Napad panike i panični poremećaj

Panika (panično stanje) je oblik intenzivnog straha od iznenadne opasnosti; često uključuje motoriku koja omogućuje beg iz opasne situacije. U zapadnim zemljama procenjuje se da ih doživljava svaka 10-ta osoba. Jedan od razloga za porast njihove učestalosti je to što danas ljudi spremnije priznaju da su žrtve panike. Drugi razlog je sve brži tempo života, zbog koga je sve veća izloženost stresu.

Uzroci su različiti od osobe do osobe. Ponekad je dovoljan samo jedan traumatski doživljaj u detinjstvu, koji onda pokreće napad panike uvek kada se osoba nađe u sličnim okolnostima. To je čest slučaj sa osobama koje je u detinjstvu napao pas. Prvi napad može izazvati prethodna duga izloženost stresu, npr. zbog selidbe, dugog prekovremenog rada, gubitka voljene osobe. Ljudi su često ranjiviji nakon preležane bolesti ili dužeg razdoblja depresije, a neki podaci govore da bi se moglo raditi i o nasleđenoj sklonosti.

Kako izgleda napad panike

Anksioznost se može prezentovati velikim brojem simptoma, a različiti ljudi reaguju različitim simptomima. Za mnoge ljude, dovoljno je da potpuno počnu da zaobilaze šta god da im smeta - to može dovesti do toga da ceo život postane struktuiran oko izbegavanja posebnih situacija ili objekata.

Ponekad, takve se situacije ne mogu izbeći - godine neodlaženja zubaru mogu prouzrokovati teška oštećenja zuba i potrebu za hitnim lečenjem, ili susret koji se ne može izbeći - kada je osoba s fobijskim poremećajem prisiljena ući u takvu situaciju javlja se osećaj straha, nakon čega često nastupa napad panike.

Napad panike je snažna iznenadna teskoba koju karakteriše mešavina telesnih i psihičkih simptoma. Izaziva ih iznenadna navala hormona adrenalina kad se čovek oseti nečim ugrožen. Sledi reakcija po principu "napadni ili beži" - organizam želi pobeći ili se suprostaviti onome što ga ugrožava. Zbog adrenalina, u panici se ubrzava rad srca, osoba ne može da dođe do daha, slabije vidi, dlanovi joj se znoje, telo drhti, javlja se mučnina i vrtoglavica i navala krvi u lice. Ljudi često pomisle da će se onesvestiti, doživeti srčani udar, "poludeti" ili umreti. Simptomi se stišaju već za nekoliko minuta, ali se napadi mogu ponoviti nekoliko puta u kratkom roku pa se pogođenom čini da se radi o jednom dugom napadu. Kod nekih osoba su panični napadi česti, kod drugih se javljaju samo jednom ili dva puta u životu. Ima pacijenata koji sklonost pretvore u hronično stanje. Kod takvih osoba svako brže kucanje srca može pokrenuti niz simptoma teskobe, a zatim i napad panike. Oni brzo steknu naviku da strahuju od sledećeg napada pa se povlače u sebe i izoluju od svakodnevnih aktivnosti. Žene su dva puta sklonije od muškaraca ali još nije razjašnjeno zašto.

Osoba koja pati samo od napada panike psihički je potpuno uravnotežena (klinički gledano), ali vrlo često pati od neopisivog i subjektivnog straha da će poludeti, napraviti ispad, početi urlati ili plakati. Ponekad se i dogodi da osoba zaplače, vidljivo paniči ili traži da joj neko pomogne.

Prva pomoć i lečenje

Nije loše ni izraziti ljutnju, bilo glasno, bilo tiho, samom sebi reći 'dosta' ili 'prekini', i u toku ove situacije bodriti se pozitivnim mislima. Odlično funkcioniše nošenje gumice oko ruke, jer bol koju stvara udaranje gumice odvraća pažnju od panike. Svaki oblik odvraćanja pažnje je efikasan. Napadima panike, ako se ipak pojave, ne treba se opirati. Naučiti posmatrati vlastito stanje uz svest da će panika proći jedna je od ključnih veština u kontroli napada.

Lečenje je dosta složeno. Prvo je potrebna organska obrada. To je važno zato da bi se isključila neka organska bolest i radi umirenja pacijenta kako bi pacijent uvideo da se ne radi o telesnoj nego o psihičkoj bolesti. U psihijatrijskom lečenju daju se lekovi najčešće (antidepresivi i anksiolitici) uz kognitivno-bihevioralnu terapiju. Tokom lečenja veoma je važna želja pacijenta da živi normalnim životom bez oganičenja, kao i disciplina i strpljivost u lečenju.