Bol pri mokrenju i krv u mokraći - koristiti čajeve ili lekove

Podela urinarnih infekcija

• nekomplikovane i
• komplikovane infekcije

• infekcije donjeg uro trakta gde spadaju:
  
• uretritis (upala spoljašnjeg mokraćnog kanala),
  
• cistitis (upala mokraćne bešike) i
  
• prostatitis (upala kestenjače) kod muškaraca
• infekcije gornjeg uro trakta gde spadaju:
  
• akutni pijelonefritis,
  
• hronični pijelonefritis,
  
• absces bubrega i
  
• pedrirenalni absces

Dijagnoza infekcije mokraćnih puteva

• kliničke slike
• laboratorijskih analiza, pri čemu je najvažniji pregled mokraće,
• dopunskih ispitivanja-ultrazvučni pregled,
• rendgneska ispitivanja,
• bakteriološke analize i dr.

• nalaz više od 20 leukocita,
• prisustvo bakterija,
• prisustvo nitrita i
• eventualno pojava belančevina u mokraći, a kod hemoragijskih upala i pojava eritrocita

Neke forme infekcije mokraćnih puteva

• Akutni cistitis je veoma čest kod žena i karakteriše se otežanim i oskudnim, a učestalim mokrenjem, pečenjem pri mokrenju, a nekada i pojavom krvi. Pregledom mokraće nalazi se prisustvo krvi, leukocita i bakterija. Antibiotik izbora u lečenju je Kortimoksazol u trajanju od 3 dana, a lek druge linije je hinolonski antibiotik (Ciprocinal). Ne rade se radiološka i bakteriološka ispitivanja.
• Rekurentni cistitis (upala bešike koja se ponavlja) je česta kod nekih žena. U ovom slučaju neophodna su i dodatna ispitivanja (ultrazvuk, rentgen, urinokultura idr). Lečenje se mora sprovoditi na osnovu antibiograma, a trajati 10-15 dana uz naknadnu profilaksu (1/4 Tabl.Bactrima 6 nedelja)
• Akutni nekomplikovani pijelonefritis se javlja kod osoba koje nisu adekvatno lečile infekciju donjih puteva. Karakteriše se pojavom povišene temperature, bolom u slabinama, tegobama pri mokrenju i drugim znacima infekcije. U mokraći su prisutne belančevine, bakterije i više od 20 leukocita u sedimentu. Prva linija lečenja je Ciprofloksacin 2x500 mg dve nedelje, a alternativna Cefalosporini treća generacija (Ceftriaxon-Longaceph i dr)
• Infekcije donjeg urotrakta kod muškaraca. U ove infekcije spadaju: prostatitis, orchitis i epididimitis. Karakterišu se opštim znacima infekcije, povišena temperatura, malaksalost, bol i otok u predelu semene vrpce, prostate ili testisa. Laboratorijske analize pokazuju ubzanu sedimentaciju, povećani broj leukocita u krvi i nekada promenu u mokraći. Leče se antibioticima koji prodiru u ova tkiva: cefalosporini II ili III generacije, Ciprofloksacin, Eritromicin i dr, a lečenje traje 4-12 nedelja.
• Seksualne transmisivne bolesti. U ove infekcije spadaju: gonoreja, infekcija izazvana Chlamidiom, trihomonijaza idr. Tegobe pacijenata i opšte laboratorijske analize su slične kao i kod ostalih infekcija, ali se lečenje razlikuje i sprovodi tek po identifikaciji uzročnika, uz neophodnu terapiju seksualnog partnera i seksualnu apstinenciju.
• Hronični pijelonefritis. To je hronična upala bubrega, koja ide sa fazama mirovanja i pogoršanja. U fazi pogoršanja pacijent ima sve znake akutnog pijelonefritisa, a slično se i leči. Dijagnoza ove bolesti se postavlja isključivo radiološki na intravenskoj urografiji. Tokom ovog snimanja vide se smanjeni bubrezi, istanjena kora, zadebljane i zaobljene čašice i dr.
• Asimptomatska bakteriurija podrazumeva pojavu signifikantne bakteriurije (više od 100000 klica u 1 ml urina) uz odsustvo tegoba pri mokrenju. Sreće se u 3-7% žena uzrasta 16 -65 godina i 0.1% muškaraca do 60 godina. Zahteva praćenje i ispitivanje. Ako se tokom ispitivanja otkrije suženje kanala, neka od anomalija, kamen ili drugo neophodno je lečiti je kao i kod trudnica. Takođe je neophodno otkloniti uzrok ako je moguće.

• terapiju započeti baktericidnim, a ne bakteriostatskim lekom;
• izbegavati lekove koji su toksični za bubreg (Gentamicin), pogotovu ako se ne zna funkcija bubrega;
• savetovati povećan unos tečnosti 2-3 litara, radi forsiranja diureze;
• voditi računa o dužini lečenja;
• ako se infekcije ponavljaju, tražiti uzrok (anomaliju, kamen i dr)
• maksimalno izbegavati manipulacije (kateterizaciju i dr), a ako su neophodne prevenirati ih Bactrimom;
• u cilju primarne prevencije redovno kontrolisati rizične grupe: trudnice, dijabetičare i dr.
• kod svih nekomplikovanih infekcija, lečenje treba započeti Bactrimom 2x960 mg na 24 sata ako je manje od 20 % lokalnih sojeva E.coli rezistentno na taj lek, a ako je rezistencija veća primeniti Ciprofloksacin;
• za akutni nekomplikovani pijelonefritits terapija prvog izbora je Ciprofloksacin, a alternativni Amoksicilin (Amoksiklav) ili Cefalosporin u vidu kapsula.