aktivacija specifičnog imuniteta – reakcija Antigen (Ag) – Antitelo (At) – preko posebne grupe limfocita – B limfociti.

Nažalost, ovaj kompleksni imuni odgovor u nekim situacijama postaje nekontrolisan i prekomeran što vodi nizu drugih neželjenih događaja koji pacijenta mogu odvesti u smrt (citokinska oluja) ili pak napraviti značajna oštećenja jednog ili više organa u ljudskom telu.

Više o imunom sistemu, saznajte ovde >>>>>>>

Statistika

Najveći broj pacijenata se oporavi od kovid infekcije zbog zdravog i adekvatnog imunološkog odgovora. U brojkama to znači da se oko 80-90% pacijanta sa pozitivnim testom i znacima postojanja bolesti, u potpunosti oporavi u roku od 2-3 nedelje.

U poslednjih nekoliko meseci se pojavljuju rezultati studija o praćenju pacijenata nakon 3 nedelje i u zavisnosti od toga da li se radi o ambulatno ili bolnički lečenim pacijentima, procenat onih koji i nakon tri nedelje imaju neke od tegoba se kreću od 10-35%.

Zašto se javlja produženi kovid?

Nije poznato zašto se kod nekih pacijenata oporavak produžava. Stalno prisustvo virusa zbog slabog ili odsutnog imunološkog odgovora, relapsa ili reinfekcije, inflamatornih i drugih imunoloških reakcija, slabog fizičkog statusa, kao i psihološki faktori (posttraumatski stres), mogu biti uzročnici.

Generalno, oporavak kod bilo koje virusom izazvane bolesti, može potrajati. Mnogi ljudi koji obole od gripa ili bilo koje vrste teške respiratorne infekcije ne vraćaju se odmah svojim redovnim aktivnostima. Oporavak od bolesti je proces koji traje, a to se odnosi i na COVID -19.

Hospitalizacija, takođe, može dovesti do dužeg oporavka. Kod ovih pacijenata jedan od mogućih uzroka nastanka problema može biti i slabost mišića zbog dugotrajnog ležanja.

Kod pacijenata koji su imali komplikacije tokom bolesti potrebno je i kompleksnije lečenje, a to usporava i oporavak. Ono po čemu se novi koronavirus razlikuje od ostalih respiratornih virusa je što ne samo da utiče na pluća, već pokazuje svoju moć i na drugim sistemima organa – srcu, bubrezima, nervnom sistemu... Nakon infekcije važno je obaviti neophodne specijalističke preglede.

Simptomi dugotrajnog kovida

Simptomi dugotrajnog kovida su raznoliki. U njih se ubrajaju sledeći:

• Umor
• Kratak dah
• Bol ili stezanje u grudima, ubrzan ili nepravilan rad srca
• Problemi sa pamćenjem i koncentracijom
• Nesanica
• Vrtoglavica, osećaj nestabilnosti i zanošenja pri hodu
• Osip po koži
• Bol i otok u zglobovima i bolovi i grčevi u mišićima
• Anksioznost
• Zujanje u ušima
• Mučnina, dijareja, bolovi u stomaku, gubitak apetita
• Povišena telesna temperatura
• Kašalj, glavobolja, upala grla, otok vrata (mogućnost razvoja akutnog tireoiditisa)
• Promene osećaja mirisa ili ukusa koji se ne povlače nakon 3 nedelje

Potrebne medicinske pretrage: pregledi i dijagnostika

Protokoli lečenja produženog kovida su predloženi od strane Nacionalnog instituta za zdravlje i veštinu lečenja (NICE).

Klinička procena obuhvata:

• Detaljnu anamneza – uvid u kompletnu istoriju bolesti od samog početka i detaljan razgovor sa pacijentom o tegobama;
• Pregled po sistemima organa uz obavezno merenje telesne temperature, pregled srca i pluća (uključujući merenje krvnog pritiska na obe ruke i pulsnu oksimetriju), EKG;
• Proceniti koje laboratorijske analize treba napraviti u skladu sa tegobama pacijenta, nalazu tokom pregleda kao i postojećih faktora rizika za nastanak komplikacija. Posebnu pažnju obratiti na osobe sa komorbiditetima (pridruženim bolestima). Pojedine analize je neophodno uraditi jer i kada se dobije negativan rezultat on nam pomaže da isključimo komplikacije koje mogu biti potencijalno životno ugrožavajuće (npr. plućna tromboembolija, miokarditis, srčana slabost…);
• Sprovesti odgovarajući terapijski tretman – ne “prelečiti pacijenta” jer i to može biti uzrok nastanka određenih tegoba;
• Proceniti potrebu za rehabilitacijom ovih pacijenata - rano upućivanje na plućnu rehabilitaciju verovatno pomaže oporavak.

Po NICE smernicama, za pacijente sa dokazanom plućnom bolesti tokom COVID-a, dalje praćenje je od strane pulmologa. Ukoliko ne postoje podaci o oštećenju pluća tokom akutnog COVID-a onda se preporučuje eventualno Rtg pluća (samo prema indikacijama) u 12- oj nedelji nakon završetka lečenja bolesti.

Medicinsko lečenje obuhvata:

• Simptomatski tretman;
• Optimizacija kontrole dugotrajnih post COVID stanja;
• Posvetiti pacijentu dovoljno vremena i pokazati empatiju;
• Dopunsko lečenje antibioticima samo kod potvrđene ili visoko sumnjive sekundarne bakterijske infekcije;
• Lečiti eventualne komplikacije po jasnim kriterijumima.

Samokontrola:

• Svakodnevna pulsna oksimetrija i sigurni online saveti;
• Briga za opšte zdravlje;
• Odmor;
• Dozirana fizička aktivnost uz postepeno povećavanje intenziteta i vremena provedenog u tim aktivnostima.

Opšte preporuke:

• Pacijent treba potražiti lekarski savet ako je oseti pogoršanje svog opšteg stanja, kratak dah, otežano disanje, boll u grudima, konfuznost, slabost pojedinih delova tela…;
• PaO2 <96%;
• Predlog za pregled kod spacijaliste / subspecijaliste određene grane medicine i to uvek na osnovu kliničkih nalaza.

Neurološke posledice preležanog COVID19

Najteže komplikacije su pojava moždanog udara, epileptičkih napada, encefalitisa ( “upala moždanog tkiva”) i kranijalnih neuropatija (tegobe vezane za poremećaj nerava glave). Ipak izgleda da su ovakve komplikacije retke i za njihovo lečenje je neophodno praćenje od strane neurologa.

Češće se javljanju nespecifični neurološki simptomi koji uključuju glavobolju, vrtoglavicu i kognitivnu slabost (“moždana magla”) koja se najčešće manifestuje oslabljenom koncentracijom, blažom zaboravnošću i slično. Ove tegobe se obično brzo povlače i kako sada izgleda, ne zahtevaju ozbiljnije lečenje već samo simptomatsku terapiju.

Dugotrajni kovid kod strarijih

Od početka pandemije izazvane SARS -CoV -2 virusom, jedino što možemo sa ,sigurnošću da tvrdimo to je da su starije osobe podložnije komplikacijama. U ovoj grupi pacijenata stopa preživljavanja je najniža a kod onih koji se oporave postoji visok rizik za brojne komplikacije:

• Sarkopenija (gubitak mišićne mase);
• Neuhranjenost;
• Depresija;
• Hroničan bol (izgleda da je uobičajen kod starijih pacijenata);
• Izraženi kognitivni poremećaji.

Prisustvo fizičkih simptoma se odražava na psihosocijalne aspekte:

• Otežan pristup zdravstvenoj zaštiti (redovne kontrole kod lekara);
• Lične rutine (npr. pešačenje, odlazak u dnevnu nabavku…);
• Socijalne interakcije (viđanje sa porodicom i prijateljima);
• Pristup programima podrške (lokalna zajednica, on-line podrška…).

Ukoliko prepoznajete simptome produženog COVID-a, neophodno je da zakažete pregled. Pozovite 069/420-45-12 da biste zakazali POST-COVID pregled čija se cena kreće od 7900 dinara.