Uvećani limfni čvorovi: Kada kod hematologa?

Uvećani limfni čvorovi su čest razlog za zabrinutost pacijenata, posebno zbog toga što se često povezuju sa malignim bolestima. Međutim, uvećanje limfnih čvorova mnogo češće prati infekcije i druga benigna stanja. Za procenu značaja uvećanog limfnog čvora nije važna samo njegova veličina, već i koliko dugo traje, gde se nalazi, kako se menja tokom vremena i da li postoje drugi simptomi.

Uloga limfnih čvorova i najčešći uzroci njihovog uvećanja

Limfni čvorovi su deo imunskog sistema i predstavljaju svojevrsne „filtere“ kroz koje prolazi limfa. U njima se nalaze ćelije imunskog sistema koje prepoznaju i učestvuju u odbrani organizma od infekcija i drugih štetnih procesa.

Kada se u određenom delu organizma razvije infekcija ili zapaljenje, limfni čvorovi koji dreniraju tu regiju mogu reagovati povećanjem broja imunskih ćelija i posledično se uvećati. Zato su, na primer, uvećani limfni čvorovi na vratu veoma česti tokom ili nakon infekcija grla, krajnika, zuba i respiratornog sistema.

Pored infekcija, limfni čvorovi mogu biti uvećani kod autoimunskih i drugih zapaljenskih bolesti, kao reakcija na određene lekove, ali i kod hematoloških i drugih malignih bolesti.

Kako lekar procenjuje uvećan limfni čvor, da li su važni njegova veličina, tvrdoća, pokretljivost, bolnost i mesto na kojem se nalazi?

„Sve navedene karakteristike su važne, ali nijedna od njih sama po sebi ne može pouzdano utvrditi uzrok uvećanja limfnog čvora”, ističe spec. dr med. Nikola Vukosavljević.

Lekar procenjuje veličinu čvora, njegovu konzistenciju, pokretljivost u odnosu na okolno tkivo, bolnost, brzinu kojom se povećava, kao i promene kože iznad njega.

Meki, bolni i pokretni limfni čvorovi češće se viđaju kod infekcija i zapaljenja. Sa druge strane, čvorovi koji su tvrdi, bezbolni, slabo pokretni ili fiksirani za okolno tkivo, progresivno se povećavaju ili dugo ne nestaju zahtevaju detaljniju procenu.

Veoma je važna i lokalizacija. Na primer, uvećani limfni čvorovi iznad ključne kosti -  supraklavikularni limfni čvorovi  - zahtevaju veću pažnju nego mali limfni čvorovi u pojedinim drugim regijama. Takođe je značajno da li je uvećan samo jedan čvor ili jedna grupa čvorova, ili su limfni čvorovi uvećani u više različitih regija tela.

Drugim rečima, veličina jeste važna, ali se procena nikada ne zasniva samo na broju centimetara. Rizik se procenjuje na osnovu celokupne kliničke slike.

Simptomi i nalazi koji mogu ukazivati na potrebu za daljom hematološkom obradom

Posebnu pažnju zahtevaju uvećani limfni čvorovi koji traju i progresivno rastu bez jasnog infektivnog uzroka, naročito ukoliko ih prate tzv. B simptomi.

To su:

• neobjašnjiva, uporna temperatura iznad 38 °C,
• izraženo noćno znojenje zbog kojeg je potrebno promeniti pidžamu ili posteljinu,
• nenamerni gubitak više od 10% telesne mase tokom šest meseci.

Ovi simptomi mogu biti prisutni kod pojedinih limfoma, ali nisu specifični samo za maligne bolesti i mogu se javiti i kod infekcija i drugih stanja.

Dodatnu obradu mogu zahtevati i izražen umor, svrab kože bez jasnog objašnjenja, uvećanje slezine, učestale temperature ili infekcije, kao i promene u krvnoj slici poput anemije, smanjenog ili povećanog broja leukocita ili trombocita.

Važno je obratiti pažnju i na limfne čvorove koji se brzo povećavaju ili se istovremeno pojavljuju u više različitih regija.

Da li uvećani limfni čvorovi automatski bude sumnju na limfom ili malignu bolest?

„Ne. Uvećan limfni čvor ne znači automatski limfom niti malignu bolest”, navodi spec. dr med. Nikola Vukosavljević.

Limfni čvorovi su deo imunskog sistema i njihovo povećanje je očekivana reakcija tokom brojnih infekcija i zapaljenskih procesa. Posebno kod mlađih osoba često se radi o reaktivnim limfnim čvorovima koji se nakon infekcije postepeno smanjuju.

Razlog za detaljniju obradu postoji kada uvećani čvor nema jasno objašnjenje, ne smanjuje se tokom praćenja, progresivno raste ili ima karakteristike koje nisu tipične za reaktivno uvećanje.

Čak ni ultrazvučni pregled sam po sebi ne postavlja dijagnozu limfoma. Ultrazvuk može pomoći da se procene oblik, struktura i prokrvljenost limfnog čvora i da se odredi da li je potrebno dalje ispitivanje.

Ukoliko postoji opravdana sumnja na limfom, konačna dijagnoza se postavlja patohistološkim pregledom tkiva limfnog čvora. Kada je moguće, eksciziona biopsija, odnosno uklanjanje celog limfnog čvora za analizu, patologu omogućava procenu njegove kompletne strukture, te predstavlja "zlatni standard" u dijagnostici limfoproliferativnih bolesti. Važno je naglasiti da aspiracija tankom iglom (FNA, fine needle aspiration), predstavlja nedovoljno senzitivnu metodu sa kojom nije moguće pouzdano isključiti prisustvo limfoma, upravo zbog nemogućnosti analize kompletne strukture limfnog čvora.

Kada pacijent sa uvećanim limfnim čvorovima treba da se javi hematologu?

Nije potrebno da se svaki pacijent sa uvećanim limfnim čvorom odmah javi hematologu. Ukoliko se čvor pojavio tokom infekcije i nakon njenog prolaska počinje da se smanjuje, najčešće je dovoljno kliničko praćenje po preporuci lekara.

Hematološki pregled treba razmotriti kada:

• uvećani limfni čvor nema jasno objašnjenje,
• traje duže vreme i ne pokazuje tendenciju smanjivanja,
• progresivno se povećava,
• čvor je tvrd, bezbolan ili slabo pokretan,
• nalazi se u supraklavikularnoj regiji,
• uvećani limfni čvorovi postoje u više različitih regija,
• prisutni su neobjašnjiva temperatura, izraženo noćno znojenje ili nenamerni gubitak telesne mase,
• postoji uvećana slezina,
• postoje neobjašnjive promene u kompletnoj krvnoj slici.

Kod neobjašnjive limfadenopatije, posebno kada postoje dodatni upozoravajući simptomi ili klinički nalazi, ne treba nepotrebno odlagati dalju dijagnostiku.

Hematolog nakon pregleda procenjuje da li je dovoljno dalje praćenje ili su potrebne laboratorijske analize, ultrazvučni ili drugi radiološki pregledi i, ukoliko postoji indikacija, biopsija limfnog čvora.

Najvažnije je zato ne procenjivati značaj limfnog čvora samo na osnovu njegove veličine. Trajanje, lokalizacija, brzina rasta, karakteristike na pregledu i prisustvo drugih simptoma zajedno određuju da li je potrebno dalje hematološko ispitivanje.