EP003: Dr Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog

U trećoj epizodi Stetoskop TV emisije na Televiziji Zdravlje, na pitanja pacijenata u rubrici "Pitajte doktora" prim. dr sci. med. Tatjana Radosavljević, specijalista pneumoftiziologije, odgovarala je na pitanja pacijenata koja se tiču pulmologije, alergologije i poremećaja disanja u toku sna.

Zakažite pregled kod Dr Tatjane Radosavljević!

Transkript razgovora:

Pitanje: Moj sin ima 9 godina i doktori su dijagnostikovali astmu. Pluća mu zvižde i on uporno kašlje. Dobio je terapiju. Zanima me da li se asma leči i da li prolazi u pubertetu?

Prim Dr Tatjana Radosavljević: Što se tiče bronhijalne astme kod dece, ona nastaje veoma rano, i upravo se manifestuje ovakvim tegobama koje su navedene u pitanju. Da li će prestati u pubetretu? U većini slučajeva simptomi astme nestaju u pubertetu i to su prognostički bolji slučajevi. Međutim ukolio se astma kod dece leči ispravnom terapijom koju prepisuju pedijatri pulmolozi, koja obuhvata takozvane inhalacione kortikosteroide kojih se ne traba plašiti jer deluju samo lokalno, svi izgledi govore u prilog da će astma nestati u pubertetu. Samo jako teški slučajevi ne prestaju u pubertetu, i tu se savetuje drugačija terapija gde se tačno odeđuje na šta je dete alergično, i nakon toga se vrši takozvana desenzibilizacija, odnosno pokušava se smanjenje imunog odgovrora deteta na alergene na koje je jako alergično.

Pitanje: Imam sezonsku alergiju, nisam radila alergo test već uzimam preporučenu terapiju koja mi ublažava simptome. Planiram da nakon prestanka uzimanja antihistaminika uradim alergo test kako bih izbegla alergiju u narednom periodu. Kakva je procedura, može li se test raditi samoinicijativno, ili treba najpre posetiti alergologa?

Prim Dr Tatjana Radosavljević: U startu da kažem da je gospođa napravila jednu grešku koja na žalost nije samo njena, a to je odlazak u paoteku i traženje saveta od farmaceuta. Savet uvek treba tražiti od lekara, međutim ovo nije situacija u kojoj gospođa može da nastavi sa takvim razmišljanjem. Što se tiče alergoloških testova, ovi testovi podrazumevaju da niste pod terapijom lekovima protiv alergije, odnosno antihistaminicima 7-10 dana pre nego što se pritupi samom testiranju. Postoje kožni testovi gde se na unutrašnju stranu kože podlakta nanosi kap rastvora u kojoj se nalazi alergen, potom se lancetom zagrebe koža i nakon 20 minuta se dobijaju rezultati testa, koji se dobijaju nastankom bilo kakve kožne reakcije na određeni alergen. Kada govorimo o standardnim respiratornim alergenima, to su pre svega poleni trave korova i drveća, kućna prašina i grinje, životinjska dlaka, duvan, perje i posteljinu, i radi se pozitivna proba histaminom koji stoji u osnovi alergijske reakcije, i negativna proba fiziloškim rastvorom da bi se proverilo da li koža uopšte reaguje. Tek po sa saznanju kakvi su nalazi testovi možemo preduzimati određena lečenja, međutim ukoliko se alergija na polen ispituje u sezoni kada su poleni u velikoj meri prisutni ovi testovi mogu biti lažno negativni jer sve ćelije koje učestvuju u alergijskom odgovoru se nalaze tamo gde su šokna tkiva (oči, nos, pluća) te zato dobijamo lažno negativne kožne probe. Znači probe treba raditi zimi, ali u svakom slučaju mora se prestati sa korišćenjem antihistaminika jer i oni daju lažno negativne rezultate.

Pitanje: U snu mi se dešava gušenje i u tom momentu sanjam da gutam neki predmet, ustanem i kada se razbudim popijem malo vode da dođem do daha. To se dešava otprilike jednom sedmično. Tada imam i ubrzan rad srca. Da li je to sleep apneja?

Prim Dr Tatjana Radosavljević: U ovom pitanju, su sadržani elementi koji mogu ukazivati na moguću sleep aneju, odnosno prekide disanja u snu. Najvažnije je šta će neko ko spava pored vas reći. Vi se svesni toga da vam se dešava jednom nedeljno, međutim ljudi koji imaju prekide disanja se tih prekida neće sećati. Stoga je jako važno da onaj ko je sa Vama kaže šta se sa vama dešava, a ako nemate tu mogućnost uključite mombilni telefon i snimite da li hrčete i da li dolazi do prekida disanja. Ovi elemnti ukazuju da je neophodno ipak uraditi pregled na sleep apneju odnosno treba napraviti polisomnografiju.

 


Podeli tekst:

Dr Tatjana Radosavljević je specijalista pneumoftiziologije. Osnivač je i vlasnik sopstveneordinacije za pulmologiju u kojoj svakodnevno vrši mnoge preglede.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. Slavica 17.04.2024

    Poštovana, bolujem od Sjogren sindroma. Pre godinu dana zbog otežanog disanja kratkog daha i stezanja grudnog koša naročito pri ležanju, zbog sumnje na plućnu fibrozu koja je česta komplikacija Sjogrena uradjen je DLCO koji je bio 78% i obični skener koji je bio u redu. Od skoro, tegobe su se ponovile DLCO je 66% i HRCT je dobar. U svim slučajevima ostale spirometrijski parametri su normalni. Koja je moja dijagnoza ?


  2. Mehicic Amerlina 13.12.2020

    POstovani, ako moze jedno pitanje, imala sam covid 19 prije mjesec dana, upala pluca sa temper. I suhim kasljem, na zadnjem pregledu prije 7 dana , nalaz rtg pluca je bio u potpunoj regresiji, nalazi krvi crp, krvna slika i ostalo je bilo u granicama normale, međutim ja se i dalje ne osjecam dobro, imaam stalan suh, iritirajuci kasalj, ponekad pritisak u grudima i umor, probala sam razne situpe, tablete, inhalacije, sve trenutno pomogne ali nista dugoročno, da li je ovo zabrinjavajuce, kome da se dalje obratim za pomoc. Hvala unaprijed.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde